31.07.2012.

Život posle smrti 1

ŽIVOT POSLE SMRTI I

UM

Šta je zapravo um? Da li je to rezultat različitih elektrohemijskih impulsa unutar organskog obrasca ili je to bezvremenska duša, jedinstvena energetska frekvencija unutar mozga? Prvo, elektrohemijski impulsi koji nam daju osećaje kao što su "biti zaljubljen" itd. su upravo to: elektrohemijski impulsi. Ljudsko telo je organsko, u to nema sumnj Ljudski mozak je tako|e organski, ni u to nema sumwe. Sav naš proces mišljenja se ostvaruje putem elektrohemijskih impulsa, što je još jedna nesporna činjenica.

Nauka je puna podataka o tome kako radi ljudski mozak i kako se odvija proces mišljenja, pa ipak ona tek treba da nam da zvanično objašnjenje šta je zapravo svest; taj visoko-apstraktni osećaj kada je neko svestan sebe. Šta omogućava takav osećaj?
Osim toga, ako je um jednostavan rezultat organskog kompjuterskog obrasca i njemu pridružnih elektrohemijskih impulsa, onda koji deo mozga sačinjava taj obrazac a koji ne? Na primer, svakog dana milioni naših moždanih ćelija umiru a mi ipak nastavljamo da živimo. Alkoholičar pati od propadanja jetre, pa ipak većina njih i dalje živi. Suština je u tome da uprkos činjenici da gubimo moždano tkivo mi nastavljamo da živimo, osim u slučaju da je oštećenje mozga ekstremno što onda uzrokuje smrt.
Ako je um jednostavno organski kompjuterski obrazac, zar neće da se pokvari, kao što bi se to desilo kompjuteru usled kratkog spoja? Očigledno je da ljudski mozak ne doživljava kratke spojeve čak i ako mu je oštećenje krupno (bez obzira što gubimo milione i milione moždanih ćelija - i dalje živimo).
Verujem da je um jedinstvena energetska frekvencija u okviru organskog kompjuterskog obrasca.
Verujem, takođe, da i životinje imaju um, samo ne tako visoko razvijen kao kod ljudi.
Pošto ljudski mozak poseduje jedinstvenu energetsku frekvenciju, onda on takođe mora da je u stanju da vrši i njen prenos (odašiljanje).
Ovo nas navodi na pitanje: koji nama znani fenomen bi mogao da nam objasni ovu mogućnost?

PSIHIČKI FENOMENI

Prvo da razjasnimo pogrešna verovanja kad su u pitanju psihički fenomeni. Kao što je slučaj i sa religijom, imamo mnogo šarlatana koji sebe predstavljaju kao psihiste to jest kao posebno obdarene ljude. Iza toga stoji ogromna industrija zabave koja zarađuje veliki novac zahvaljujući takvim ljudima. Zna se da su obaveštajne službe kao CIA i KGB koristile i koriste psihiste u svojim tajnim projektima.
Uostalom, svako, ukoliko nije i sam to doživeo, sigurno poznaje nekog ko je doživeo nešto nadčulno, nadprirodno, za koje današnja zvanična nauka nema objašnjenja. Lično sam iskusio telepatski san sa svojom sestrom pored mnogih drugih neobjašnjivih predosećaja tokom proteklih godina.
Možda među čitaocima ima cinika koji se ovome smeju, ali i mnogi poznati ljudi su doživljavali psihičke fenomene. Adolf Hitler je također imao dar za predosećaj (intuiciju).
Činjenica je da su psihicki fenomeni stvarnost. Milioni i milioni ljudi imaju takva iskustva. Jedini problem da se takvi fenomeni dokažu je u tome što su oni slučajni u pri- rodi i da su svojstveni izabranim pojedincima u bilo kojem vremenskom periodu. I zbog toga je skoro nemoguće vršiti nadzor nad bilo kojim laboratorijski kontrolisanim eksperimentom pod takvim okolnostima. Pošto je postojanje psihofenomena istina, onda čovečji um mora da je neka vrsta jedinstvene energetske frekvencije u okviru organskog kompjuterskog obrasca (šablona). Zaista, zakoni termodinamike i bezgranične neverovatnoće potvrđuju ovaj argument. Takođe, pošto smo zaključili šta bi mogao biti ljudski um, onda bi i životinje morale posedovati svoju sopstvenu frekvenciju.

VEČNOST SVIH ŽIVIH BIĆA
Da li drugi život postoji posle smrti ili se rasplinjavamo u ništavilu tako da nikad više ne iskusimo život kakav poznajemo? Ovo je osnovno pitanje koje je zaprepaštavalo podjednako teologe, neznalice (ateiste) i pobožne od samog početka ove poslednje ljudske civilizacije.
Izdvojile su se dve škole mišljenja po pitanju žvota posle smrti:
1) Ateistička - religija je dogma koju su stvorili ljudi i nije božja reč. Ne postoji život posle smrti.
2) Religiozna - Sveto Pismo, Kuran itd. je bukvalno božja reč i život posle smrti postoji u nekoj vrsti raja ili pakla.
Obe tačke gledišta su dogmatske. Zaista, sve religije su dogmatske, ali ovo ne opovrgava drugi život ili Boga.
Obrazloženje ateiste je da suprotstavi jednu dogmu drugoj. Njihova logika je da ponište verovanje u Boga ili u drugi život jednostavno zato što su sve religije degenerisale u mehaničko prihvatanje dogme.
Nacional Socijalizam je paganska religija sa fundamentalnim načelom da su sva živa stvorenja večna. Kukasti krst (u smeru kazaljke na satu) predstavlja stvaranje, evoluciju i viši kosmički poredak. Isti ali suprotnog smera predstavlja razgradnju i haos. Kosmos jeste jedinstvo kojim upravljaju ove suprotstavljene sile.

