Život posle smrti 1

ŽIVOT POSLE SMRTI I

UM

Šta je zapravo um? Da li je to rezultat različitih elektrohemijskih impulsa unutar organskog obrasca ili je to bezvremenska duša, jedinstvena energetska frekvencija unutar mozga? Prvo, elektrohemijski impulsi koji nam daju osećaje kao što su "biti zaljubljen" itd. su upravo to: elektrohemijski impulsi. Ljudsko telo je organsko, u to nema sumnj Ljudski mozak je tako|e organski, ni u to nema sumwe. Sav naš proces mišljenja se ostvaruje putem elektrohemijskih impulsa, što je još jedna nesporna činjenica.

Nauka je puna podataka o tome kako radi ljudski mozak i kako se odvija proces mišljenja, pa ipak ona tek treba da nam da zvanično objašnjenje šta je zapravo svest; taj visoko-apstraktni osećaj kada je neko svestan sebe. Šta omogućava takav osećaj?

Osim toga, ako je um jednostavan rezultat organskog kompjuterskog obrasca i njemu pridružnih elektrohemijskih impulsa, onda koji deo mozga sačinjava taj obrazac a koji ne? Na primer, svakog dana milioni naših moždanih ćelija umiru a mi ipak nastavljamo da živimo. Alkoholičar pati od propadanja jetre, pa ipak većina njih i dalje živi. Suština je u tome da uprkos činjenici da gubimo moždano tkivo mi nastavljamo da živimo, osim u slučaju da je oštećenje mozga ekstremno što onda uzrokuje smrt.

Ako je um jednostavno organski kompjuterski obrazac, zar neće da se pokvari, kao što bi se to desilo kompjuteru usled kratkog spoja? Očigledno je da ljudski mozak ne doživljava kratke spojeve čak i ako mu je oštećenje krupno (bez obzira što gubimo milione i milione moždanih ćelija - i dalje živimo).

Verujem da je um jedinstvena energetska frekvencija u okviru organskog kompjuterskog obrasca.

Verujem, takođe, da i životinje imaju um, samo ne tako visoko razvijen kao kod ljudi.

Pošto ljudski mozak poseduje jedinstvenu energetsku frekvenciju, onda on takođe mora da je u stanju da vrši i njen prenos (odašiljanje).

Ovo nas navodi na pitanje: koji nama znani fenomen bi mogao da nam objasni ovu mogućnost?

PSIHIČKI FENOMENI

Prvo da razjasnimo pogrešna verovanja kad su u pitanju psihički fenomeni. Kao što je slučaj i sa religijom, imamo mnogo šarlatana koji sebe predstavljaju kao psihiste to jest kao posebno obdarene ljude. Iza toga stoji ogromna industrija zabave koja zarađuje veliki novac zahvaljujući takvim ljudima. Zna se da su obaveštajne službe kao CIA i KGB koristile i koriste psihiste u svojim tajnim projektima.

Uostalom, svako, ukoliko nije i sam to doživeo, sigurno poznaje nekog ko je doživeo nešto nadčulno, nadprirodno, za koje današnja zvanična nauka nema objašnjenja. Lično sam iskusio telepatski san sa svojom sestrom pored mnogih drugih neobjašnjivih predosećaja tokom proteklih godina.

Možda među čitaocima ima cinika koji se ovome smeju, ali i mnogi poznati ljudi su doživljavali psihičke fenomene. Adolf Hitler je također imao dar za predosećaj (intuiciju).

Činjenica je da su psihicki fenomeni stvarnost. Milioni i milioni ljudi imaju takva iskustva. Jedini problem da se takvi fenomeni dokažu je u tome što su oni slučajni u pri- rodi i da su svojstveni izabranim pojedincima u bilo kojem vremenskom periodu. I zbog toga je skoro nemoguće vršiti nadzor nad bilo kojim laboratorijski kontrolisanim eksperimentom pod takvim okolnostima. Pošto je postojanje psihofenomena istina, onda čovečji um mora da je neka vrsta jedinstvene energetske frekvencije u okviru organskog kompjuterskog obrasca (šablona). Zaista, zakoni termodinamike i bezgranične neverovatnoće potvrđuju ovaj argument. Takođe, pošto smo zaključili šta bi mogao biti ljudski um, onda bi i životinje morale posedovati svoju sopstvenu frekvenciju.

VEČNOST SVIH ŽIVIH BIĆA

Da li drugi život postoji posle smrti ili se rasplinjavamo u ništavilu tako da nikad više ne iskusimo život kakav poznajemo? Ovo je osnovno pitanje koje je zaprepaštavalo podjednako teologe, neznalice (ateiste) i pobožne od samog početka ove poslednje ljudske civilizacije.

Izdvojile su se dve škole mišljenja po pitanju žvota posle smrti:

1) Ateistička - religija je dogma koju su stvorili ljudi i nije božja reč. Ne postoji život posle smrti.

2) Religiozna - Sveto Pismo, Kuran itd. je bukvalno božja reč i život posle smrti postoji u nekoj vrsti raja ili pakla.

