14. 9. 2012.

"Његово" постојање није поткрепљено доказима


На основу гомилy материјала, сасвим је добро и ван сваке сумње доказано да је хришћанство самоубилачка филозофија , или учење. Уколико га његови следбеници јудео-хришћани озбиљно схвате оно ће их уништити а уколико га цела раса или нација прихвати , и покуша да пажљиво следи учења "Беседе са горе" онда ће се читава та нација уништити.Велика Римска нација , најбоља цивилизација коју је Бела дала у класичном раздобљу у првим вековима нове ере прихватила је хришћанство сасвим озбиљно и уништила себе да се никада више не уздигне . Одакле потиче хришћанство?. Ако се чита јеврејска библија "Стари завет" , и "Нови Завет" не могу се добити тачни одговори хришћанство јесте јеврејска творевина, смишљена смишљена,створена, и промовисана хијерархије јеврејске расе несумњиво од самих мудраца из Санхедрина. То је у ствари једно заиста покварено учење које има за циљ да растроји и поремети умове белих нејевреја ,и да их натера да напусте истинске одговорности због којих их је природа створила. Оно је неприродно и потпуно изопачено којим нас је природа снабдела.Поред тога што је утицај хришћанства потпуно уништио Римско царство за нешто мање од две стотине година, оно и данас има разоран утицај који као сенка виси на пословима, и размишљањима Беле расе широм света. Због тога је врло важно истражити ову јеврејску подвалу звану "хришћанство" упркос чињеници да је много доказа уништено , и да су многе препреке постављене на путу ка објективности узимајући у обзир чак и доказе који и данас постоје.
Свако ко преиспита своја размишљања и погледа доказе, откриће да је порекло хришћанства сасвим различито од онога што би данашњи данашњи попови желели да нас натерају да верујемо.Но узмимо сада здраво за готово шта нам данас говоре црквени попови и "света" библија. Прва страница "новог завета" "Јеванђеље по открива сасвим јасно да је Исус Христос био јеврејин и прати родослов који води још од Аврама преко Давида(иначе познатог педера) и Јосифа до Христа. На другом месту даје се родослов и јасно се ставља на знање да је и она такође јеврејка. Овде се одмах открива прва заслепљујућа контрадикторност. Питање је ако је Исус био син божји,како је могао да буде и син Јосифов?. Било како било треба погледати Исусове ученике , Открићемо да је Матеј, који је тобоже написао прву књигу "новог завета" , био знан и као Леви син Алтејев, и да је попут многих других јевреја био сакупљач пореза у Каптернауму. Открива се и да је апостол Марко , који је написао друго јеванђеље, зван још и Јован Маркосин Маријин у чијој су се кући у Јерузалему окупљали први хришћани , био рођак Варварин .Открива се пре свега да је и Марко био јеврејин.Затим Свети Лука који је највероватније био једини нејеврејин у групи од њих дванаест.Неки историчари сматрају да је био нејеврејин лекар. Међутим свети Лука је био потпуно под утицајем Павла који је био прозелитски Јеврејин. Највећи део живота провео је као друштву Павла јеврејина. Затим се долази до Јована који је такође био Јеврејин , као и његова браћа Петар и Јаков. На крају ту је и апостол Павле, који је променио своје име у Саул(Савле). Рођен је у Тарзису , родитељи су му били јевреји и био је строго васпитан и одгајан у јеврејској фарисејској традици тог доба.Павлу се приписује ауторство 14 од 27 књига "новог завета" . Дакле, он је сам написао више од пола "новог завета". И тако се то до дан данас наставља.
Од 12 ученика које је Христ наводно имао сви су били јевреји васпитани и одгајани по строгим јеврејским законима у јеврејским породицама са могућим изузетком Луке , а као што је већ речено он је био под потпуним утицајем Павла прозелитског Јеврејина. мало је више од пролазне занимљивости да су према самом Новом заветуписци проповедници , и апостоли >Новог учења< , као и сам тобожњи оснивач сви Јевреји са веома мало изузетака. Такође више је од пролазне занимљивости и то што сами Јевреји никада нису прихватили ово тешко срање једно крајње покварено и пре свега самоубилачко учење , али су били веома активни, а и радикални у наметању тог поквареног учења (нове вере) Белој раси уопште , а посебно великој Римској нацији. Нема сумње да су ови јеврејски радикални ликови били фанатично активни у промовисању овог поквареног и самоубилачког учења (хришћанства) без сумње су им у овом процесу не стотине већ хиљаде јеврејских помагача били "скривена рука" која је помагала, и потпомагала жирење овог учења међу Римљанима и другим нејеврејима у Римском царству па тако и Словенима , односно старим Србима.Постоји међутим озбиљна сумња у постојање таквог појединца и лика као што је Исус Христос.Има далеко више убедљивих доказа да он никада није ни постојао , већ да је био плод јеврејских радикалних противника Беле расе. Почетак јудео-хришћанске ере затиче Рим готово на врхунцу цивилизације...