BESKONAČNA NEMOGUĆNOST
Uzmimo u razmatranje tačku gledišta ateiste koji podržava tvrđenje da ne postoji život posle smrti. U ovom slučaju mora da postoji beskonačan broj jedinstvenih životnih formi u ovom univerzumu, i bukvalno beskonačan izvor napajanja istih. Objašnjenje koje sledi očekujemo da će pokazati postojanje večnosti stvorenog.
Da ponovimo temu ove pretpostavke: ako ne postoji drugi život onda mora da postoji mogućnost za beskonačan broj životnih oblika sa umom, bilo ljudskih ili životinjskih, iz (pretpostavljenog) beskonačnog izvora zaliha. Za ovaj slučaj stvorena je sledeća teorija: ako zaista postoji beskonačan broj životnih oblika, onda mora biti i beskonačno nemoguće za bilo koji od njih da ikada egzistira na početku. Zašto? Zato što bi to značilo da svaka jedinka koja bi trebalo da dođe u postojanje, neće to učiniti zbog već beskonačnog broja jedinki koje tek treba da dođu u postojanje u okviru beskrajne budućnosti! Čitaj dalje...

ZAKONI TERMODINAMIKE
Zakoni termodinamike kažu da je sva energija prisutna u našem kosmosu. Energija nemože ni iz čega da se stvori niti da bude uništena već može samo da se prenosi. Pos- toji određena i konačna količina energije u okviru našeg kosmosa, ništa više i ništa manje od toga. Ova količina energije je večna i u stalnom je stanju putovanja (prenosa) i ravnoteže, i njen najniži oblik nam je poznat kao kinetička energija. Šta se dalje dešava sa tom energijom nije poznato zvaničnoj nauci, ali osećam da će to biti objašnjeno u nastavku ovog teksta.

REINKARNACIJA
Pronicljiva osoba može reči da ako reinkarnacija postoji onda mora doći vreme kada se životni oblici više neće moći reprodukovati, zbog toga što bi nekontrolisani rast populacije dostigao onaj konačni broj životnih oblika sa svešću. Ovo svakako dokazuje da reinkarnacija ne postoji!
Odgovor: sva organska živa stvorenja zahtevaju sunčevu energiju da produži njihov životni ciklus, sunčevu energiju iz organske hrane. Organska hrana može da se dobavi jedino iz životnih izvora, bilo iz tla ili iz drugih živih stvorenja koja takođe od nekud moraju da je pribave - opet od drugih živih bića ili biljaka.
Jednom kada životni oblici premaše svaku dostupnu organsku i transformisanu sunčevu energiju, neizbežno će ih zadesiti oskudica. Svaka biosfera je u mogućnosti da izdržava jedan određen broj životnih oblika. Za sve preko toga se stara Priroda koja održava potrebnu ravnotežu. Da stvarno postoji beskonačan broj životnih oblika, onda bi takođe trebalo da postoji i beskonačno velika količina organske mase i energije da omogući neograničen rast populacije. Zakoni termodinamike i beskonačne nemogućnosti pobijaju ovakve pretpostavke.
Svi životni oblici u našem kosmosu u neprestanom su procesu preobraženja.

UNIVERZALNI ZAKONI
Kosmosom upravljaju suprotstavqene sile, vidljive i nevidljive. Šta su tačno ovi zakoni i kako se oni uklapaju u ksmički poredak, skoro je izvesno da neće u potpunosti biti jasno čovečijem umu. Ogromna složenost našeg kosmosa je takva da će samo sićušan deo njegovog stvaranja biti shvaćen. Zakon proseka je jedan od tih zakona i sastavni je deo svega stvorenog, bez kojeg život nije moguć. On je suštinski za energetsko-materijalni prenos, oblike sunčeve biosfere i za evoluciju svih živih stvorenja. Nevidljivi zakoni su “skriveni” zakoni koji rukovode sudbinom svih živih bića u okviru našeg univerzuma. Zakon beskonačne nemogućnosti je jedan takav zakon.
Preuzeto iz Srpski Front br.18 (prvi deo teksta).
Autor: ZIGRUNE (Naziv originala “Life After Death)

Preveo i priredio: K. Miloš

Život posle smrti 2





ŽIVOT POSLE SMRTI II



EVOLUCIJA

Evolucija je još jedan prirodni zakon i sastavni je deo svega stvorenog. Mnogi religiozni fanatici tvrde da ona ne postoji; njihov stav je da ukoliko evolucija postoji zašto onda i druga stvorenja, različita od ljudi, nisu evoluirala već su ostala tamo gle jesu, u takoreći zaustavljenom razvoju. Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: jednakost (egalitarizam) kao ideju su izmislili ljudi i ona uopšte nije primennjiva u svom najčistijem obliku. Na primer, kad bi sva živa bića evoluirala do istog stepena razvitka život bi bio nemoguć. Jer bi se tada svaka vrsta nadmetala da bude dominantni životni oblik. Život se ne bi mogao odvijati zbog toga što bi sve vrste sa podjednakom dominacijom jednostavno neutralisale ravnotežu života.