Obe tačke gledišta su dogmatske. Zaista, sve religije su dogmatske, ali ovo ne opovrgava drugi život ili Boga.

Obrazloženje ateiste je da suprotstavi jednu dogmu drugoj. Njihova logika je da ponište verovanje u Boga ili u drugi život jednostavno zato što su sve religije degenerisale u mehaničko prihvatanje dogme.

Nacional Socijalizam je paganska religija sa fundamentalnim načelom da su sva živa stvorenja večna. Kukasti krst (u smeru kazaljke na satu) predstavlja stvaranje, evoluciju i viši kosmički poredak. Isti ali suprotnog smera predstavlja razgradnju i haos. Kosmos jeste jedinstvo kojim upravljaju ove suprotstavljene sile.

BESKONAČNA NEMOGUĆNOST

Uzmimo u razmatranje tačku gledišta ateiste koji podržava tvrđenje da ne postoji život posle smrti. U ovom slučaju mora da postoji beskonačan broj jedinstvenih životnih formi u ovom univerzumu, i bukvalno beskonačan izvor napajanja istih. Objašnjenje koje sledi očekujemo da će pokazati postojanje večnosti stvorenog.

Da ponovimo temu ove pretpostavke: ako ne postoji drugi život onda mora da postoji mogućnost za beskonačan broj životnih oblika sa umom, bilo ljudskih ili životinjskih, iz (pretpostavljenog) beskonačnog izvora zaliha. Za ovaj slučaj stvorena je sledeća teorija: ako zaista postoji beskonačan broj životnih oblika, onda mora biti i beskonačno nemoguće za bilo koji od njih da ikada egzistira na početku. Zašto? Zato što bi to značilo da svaka jedinka koja bi trebalo da dođe u postojanje, neće to učiniti zbog već beskonačnog broja jedinki koje tek treba da dođu u postojanje u okviru beskrajne budućnosti! Čitaj dalje...

ZAKONI TERMODINAMIKE

Zakoni termodinamike kažu da je sva energija prisutna u našem kosmosu. Energija nemože ni iz čega da se stvori niti da bude uništena već može samo da se prenosi. Pos- toji određena i konačna količina energije u okviru našeg kosmosa, ništa više i ništa manje od toga. Ova količina energije je večna i u stalnom je stanju putovanja (prenosa) i ravnoteže, i njen najniži oblik nam je poznat kao kinetička energija. Šta se dalje dešava sa tom energijom nije poznato zvaničnoj nauci, ali osećam da će to biti objašnjeno u nastavku ovog teksta.

REINKARNACIJA

Pronicljiva osoba može reči da ako reinkarnacija postoji onda mora doći vreme kada se životni oblici više neće moći reprodukovati, zbog toga što bi nekontrolisani rast populacije dostigao onaj konačni broj životnih oblika sa svešću. Ovo svakako dokazuje da reinkarnacija ne postoji!

Odgovor: sva organska živa stvorenja zahtevaju sunčevu energiju da produži njihov životni ciklus, sunčevu energiju iz organske hrane. Organska hrana može da se dobavi jedino iz životnih izvora, bilo iz tla ili iz drugih živih stvorenja koja takođe od nekud moraju da je pribave - opet od drugih živih bića ili biljaka.

Jednom kada životni oblici premaše svaku dostupnu organsku i transformisanu sunčevu energiju, neizbežno će ih zadesiti oskudica. Svaka biosfera je u mogućnosti da izdržava jedan određen broj životnih oblika. Za sve preko toga se stara Priroda koja održava potrebnu ravnotežu. Da stvarno postoji beskonačan broj životnih oblika, onda bi takođe trebalo da postoji i beskonačno velika količina organske mase i energije da omogući neograničen rast populacije. Zakoni termodinamike i beskonačne nemogućnosti pobijaju ovakve pretpostavke.

Svi životni oblici u našem kosmosu u neprestanom su procesu preobraženja.

UNIVERZALNI ZAKONI

Kosmosom upravljaju suprotstavqene sile, vidljive i nevidljive. Šta su tačno ovi zakoni i kako se oni uklapaju u ksmički poredak, skoro je izvesno da neće u potpunosti biti jasno čovečijem umu. Ogromna složenost našeg kosmosa je takva da će samo sićušan deo njegovog stvaranja biti shvaćen. Zakon proseka je jedan od tih zakona i sastavni je deo svega stvorenog, bez kojeg život nije moguć. On je suštinski za energetsko-materijalni prenos, oblike sunčeve biosfere i za evoluciju svih živih stvorenja. Nevidljivi zakoni su “skriveni” zakoni koji rukovode sudbinom svih živih bića u okviru našeg univerzuma. Zakon beskonačne nemogućnosti je jedan takav zakon.

Preuzeto iz Srpski Front br.18 (prvi deo teksta).

Autor: ZIGRUNE (Naziv originala “Life After Death)

Preveo i priredio: K. Miloš

http://www.srpskifront.com/