Та цивилизација није имала такмаца у познатом свету и успела је да наметне дуготрајан мир .Да будемо прецизнији у Пакс Романа (Римски мир) трајао је отприлике две стотине година , почевши од владавине Цезара Августа. У Риму је образовање било развијено , било је много великих и познатих писаца ,научника , историчара , скулптора , путописаца , експедициониста , извештавача , сликара , и осталих службеника...Као и изузетни филозофи и предавачи. Изузетно је необично што упркос великој гунгули и фанфарама које су тобоже објављивале "христово рођење" као и његово измишљено распеће (према јеврејској књизи библији) не може се наћи ниједан историчар или писац из тог времена који је макар и мало поменуо те догађаје у својим радовима. Не рачунајући измишљене јеврејске библијске списе ниједан римски историчар нити један римски писац , ни један римски драматичар , није за собом оставио ни најмањи наговештај да је био свестан чињенице да је наводно највећи од највећих постојао у њиховој средини , као што тврде највећа од ових јеванђеља. И док је Цезар за собом оставио огромне писане радове, који још увек постоје, тако да их могу проучавати и средњошколци , сам Христ који је тобоже има највећу " свету" поруку за потомство коју је свет икада чуо није оставио ни комадић папира на коме је написана макар и једна једина реч. Ово признаје и сама библија указујући да је само једанпут нешто писао по песку. Ми днас можемо проучавати Цицеронове велике говоре и списе као и мисли. За собом је оставио чак преко 800 писама која се изучавају. Можемо да учимо и из шитавих томова које је написао Марко Аурелије , можемо да читамо дела Аристотела , Платона , и многих других који су били савременици почетка хришћанске ере као и оних који су били и пре почетка хришћанске ере. Али је чудно да не постоји ниједна једина написана реч која би се могла приписати самом Исусу Христу. Грци и Римљани тог доба су већ имали високо развијену уметност скулптуре. Могу се наћи попрсја Цицерона , Цезара ,Марка Аурелија и безброј других значајних и мање значајних Грка и Римљана , али изгледа никоме није било важно да издваја скулптуру са ликом јеврејина Исуса Христоса . Разлог је несумњиво тај што није било никога ко би био модел. Било је мноштво талентованих вајара и сликара у то време који су били присутни у месту где је Христ наводно рођен , па ипак што је веома чудно нико од њих није имао времена или интересовања да направи статуу овог тобоже највећег учитеља свих времена који је чак и проглашен и "сином божијим" који је наводно сишао сишао с неба , да би спасио човечанство , тиме што је био разапет те да је на себе преузео све грехе на свету од људи како оне што су били тако и оне који су се одигравали , као и оне који ће се тек догодити, То значи да грех по хришћанству више не постоји , те да никада више ни неће постојати, јер реално гледајући Христ је на себе наводно преузео све грехе планете земље једноставно их је све упио и опет је он "син божији" ...Заиста дебилно ,никада није урађена ниједна слика онога који је како нам се каже "окупио велике масе" и изазвао велику забринутост и страх чак и код самог цара Јудеје Ирода СВЕ ТО ЈЕ ВРЛО ЧУДНО јер је како библија тврди рођење Исусово било пропраћено великим фанфарама и објавама , у читавом Римском царству ово се није знало нити су патроле Римске војске ишта спазиле, као да се све десило невидљиво и у трену. Анђели су обзнанили његово рођење . ЈЕдна изузетно сјајна звезда указала је на место његовог рођења. У "јеванђељу по Матеју" 2:3 каже се : "Када то чу цар Ирод, уплаши се и сав Јерусалим за њим". Из овога тешко да можемо да закључимо да нико није био свестан чињенице да је рођен цар Јевреја , Месија(спаситељ) јер је у претходном стиху саопштено да су мудраци дошли код Ирода и рекли му: "Где је цар јудејски који се роди? Јер видјесмо његову звијезду на Истоку и дођосмо да му се поклонимо". Очигледно је да је догађај обасјала сјајна звезда са неба. У сваком случају цар Ирод је каже у Мат.3 , био толико забринут да је послао мудраце у Витлејемкако бинашли то дете и довели му га да би га он наравно убио.
Прича се одвија даље , тако сазнајемо да је Јосиф чуо за ово те је одмах покупио жену , дете и магарца и са њима ноћу побегао за Египат. Када је Ирод схватио да је изигран "разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже". Зато што је Ирод није знао које је дете Исус Христос , наредио је да се погубе сва деца новорођенчад, као и она деца од по две и мање година , док је Јосифу бог јавио да мора побећи јер се Ирод спремио да убије Христа, у овом случају бог је допустио Ироду да побије сву недужну децу , јер бога за ту децу није брига. Цар је заиста учинио драстично дело побивши сву децу млађу од две године. Поново се мора рећи да је немогуће да је Исусово рођење прошло у тишини необјављени и неразглашено, судећи према библијској причи .Међутим , крајње је крајње је необично да овај Иродов чин , као драстично злочиначко дело није забележен у историјским списима ни једног од бројних писаца тог доба. Све што је присутно то су тврдње писаца Новог Завета. Шта више ко год да је написао нови завет , изнео је је мноштво тврдњи које се не слажу са чињеницама , од којих нам једна боде очи , а тиче се цара Ирода...