Postoji prirodna hijerarhija sa ljudskim bićima (Arijevci) na čelu pa naniže sve do ameba.

Ovo je prirodni zakon, stvoren možda od nekog nadmoćnog kosmičkog entiteta?



LJUDSKE ZAJEDNICE

Ljudske zajednice su suštinski hijerarhične. Bez toga ne bi bilo društvenog jedinstva i stabilnosti. Ako ste ikada gledali “Opstanak” mogli ste da primetite obrasce pona- šanja. Na primer: jato ptica leti nekud; na desetine hiljada ptica lete u poretku nalik piramidi. U samom špicu je jedna ptica-predvodnik. Odmah do nje je ostatak jata u hijerarhijskoj formaciji. Objašnjenje za ovaj prirodni fenomen je vrlo jednostavno: društveno jedinstvo!

Kad bi se svaka ptica u jatu takmičila da bude vođa celo jato bi se razdrobilo na sitne grupacije i postalo lak plen kao što bi i izgubilo put. Ova analogija može da se prime- ni i na bilo koju drugu vrstu bića, uključujući i ljudska društva. Postoje tri različite klase u okviru ljudskih za- jednica i koje se preklapaju. Prvu klasu čine muškarci i žene iz mase i oni su otprilike 95% populacije. Osoba iz ove klase je sledbenik! Druga klasa jedinki poseduje intelektualnu radoznalost a takođe je prijemčiva i za nove ideje. Po gruboj proceni ovakvih osoba ima 4.99% od uku- pne populacije. Poslednja klasa sastoji se od individua unikatne prirode: to su osobe instiktivno ne-dogmatske i veoma inovativne. Takav čovek dolazi kao jedan na 10000.

Čovečanstvo je uz to podeljeno i na pod-kategorije zahvaljujući zakonu “reda haosa”.



RAJ I PAKAO

Siguran sam da mnogi od vas koji čitaju ove redove neće poverovati bukvalno ni u raj ni u pakao. Bilo kako bilo, činjenica je da su neki Nacional Socijalisti Hrišćani, pa ja postavljam sledeću tačku: prema svetim spisima, posle smrti, mi ćemo pripasti raju ili paklu, u zavisnosti koliko smo dobri ili loši bili tokom zemaljskog života. Ovakav argument se može naučno raskrinkati!

Raj je, pretpostavljamo, večni raj za sve dobre duše: otud, valjda, nema više smrti. Ako je tako, onda takođe nema potrebe ni za bilo kakvom hranom, jer se hrana dobija izdvajanjem iz drugih živih stvorenja i biljaka. Bez potrebe za bilo kakvom hranom neće biti ni sunčeve energije - jer hrana je upravo to: uskladištena sunčeva energija!

Pošto nema sunčeve energije, ni organske mase, neće biti ni potrebe za ma kakvim prirodnim/suprotstavljenim zakonima. Pa zašto bi onda Bog pravio sebi probleme stvarajući skoro bezbroj svojih (prirodnih) zakona upravo da bi omogućio razvoj života a u narednom koraku prome- nio sva pravila? Naravno da raj i pakao treba da se posmatraju kao tvorevine ljudi. Takvi koncepti podsvesno odslikavaju bitku između života i smrti duboko u nama samima, u našoj duši. Bitku koja je u toku.



KOSMIČKO BIĆE

Naučnici sada veruju da će naš univerzum eventualno da kolabira unutar sebe, proizvodeći tako Veliki Prasak i sažimanje. Po toj teoriji gravitaciona sila galaksija i skrivenih crnih rupa će dovesti do kosmičkog svršetka!

Možda je Veliki prasak takođe signal da se novi univerzum ponovo rađa. Kad se jednom sva materija kondenzuje u skoro beskonačno malu zapreminu, neki drugi “Big beng” će označiti novi početak nekog sledećeg Univerzuma.

Prema zakonima termodinamike, energija ne može da se uništi - može samo da menja oblik. Još jedna moguća teorija je ta da se kinetička energija ponovo reciklira u solarnu energiju. Crne rupe gutaju materiju dok Bele rupe oslobađaju materiju natrag u univerzum - kosmička ravnoteža?

Gde se ”Bog” uklapa u kosmički red stvari? Ja lično ne verujem u čovekoliko božanstvo koje sve vidi, sve zna i nadgleda svaki pojedinačni trenutak naših života sa dobronamernošću i sa žaljenjem. Ovakav koncept je “religiozno” inspirisan i ne sadrži znamenje delovanja univerzuma.