Наиме историја нам каже да је 1. године н.е. , када је Христ наводно рођен , Ирод већ четири године био мртав. Тешко да је могао(пошто је био мртав) да буде узнемирен и разневњен нечијим рођењем у првој години нове ере. Надаље постоје јаки докази да Матеја, Марко, Лука, и Јовам никада нису писали поглавља која им се приписују. Историјски докази докази откривају да су списи настали далеко касније , и да их је 30 до 50 година касније написала особа или особе до данас непознате, али то су највероватније јевреји. Сем тога када упоредимо прве четири књиге јеванђеља које би требало да причају мање више исту причу налазимо да су оне контрадикторне једна другој у толико много детаља , да их човек приликом читања одмах уочава, има исувише једних те истих контрадикторности које се ређају у недоглед.
Није много битно питање да ли је заиста постојао јеврејски лик по имену "Исус Христ" који је довео до стварања нове религије, или тешко поквареног учења које је намењено Белој раси ради њеног уништења. Поента је у сваком случају да су Јевреји колективно створили и раширили ово ново болесно и крајње покварено учење међу Белом расом и да је оно уништило читаву Римску цивилизацију. Постоје међутим убедљиви докази су ове идеје настале пре хришћанске ере и да их није изнеоХрист него једна јеврејска секта са обала Мртвог мора , под именом Есени. Они су развили идеје садржане у "Беседи на гори" које су приписане Христу. Не само да су развили исте идеје које се појављују у јеванђељима по Матеју, Марку , Луки ,Јовану , већ су и изрази фразологија и реченице биле исте , иако су претходили времену наводне "Беседе на гори" од 50 до 150 година. Есени су били јеврејска религијска група која је постојала у периоду од 1.века п.н.е. до 1. века н.е. Важне изворе о њиховим списима налазимо код историчара Јосипа Флавија иФилона Александријског. Помињу их и разни други римски и грчки писци тог доба , у чијим делима се приличнодетаљно износе њихова религијска учења. Међутим у последњих двадесет година свитака са Мртвог мора од којих су многе написали и сами Есени дају прилику да се добро упознају њихова религијска учења али пресвега откривају чињеницу да су она претходила "Беседи са горе" и то реч по реч тако да такозвана нова учења која су се тобоже појавила с неба 1. године нове ере и произведена од 30 до 33 године нису ни оригинална нити нова. Дакле сазнајемо да су Есени били познати по својој комунистичкој заједници , својој изузетној побожности,моралној строгости и практиковању целибата. Ова земаљска добра која су поседовали била су заједничка а на приватну својину су гледали као на највеће зло које их може удаљити од побожности. Бавили су се пољопривредом и ручним радовима , сматрајући мање грешнима од других. Крштавали су се , и ова пракса претходи хришћанској ери бар неких сто година. Дакле хришћанским апостолима тешко да се може приписати заслуга увођења ритуала "крштења" , као што се тврди. Обичан читалац би се могао упитати због чега нам није говорено више о Есенима ако су они пре свих исповедали хришћанство? Постоје два добра разорна одговора. Будући да су хришћански оци били сасвим свесни есенских учења и списа, предузели су све потребне мере да те списе униште и потпуно повуку из оптицаја.Разлог што нису желели да се зна за њихово присуство је тај што би то подрило догму да је Христ био зачетник новог учења. Било би немогуће тврдити да је ово ново откровење послао сам бог кроз узвике хосана и певање анђела . Јевреји са друге стране нису желели да открију постојање Есена зато што су хтели да сакрију везу Јевреја с новим религијским учењем које је требало да наметну Белим нејеврејима како би их уништили. У томе Јевреји су отишли толико далеко да је то учење наизглед непријатељско према њима.
Пре него што се настави са веома занимљивим списима са Мртвог мора који много тога откривају треба се задржати на једној ствари. Наиме стално се говори су првобитни списи на основу којих је настао Нови Завет били преведени са "оригиналног грчког" . Пошто Нови Завет стално понавља да је Павле говорио свом стаду нахебрејском, да је Христ говорио на хебрејском да су апостоли били Јевреји зашто су онда списи били на грчком?. Историјске чињенице доводе до следећег: јеврејска хијерархија , несумњиво и цела светска завера , била је добро усаглашена и имала је многе чланове сараднике. Списи уопште нису настали у Христово време већ је у покрету направљена велика промоција трудем целе јеврејске нације. Иако су Јевреји организовали ирење идеја , оне су се у писаном облику појавиле знатно после периода 30. и 33. године н.е. када се Христ наводно појавио замамном религијом и тзв. новим откровењима. С времена на време су ревидирани , не само приликом првобитног формулисања и састављања , већ су вековима мењани како би изнова били што ефектнија и убедљивија пропаганда. Наставља се са Есенима да би се открило ко су они били и зашто су се баш на њихова учења бацили Јевреји и преточили их у чист отровни напитак којим су онда хранили Белу рсу.