Ma kako bilo, ako postoji neka vrsta kosmičkog bića, ono bi moglo da egzistira i van širećeg univerzuma, van svih Prirodnih zakona, iznad svakog ljudskog shvatanja i samog vremena!? Ustvari, ukoliko je teorija Velikog Praska tačna, i Bog je večito na periferiji kosmosa i vremena, tada bi On bio večni putnik kroz vreme. Po završetku Velikog Praska (uništenja), Bog bi putovao natrag kroz vreme do samog početka univerzuma! Ovo je, naravno, čista hipoteza i namenjena je da podstakne razmišljanje na tu temu. Bilo kako bilo, ja osećam da mora postojati neka vrsta kosmičkog bića. Posle svega, svi zakoni moraju imati svog tvorca koji bi ih stavio u delovanje!

Kosmos je međusobno jedinstvo svega postojećeg i mnogi pagani veruju da je ustvari sam univerzum kosmičko bćce.



SMRT ILI SLAVA?

Život i smrt koegzistiraju i mogu da se filozofski pri- kažu kao smrt ili slava. Sav život se bori da preživi i ovekoveči se. To ovekovečenje zove se slava. Slava jednog životnog oblika je rezultat smrti drugog! Ovo je svojstveno celom svekolikom životu koji poznajemo. Nema bežanja od ovog zakona Prirode! Mi to možemo ili da uviđamo tako što se ovekovečujemo ili ne uviđamo i umiremo zauvek. Nema drugog puta osim ovog!


SMRT

Nema sumnje, sama smrt je vrlo pogrešno shvaćen prirodni fenomen u našem kosmosu. Pojam smrti je često zamotan u bolesni strah i sujeverje, i kao takav sreće se kod ljudi nadahnutim religijom, gde niko nije sposoban da objasni njegovo istinito značenje osim, možda, da ponudi neku vrstu emotivne štake beslovesnim masama.

Bez smrti imali bi smo probleme s viškom populacije. Kao što je već objašnjeno, sav život se održava putem transformacije sunčeve energije i bića koja je transformišu. Posledično, svi dostupni izvori hrane pi presahli ne ostavljajući ni životni prostor za sobom. Zakoni ter-modinamike su takođe u središtu ovog fenomena. Prostim rečima, smrt je način ponovnog prenosa energije da bi se održalo stanje ravnoteže u Prirodi. Smrt je živi dokaz da je sunčeva energija količinski ograničena i da je zakon bezgranične nemogućnosti tačan. Da rezimiramo: ukoliko bi postojala beskonačno velika količina sunčeve energije i organske mase, tada ne bi bilo potrebe za smrću. Ali te količine su ograničene i energija mora da se obnavlja (reciklira). Smrt treba da posmatramo kao početak novog postojanja u okviru našeg večnog univerzuma. Kada god ovo ima za posledicu rađanje ljudskog bića ili životinje, to je stvar ličnog odraza. Može se naslutiti da je ceo kosmos veliki uravnotežitelj i da će zakon proseka ili, moguće, zakon karme imati svoju reču određivanju naše sudbine od jednog života do sledećeg.



KLONIRANJE

Veliki broj kontroverzi je okružio skorašnji zvanični proboj u kloniranju životinja i ljudi. Kloniranje je, kao što većina ljudi zna, tačna DNK replika životinje ili čoveka.

Izvedena je veštačkim putem. Iskrsla su brojna moralna pitanja a ono koje ponajviše muči ljude je kloniranje ljudskih bića, naročito mrtvih predaka. To pitanje zasnovano je na pogrešnom verovanju da će kloniranje vratiti nazad mrtve!

Zaboravlja se pritom da telesni klon nije i duhovni klon!

To je organski duplikat živog ili nekada živog bića. Na primer, kažimo da smo klonirali 25 puta Nikolu Teslu. Da li bi to značilo da 25-orica Tesli žive u isto vreme? Naravno da ne. Takvo razmišljanje je suludo. Ono što bi postojalo jeste 25 osoba koje su genetski (dakle telesno) potpuno iste kao naš znameniti čovek. Ali ne i duševno - tačnije nisu duhovno jednaki!! To znači da bi svaki imao svoj jedinstveni um, bez obzira na to što bi se ti ljudi, izvesno je, usled genetskih predispozicija slično ponašali. Naučni proboj u oblasti genetike samo potvrđuje da su naši umovi jedinstveni. Možemo sada početi da povlačimo znak jednakosti između uma, svesti-svesnosti i duha.



Preuzeto iz Srpski Front br.18 (ovo je drugi deo teksta).

Autor: ZIGRUNE (Naziv originala “Life After Death)

Preveo i priredio: K. Miloš

Život posle smrti 3


ŽIVOT POSLE SMRTI III



MATERIJA JE FREKVENCIJA

Ono što sledi, sakupljeno je iz mnogih izvora i ne samo da daje potporu prethodno iznesenom već daje težinu i verovanju u večnost stvorenog putem reinkarnacije: “sudeći prema verodostojnosti nauke, sve je frekvencija i frekvencija je sve! Činilac svekolike materije, atom, je energija-oblik frekvencije. Ovakvo stanovište daje potporu ideji da su naša tela frekvencija-energija. Toplina je frekvencija; boja je oblik frekvencije; zvuk, ukus, miris, vibracija, bilje, minerali - u svojoj gradivnoj osnovi sve su to oblici frekvencije”. Ovo nije samo iskaz jednog paganskog ideologa, to je takođe i naučna činjenica.

Ako um nije jedan oblik jedinstvene frekvencije energije (energetske talasne dužine), onda on mora da je jedina stvar u našem svemiru koja to nije!



KARMA

Karma je prema Teozofiji: “svaki ljudski život, od rođenja pa do smrti, deo je celokupnog obrasca lične evolucije. Ovaj obrazac određen je delovanjem zakona, onih od najveće važnosti za razumevanje čovekovog svakodnevnog stanja: zakon ritma, koji čini da život i smrt prate jedno drugo kao što pojedinac spava tokom dnevnog ciklusa; i zakon akcije, Karma, koji povezuje svaki događaj koji prethodi sa onim što sledi, kao što su uzroci povezani sa posledicama”.



GALAKTIČKI RAJ


Raj ili pakao su koncepti koje su izmislili ljudi i postoje jedino u podsvesti našeg uma. Ova naša planeta, Zemlja, može da postane ili raj ili pakao, što zavisi od naše zajedničke odgovornosti jednih prema drugima. Čovek kao vrsta još uvek evoluira. Sve rase čovečanstva su različite sa svojim jedinstvenim prednostima i slabostima. To je rezultzt evolucije. Evolucija je posledica biološke razno- likosti; vrste se nadmeću i prilagođavaju kroz svoju sops- tvenu borbu za opstanak. Bez biološke raznolikosti ne bi bilo podsticaja da se život prilagodi i dalje razvija. Zbog ovog razloga moramo da negujemo i omogućavamo jedinstvenu raznolikost ljudske vrste. Ovo je biološka zapovest!

Jednom u budućnosti, čovečanstvo će evoluirati do stepena svesti na kome će telepatija biti sredstvo komuniciranja među individuama. Neki pojedinci su već iskusili fenomen ove vrste. To je dokaz da mi zaista evoluiramo u viša bića! Kad jedanput budemo evoluirali do visokog stepena psihičke razvijenosti i i budemo tačno razumeli prirodu naše energetske talasne dužine (frekvencuje) uma - tada ćemo biti u stanju da sagradimo naš sopstveni galaktički raj, oslobođen od večnog kruga patnje i smrti, zauvek!?

Ovo nije religiozna ili nerazumna ideja, ovo je evolutivna stvarnost! Ukoliko ne bismo uspeli da ostvarimo svoju sudbinu, potonućemo u divljaštvo i imaćemo da iskusimo večni bol niže egzistencije. Nažalost, postojanje galaktičkog raja biće limitirano (ograničeno) za odabranu nekolicinu u okviru našeg kosmosa. Zakoni termodinamike su razlog za ovo. Galaktička nebesa biće čovekovom rukom stvorene biosfere ili kolonizovanje drugih planeta gde je organski život moguć.



NOVA RELIGIJA?

Paganizam kao Nacional Socijalizam nije nova religija. On jeste religija, prirodna večna tvorevina. Uz sve to, čini mi se da je paganizam daleko iznad shvatanja prosečnog čoveka - onog iz mase koja čini 95% ljudske populacije. Suviše je apstraktan i bogat sadržajem i samim tim težak za razumevanje ljudima iz većine. Paganizam nikad neće biti religija mase.

Međutim, srednja društvena klasa je prijemčiva za nove ideje i mogla bi da prihvati ovaj sistem verovanja ukoliko bi se propagirao na pravi način. A kada bi se narod ubedio da na Nacional Socijalizam gleda drigim očima - kao na pravu pagansku religiju, zasnovanu na nauci Prirode, na istini i večnosti - ubeđen sam da bi masovno bio preobraćen za našu stvar. Jer bilo šta što je duboko zasnovano na istini svaka inteligentna osoba željna znanja jednostavno to ne može da ignoriše. Prihvaćeno verovanje o reinkarnaciji, ne kao slepa vera nego kao kosmički zakon, tako je značajna stvar da je svaki dalji komentar nepotreban.



NACIONAL SOCIJALIZAM

Socioekonomija je egzaktna nauka, nauka koja se zasniva na nerazdvojnim prirodnim zakonima i uopšte nije važno je li politički sistem komunistički, anarhistički ili oholi kapitalistički (svi se oni kroz socioekonomiju posmatraju pod jednom lupom) , važno je jedino to da nijedan od njih nikada neće biti uspešan, jednostavno zato što svi oni idu protiv prirodnih zakona. S druge strane, Nacional Socijalizam nije politička dogma ili politički manifest, on je otelotvorenje života na Zemlji. Niti je Nacional Socijalizam svojina neke rase ili nacije niti je on fenomen 20. veka. Takođe nije ni pronalazak. Ne možeš da izmisliš nešto što postoji od samog počeka vremena!
Ali bilo bi pošteno reći da su Adolf Hitler i Fridrih Niče bez sumnje dvojica među najvećim umovima koji su ga uobličili, propagirali i sprovodili u delo.