Списи са Мртвог мора су веома бројни и откривају више него што данашња јеврејска штампа шели да нам каже. Они говоре о животу и учењу Есена. Једна од најважнијих ствари које овде из списа сазнајемо јесте да су Есени нестали са лица земље после после отприлике две стотине година постојања. То се догодило негде око 100. године н.е. Непотребно је рећи да су они били само мала секта међу јеврејским племенима и као такви нису нису били део јеврејске завере. Иакосу били изван главних токова јеврејских активности, они су свеједно запазили да таква учења могу да разоре и униште народ. Јевреји су тражећи начин да да униште римску државу , која је 70. година п.н.е. разорила Јерусалим до темеља одлично увидели каква су то учења и одлучили су да их убаце међу Римљане.Есенизам је заиста је заиста био револуционарно нова форма друштвеног поретка, једно идеално задружно опште добро у минијатури. Уместо Месије есенски идеал био је "учитељ праведности". Они су успоставили нову задружну братску заједницу и били су прво религијско друштво које је увели и примењивало обреде крштења и причешћа. Можда је још важније што су били прва група која је осудила и укинула вековну институцију људског ропства. Даље "учитељ праведности" , кога су Есени разгласили, можда можда није био први пацифиста у историји , али је сигурно био први чија би учења ако би била опште прихваћена и примећена, уз свеобухватне практичне мере укинула рат. То је наравно , за Јевреје била дивна релихија да је наметну Римљанима, пошто би их она претворила у покорне будале тј пацифисте којима би убрзо могли да доминирају. И тако су и учинили.
Есени су живели у области Кумран у близини Мртвог мора и према Филону , тадашњем јеврејском филозофу "есенско братство" није дозвољвало производњу било каквог оружја, нити је дозвољавало да у њеној заједници бораве људи који су правили стреле, копља, мачеве или било какве ратне машине , нити људи војничке дужности, макар и у мировној мисији ( то је слично као и данас у Србији, да српска армија не може да се одбрани од агресивних шиптара , који се на све начине иживљавају над Србима на Космету) јер се она лако могла изродити у несрећу. О Есенима нам поред Филона много тога говоре и Јосиф Флавије и Плиније, историчари и савременици есенског покрета.Као што је већ речено много тога је произашло из проучавања списа са Мртвог мор , иако нису потпуно идентични у свим елементима са есенском школом , били суближи погледима Есена , него погледима бискупа екуменског концила који је у Никеји одредио основе нове вере религије хришћанства. Долази се дакле до очигледног закључка : хришћанска веровања и доктрине које је наводно поставио Христ у "беседи на гори" уопште не потичу из његовог времена већ су настала најмање 100 година раније у јеврејској секти Есена која је боравила у близини Мртвог мора: санхедрински мудраци схватили су да су оваква учења самоубилачка и смртоносна , затим су преузели ову доктрину прерадили је и дотерали до делатне вероисповести , на крају су је Јевреји енергично и уз великупропаганду(у којој су прави мајстори) , промовисали , и ширили међу Римљанима. Списикојима је ово веровање забележено и које се зове "Нови завет" , постепено су преправљани током следећих неколико векова. Саставили су их људи до данас непознати , али без сумње јеврејског порекла. Да би тим списима дали мистични и са неба послан божански карактер измислили су личност "Исуса Христа" и тврдили су да је он био син божији. Положивши темеље за нову цркву , консолидовали су насталу моћ на сабору у Нијкеји где је нова црква учвршћена , а вера формализована и службено посвећена. Тако је ујратко лансирана нова црква и нова религија Исуса Христа створена ни из чега. Ниједан једини траг о личности Исуса Христа не може да се пронађе у аутентичној историји . Па ипак ова обмана са Исусом Христом као "сином божијим" - ова идеја са свим својим самоубилачким доктринама , успела је врло брзо да велико Римско царство као највећу Белачку цивилизацију претвори у рушевине. Никада више БЕла раса није успела да се ослободи јеврејске
контроле. Никада више Бели човек није успео да поврати управљање својим мишљењем , својом вером, својим финансијама , својом влашћу. До дана данашњег с обзиром да смо у 21 веку Бела раса није повратила контролу над сопственом судбином.