DOBROBIT ŽIVOTINJA
U nastavku našeg razgovora Vođa je posvetio pažnju vegeterijanskom pitanju. Više nego ikada, on veruje da je jedenje mesa pogrešno. Naravno, on zna da dok traje rat ne možemo da potpuno promenimo naš sistem ishrane. Međutim, posle rata on namerava da se pozabavi i ovim problemom. Možda je i u pravu. Argumenti koje je iznosio u korist svog stava su bili veoma jaki.”
GEBELSOVI DNEVNICI, 26. april 1942.

Treba da voliš Boga kroz sve žive stvari, ljude, životinje i biljke”
ALFRED ROSENBERG

Oni koji u Nacional Socijalizmu ne vide ništa više od političkog pokreta teško da znaju bilo šta u vezi Nacional Socijalizma, jer njegov cilj je volja za stvaranjem superiornog Čoveka”
ADOLF HITLER

Malo je poznata činjenica van NS krugova da su mnogi Nacional Socijalistički prvaci bili vegeterijanci. Napomenimo neke: Adolf Hitler, Rudolf Hess, Hajnrih Himler. I Hess i Himler bili si uvereni u činjenicu da život postoji posle smrti kroz reinkarnaciju. Ne zna se tačno da li je Hitler verovao u reinkarnaciju ili da treba da se preobrazimo i postanemo jedno sa Tvorcem. Ono što je sigurno jeste da je verovao u besmrtnost duše. Mnoštvo njegovih govora upućuje na takav zaključak kao što iste nagoveštaje sadrži i Majn Kampf. Drugi skriveni detalj ovog perioda istorije je činjenica da je vivisekcija životinja bila potpuno zabranjena kao i sve vrste sportskog lova na divljač! Ovaj podatak nikada nije javno obznanjen od strane vladajućih sila, zato što bi takvo otkriće zasigurno bio poslednji ekser na mrtvačkom kovčegu za sve godine demonskih laži i otrovnih doktrina koje su stvarane protiv Nacional Socijalističke Nemačke. Koliko je uopšte javnost upoznata sa čnjenicom da je NS Nemačka bila posvećena dobrobiti životinja i da je Nacional Socijalizam u suštini religiozni pokret, posvećen zadatku da uspostavi viši kosmički poredak na planeti? Teško da iko iz te mase to zna.

SS KATIHIZIS
Ideja o galaktičkom raju nije nova za Nacional Socijalizam i sasvim sam siguran da će se mnogi od vas, koji su pročitali prethodno poglavlje o tome dići obrvu ili dve. Himlerov SS je imao slične planove za tako dalekovidu ideju. SS katihizis sadržao je odredbu da svaki oženjeni SS oficir ima da polno opšti sa svojom suprugom na posebno pripremljenom groblju palih SS vojnika u nadi da će se duh mrtvog ratnika ponovo reinkarnirati u elitni SS red i tako doprineti očuvanju svetog bratstva ovih elitnih predvodnika Nacional Socijalizma.
(kraj)

Preuzeto iz Srpski Front br. 18 (strane 3 - 9, u originalnoj novini ima puno ilustracija).
Autor: ZIGRUNE (Naziv originala “Life After Death")
Preveo i priredio: K.Miloš

                                  
                                           www.srpskifront.com
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------

15.07.2012.

Arkona

,,U čast hrišćanskog boga krvarilo je neuporedivo više ljudskih žrtava, no na oltarima svih paganskih bogova zajedno na obema polovinama kugle zemljine".
(A. Šopenhauer, Svet kao volja i predstava, II knjiga, gl. 28; Karakteristika volje za život)


1.

Arkona, na ostrvu Rugenu, gde se nekada uzdizao hram posvećen vrhovnom slovenskom bogu Svetovidu, danas je prostor mistično-idilične lepote, za koji se ne može ni po čemu pretpostaviti da je pre mnogo vekova bio poprište dramatičnih istorijskih događaja. Arkona predstavlja krajnju tačku na ostrvu: nalazi se na hridini, to je proplanak koji se sa četrdeset metara visine obrušava u more. Mesto je obraslo rastinjem, voda neprekidno grize, otkida i oburvava liticu klifa i on gubi svake treće godine po metar zemlje. To je ujedno i najsevernija tačka Nemačke. Još uvek se vide tragovi temelja bedema grada u kome se sve do Vidovdana 1168. ili 1169. godine nalazio hram posvećen Svetovidu, koji su srušili Danci, pod vodstvom biskupa Absalona i kralja Valdemara, i njihovi saveznici Saksonci, pod vodstvom kralja Henrika.
Ostrvo Rugen, koje su Sloveni zvali Rujan, na čijem se kraju nalazi Arkona, odlikuje bujno raslinje, a sam predeo izvesna blagorodnost, umilnost i lepota. Čini se da nije moglo bili slučajno što je to mesto bilo određeno za svetilište vrhovnom bogu paganskih zapadnih Slovena. Na samo kilometar od Arkone nalazi se selo Vit u kome je crkvica sa sli-kom na zidu Hristovog prelaska preko vode - što je metafora za dolazak hrišćanstva na ostrvo vodenim putem, preko mora. Jedanaest kilometara južno od Arkone nalazi se crkva u Alterkirhenu; nju je krajem XII veka podigao Absalon, biskup-ratnik koji je uništio utvrđenje i Svetovidov kult. Ova crkva je za nas zanimljiva zbog dve stvari: najpre, u njoj se nalazi kamen ugrabljen iz nekadašnje slovenske riznice, bareljef koji predstavlja Svetovidovog sveštenika sa rogom vina u ruci kako stoji na maloj piramidi. Upravo tako sveštenika paganske slovenske religije opisuje Sakso Gramatik. Inače, kamen je oboren da bi se na taj načm izrazila pobeda hrišćanstva nad paganizmom. Druga zanimljiva pojedinost je da se u ovoj crkvi i dan danas može videti kamena krstionica sa četiri glave koje gledaju na četiri strane sveta. Ona je predstavljala nekadašnje vrhovno božanstvo ovog ostrva i cele Slavije i ljudi je i danas zovu „Svetovid".
Ostrvo Rujan ima mnogo mesta (sela, zaseoka, brežuljaka, različitih toponima) koja u sebi nose reč „sveti". Svantov, na primer. Ili - Sveta Gora, brdo nekadašnjeg paganskog kulta, koje i danas, u dvadeset i prvom veku nosi to ime, što nije ni čudno ako se zna da je ostrvo Rujan i u bukvalnom smislu predstavljalo Svetu Goru paganske religije svih Slovena.


Svetovidov sveštenik, sa rogom vina u ruci.


Krstionica iz Altenkirhena, sa četiri glave.

Mitsko ostrvo Bujan, koje se pominje u mnogim legendama i starim ruskim hronikama, podudara se po geografskim i istorijskim obeležjima, čini se, sa ostrvom Rujan. Slovensko pagansko svetilište pod Svetovidom je jedno od najstarijih kultnih mesta Slovena. Bujan je, pak, legendarno ostrvo, obraslo moćnim rastinjem. Naši preci zamišljali su na tom ostrvu raj. U drevnim slovenskim pričama pominjao se kamen Alatir kao „beli kamen na Bujanu", a predstavljao je Sunce. Alatu je u ruskim basmama, pesmama-legendama i bilinama, kamen - „otac svih kamenova, „centar magičnih koordinata sveta". Na Alatiru sedi Zora-devojka. O njoj govore narodne priče Slovena. U rano jutro Zora-devojka isplovljava u zlatnom čunu i vesla srebrnim veslom. Na Bujanu/Rujnu žive, po pričama, zmija ogromnih dimenzija, ptica sa gvozdenim kljunom i zlatna pčela. Ova tri stvorenja pred ostrvom podižu morske talase, vetar i gromove, odakle u sve pravce širom sveta kreće oluja.
Rujan se i danas odlikuje neobičnom prirodnom lepotom. To je prirodni park, i kao takav životno stanište mnogobrojnih jelena, zečeva, konja, lisica; najprijatniji deo ovog prostora svakako čine gume, koje u jesenjim mesecima imaju upravo boju ruja, što se može povezati s imenom ostrva. Prelepe šume Jasmunda su stanište nekadašnjeg kulta boga Pizamara, koga pominje jedna islandska saga. Čitajući različite srednjovekovne hronike, mi se susrećemo uvek iznova sa različitim slovenskim panteonima. Čini se da drevnim, mahom hrišćanskim letopiscima, slovenski bogovi nisu toliko uzbudljivi da moraju o njima da ostave potpuno pouzdano svedočanstvo. Za sve njih se može reći da nemaju baš mnogo poštovanja prema paganskoj veri svojih suseda, Venda, što je uobičajeni hrišćanski ostrakizam toga doba, koji u paganskoj religiji vidi „đavolju veru".
Lepota ostrva, na čijim se obroncima drveće oburvava na obalu ispod i daje čudesni izgled obali, bila je velika inspiracija slikarima. Rujan se povezuje sa izvesnim rusoovskim „povratkom prirodi'', naročito u delima nemačkih romantičara XIX veka. Ljudska bića na slici Kaspara Davida Fridriha kao da se klanjaju božanskoj lepoti mora, neba i zemlje. Krečnjački klifovi Rujna nalikuju glečeru koji se obrušava u more, a celi prizor nadvisuje i uokviruje orijasko drveće: čovek jc mali pred lepotom i snagom prirodnih elemenata.

2.