Религија или разлог


Када данас пригрлимо Паганизам ми морамо бити опрезни да не пригрлимо старачку неукост и погрешно схватање. Магичари каменог доба су били први научници нашег света; они су били астрономи, травари, метеролози, геолози, хирурзи на мозгу (trepanning), зубари, математичари и још много тога, и најбитније што су радили је то што су покушавали да схвате како све ради, функционише. Било како било, због чињенице да су они почињали од ничега, много тога што су видели је била илузија, и много њихових теорија је било погрешно. У процесу они су макар разоткрили неке здраве, вечне и универзалне истине, и те истине би требали да прихватимо свим срцем. Они су стварно видели и разумели шта је добро за људски род, шта је битно, а шта је правилно, као еугеника, и све то, мој драги читатељу, је оно што чини модерни Паганизам. Само је назадњавање да будемо Пагани у истом маниру као и наши давни преци. Нама треба модерни научни светски поглед на свет, који се ослања на темељима направљеним од Паганских вредности и идеала; оданости, мудрости, храбрости, љубави, дисциплини, поштености, интелигенцији, лепоти, одговорности, здрављу и снази. Можда би било романтично, прелепо, очаравајуће и чак фасцинантно да практикујемо Паганизам као што су наши преци, али је потпуно назадно и бесмислено.