Ali, ovo ostrvo je dalo i drugačiju inspiraciju. Na Vidovdan, 28. juna 1168. ili 1169. godine, Danci predvođeni biskupom Absalonom i kraljem Valdemarom (koji je, zanimljivosti radi, po rođenju dobio ime Vladimir, po Vladimiru Monomahu od Kijeva, dedi njegove majke Ingeborg), uništili su glavni centar slovenske religije, grad, tvrđavu i svetilište Arkonu na severu ostrva Rujan. Istorijska slika Lauritsa Tuksena iz 1894. označava ovaj, za Dance neobično važan istorijski događaj. Utemeljenje danske države kao da počiva na slomu paganske slovenske religije.
Vidovdan, dan na koji se desila ova pošast po Slovene, izabran je namerno. To je bio praznik Svetog Vita Korvejskog, čime su hrišćanski pobednici želeli jednom za svagda da učine kraj kultu vrhovnog slovenskog boga Svetovida i da ga zamene praznikom hrišćanskog sveca, sličnog imena. Ne treba smetnuti s uma da je paganski praznik Svetovida, mada ga Sakso opisuje kao jesenji, verovatno bio slavljen u doba sva četiri godišnja solsticija, tako da nije isključeno da je napad bio u vreme junske ravnodnevice.
Prvobitni plan Danaca bio je da se prestonica nove države prenese upravo na Arkonu. Međutim, od ovoga se odustalo zbog blizine suseda, u koje Danci nisu mogli da imaju poverenja, iako su u pohodu na Vende bili njihovi koalicioni partneri - Saksonaca. Biskup Absalon je umesto Arkone utvrdio Kopenhagen kao prestonicu države. Etimološki, „Kopenhageu" znači „trgovačka luka" i izabran je zbog nesigurnog (suviše isturenog položaja) Arkone, koju su na kraju i preuzcli nemaćki saveznici.
U uništenju paganske religije baltičkih Slovena ključnu ulogu pored državotvornih Danaca ima i katolička crkva. Bilo je mnogih neuspešnih pokušaja u tom smislu, ali je preokret nastupio s krstaškim ratovima. Tokom XII veka crkva je, zahvaljujući templarima, hospitalerima i ostalim redovima, došla do materijalnog bogatstva koje joj je donelo odlučujuću prednost u odnosu na paganske Slovene. Osim toga, prvi krstaški ratovi - još od kraja XI stoleća - rasplamsali su žar hrišćana za ideju pokrštavanja drugih naroda. Taj zanos je trajao tokom celog XII veka. Danski istraživač Erling Hagensen u svojoj knjizi ''The Templar's Secret Island'' (Tajno ostrvo templara) dokazuje prisustvo monaha, pripadnika ovog reda, i njihovu karakterističnu crkvenu arhitekturu u neposrednoj blizini ostrva Rujan, na danskom ostrvu Bornholm. Period nastanka tih sakralnih objekata upravo je kasni XII vek - što je indikator do sada nepoznate veze, ali koji sugeriše sa kakvim su stvarnim neprijateljima Vendi tada bili suočeni. Sloveni su na tim prostorima, pa, dakle, i na ostrvu Rujan, živeli već šest vekova - počev od VI stoleća.
Sveti Bernard od Klervoa (Bernard de Clairvaux) sveštenik cistercitskog reda, izdao je, na zapovest pape Eugena III, proglas za drugi krstaški rat na Vende godine 1147. Prvobitna zamisao da se tada krene u Svetu zemlju nije se dopala nemačkim prinčevima zbog udaljenosti Palestine i ranijih neuspeha. Vendi su bili bliži, a njihova teritorija manje zahtevna terra missionaris. Ključne reči Bernarda od Klervoa u pismu u kojem se obratio svim prinčevima i sveštenicima u Nemačkoj bile su: ...da naprave invaziju na Slaviju i da ne sklapaju nikakav mir sa Vendima, niti da primaju bilo kakvu odštetu (naknadu), niti bilo kakav danak (porez) od njih sve dok ili religija toga naroda ili čitav taj (vendski) narod ne budu uništeni. ("...Illud enim omnimodo interdicimus, ne qua ratione ineant foedus cum eis, neque pro pecunio, negue pro tribute, donec, auxillante Deo, aut ritus ipse, aut natio deleatur." Bernard, ''Epistola'' 457, PL 182, p. 652)
Ovde, dakle, vidimo pun izraz nasilne konverzije: to je bilo istovremeno osvajanje i nametanje vere. Iako ovaj krstaški pohod na Vende u tim godinama nije uspeo, on je označio početak kraja i pripremio teren za konačnu i beskompromisnu akciju koja je krajem XII veka stavila tačku na religiju i slobodu (pa i na samo fizičko postojanjc) baltičkih Slovena. Danas, na teritoriji Nemačke, među osamdeset miliona Nemaca živi svega sedamdesetak hiljada Lužičkih Srba, dok u Poljskoj živi zanemarljivi broj Kašuba: i jedni i drugi su potomci Venda.
    Slika ispod: Hrišćanski biskup ruši spomenik Slovenskog boga Svetovida,1168 god.u Arkoni

.
.
Novi dan se vuče preko mora
Sivi oblak stao nad Arkonom
Na horizontu crna jedra niču
Baltik šumi samrtničkim tonom

Sa severa vetar nosi miris rata
I talase razbija od stene
Osvajaju nebo sinovi visina
Čekaju da divlja bitka krene

Kralj jevreja gazi ka Arkoni
Slavnom gradu slovenskoga roda
Čekaju ga koplja uzdignuta
Slava Svetovidu!
Smrt il' sloboda

Stižu braćo, podanici krsta
Jato vrana kruži iznad njih
Odjekuju rogovi i trube
Zemlja će se krvi napiti

Krv se prolila
Sivi oblak munja presekla
Vatra guta Svetovidov hram
Nad Arkonom Sunce ne sija


Potoci su vrele krvi tekli
Kojom su sa mačem u ruci,
Sinovi Svetovida rekli,
NIKAD KRST!!!!

Slava!! Slawa!! Слава!!


.