Оно што разликује Паганизам од Јудео-Хришћанства је чињеница да Паганизам није догматичан. Јудео-Хришћанство ће нестати, или у најбољем случају смањено на неки култ за идиоте (тј. већ јесте у неком степену), јер су њихове догме засноване на неукости и несхватању. Само глупави ће наставити да верују у „Бога“ (било ког Бога), или у партеогенезу када ми знамо да су те идеје базиране на погрешном схватању човека из каменог доба. Тада они нису знали за ништа боље, али ми знамо. На пример, ми знамо да духови не контролишу путању сунца; ми знамо да се нама само чини као да се Сунце рађа и умире сваког дана, а то је јер се земља ротира око своје осе. Ми такође знамо да је сам концепт богова био рођен зато што су ти имагинарни духови били антопоморфизовани у касном каменом добу и бронзаном добу. То да ли верујемо у неколико или само једног не прави никакву разлику, то је иста глупост. Поред тога, они нису знали да су жене затрудњивале сексуалним путем; они су веровали да су то сунчеви зраци, или киша, или да су они могли да пребацују плодност мајке земље женама бришући њихове доње делове са гранама брезе у пролеће. Идеја партогенезе је била могућа јер 2000 година раније много људи са Блиског Истока није знало како жена затрудни. Данас ми знамо боље.

Аустралијански Абориџини су били и још увек су превише глупи да схвате да духови не постоје. Црнци и остале инфериорне расе су били и још увек су глупи да схвате да нема богова нити бога. Најпаметнији Европљани су одбацили религији и веровање у бога други пут у 15. веку, када се наука класичног античког доба препородила, и веровање у бога се претворило у религију за најглупље међу нама (и реформација је дошла као резултат овога; они су покушали да се реше хришћанства од свих превара каменог доба, али колико знамо, само су делом успели). Источни Азијати, брилијантни Јапанци и Кореанци, и неки Кинези такође су то испратили и остали на путу науке од тада.

Да би служио некој сврси, Паганизам мора да буде идеологија, а не религија, а богови и богиње морају да буду виђене као наши узори а не као стварна бића. Неколико питања остају неодговорена од стране науке, као например што не знамо одакле смо дошли, нити где идемо када умремо, и да ли уопште идемо игде, тако да у овим случајевима се увек можемо окренути митовима за одговоре. У свим случајевима где знамо боље него наши преци ми би смо требали да заменимо митове и религију са чињеницама и разлозима. Магичари су то такође радили, када год су могли, и то би наставили да раде да нису били убијени од стране слуга Јевреја, када је европа била пokrštenа (id est ментално поробљена), од 4. века па надаље.

Varg Vikernes

Istorija Vaskrsa

Farbanje jaja - paganski obicaj

Da li znate da obojena jaja, u misticnim obredima starog Vavilona, imaju odredenu ulogu, baš kao i u današnjem vaskršnjem slavlju? Eto još jednog paganskog obicaja! Edvard Dejvis, u svojoj knjizi "Mitologija i obredi britanskih Druida" piše da su stari Druidi svuda nosili jaja sa sobom, pošto je to sveta amajlija njihovog idolopoklonickog reda. Jaja su svetinja kod mnogih drevnih civilizacija i sastavni deo religijskih ceremonija starih Egipcana i naroda sa Bliskog istoka. Džejms Bronvik piše:

"Jaja su se kačila u egipatske hramove. Bunsen skrece pažnju na svetovno jaje, simbol bujnog života koji izvire iz usta velikog boga egipatske zemlje".

Venus Ištar izlegla se iz misticnog vavilonskog jajeta koje je palo sa neba u reku Eufrat. Ofarbana jaja predstavljala su sveti uskršnji prinos u Egiptu. Isti obicaj održao se do današnjeg dana u Kini i Evropi. Uskrs ili prolece slavio se u cast preporoda neba i zemlje" ("Egipatska verovanja i savremena misao", str. 211-212).

Zašto ljudi, koji za sebe veruju da su hrišcani, farbaju jaja na Uskrs? Da li to cine pod pretpostavkom da Biblija nalaže ili zapoveda takav paganski obicaj? U Novom Zavetu nema ni spomena o farbanju jaja za Uskrs! Izvesno je da Hristos nije uveo takav obicaj. Apostoli i prvi hrišcani nisu cinili išta što bi licilo na takvu praksu. Zašto onda upražnjavati takav obicaj u današnje vreme? Zašto slediti paganizam, dok istovremeno pokušavate sebe da ubedite da ste hrišcanin, kada je vec sam Bog nazvao takve obicaje "gadovima"!?

Paganska boginja Ištar

Na engleskom se Uskrs kaže "Easter". Ljudi ciji je to maternji jezik su navedeni da misle kako ta rec znaci "vaskrsenje Hristovo"! Vec 1600 godina ceo svet uci kako je Isus ustao iz mrtvih u nedelju ujutru. To je samo jedna od bajki na koje apostol Pavle upozorava citaoce Novog Zaveta. Isus nije vaskrsao u nedelju! "Easter" je malcice izmenjena engleska verzija za ime stare asirsko - vavilonske boginje Ištar koja potice iz drevne teutonske mitologije, u kojoj je poznata kao "Ostern". Fenicani su je zvali Astarte, a u srpskom prevodu Starog Zaveta ova paganska boginja se spominje pod imenom "Astarota". Astarota (Ištar) je mitološka supruga boga sunca - Vala. Svevišnji Bog je u Bibliji (Starom Zavetu) proglasio kult boga Vala za najodvratniji paganski idolopoklonicki obicaj! "Webster Dictionary", najpopularniji leksikon na engleskom jeziku, jasno otkriva da pojam "Easter" ima pagansko poreklo.

Haldejska pozadina Uskrsa

Aleksandar Hislop u knjizi "Dva Vavilona" kaže: "Uskrsu na samom njegovom celu piše haldejsko poreklo. Uskrs ("Easter") je glavom i bradom Astarota, a to je jedna od titula boginje Beltis, carice nebeske..." (str. 103).

Drevni narodi su nadevali razlicita imena istim paganskim božanstvima. Fenicani su tu boginju zvali Astarota. Ista se pojavljuje pod imenom "Ištar" na spomenicima iz stare asirske prestonice Ninive koje je otkrio Lajard prilikom arheoloških iskopavanja (Ostin Lajard, "Niniva i Vavilon", tom II, str. 629). Bog Val (spomenut u Starom Zavetu), poznat je i po imenu "Moloh". Vecni Bog je osudio cara Solomuna zbog prinošenja žrtava Molohu i drugim paganskim bogovima (Prva Knjiga o carevima 11:1-11, narocito 7. stih gde je Moloh nazvan "gadom"). Zbog toga je Solomunovom sinu bilo oduzeto izraelsko carstvo.

Val - olicenje sunca - je glavno božanstvo u drevnom haldejskom idolopoklonickom sistemu obožavanja sunca, a Astarota je njegova pratilja, to jest žena. Hislop piše: "Festival poznat kao Uskrs, o kome piše 'Istorija Crkve', u trecem i cetvrtom veku prilicno se razlikovao od ovog koji danas slave rimska i protestantske i ostale crkve. U to vreme ovaj praznik nije bio poznat po imenu koje bi ukazivalo na boginju Ištar ili vaskrsnuce boga sunca, vec su ga zvali - Pasha! Mnogi koji ispovedahu hrišcansku religiju svetkovali su Pashu od najranije pojave hrišcanstva. U pocetku, Pasha se slavila kada i jevrejski Pesah - dan kada je raspet Hristos
The Encyclopedia Britanica komentarise:” U novom zavetu nigde se ne ukazuje na to da se slavio Uskrs, a isto tako ni u zapisima apostolshih Otaca. Posvecivanje odredjenih vremenskih razdoblja je ideja koja uopste nije postojala u mislima prvih hriscana” (1910, sv VIII str. 828)
The Catolic Encyclopedia nam kaze: “uskrs ima svoje poreklo u velikom broju paganskih obicaja kojima se slavio povratak proleca.(pravoslana crkva je vise
judeizirana od katolicke I samim tim je zadrzala mnogo vise paganskih elemenata) Jaje je simbol klijanja zivota u rano prolece.. .Zec je paganski simbol I uvek je bio znak plodnosti” (1913 sv V str 227)


Istorijska pozadina Uskrsa
Uskrs
Kao i u slucaju Bozica, postoje obicaji vezani za Uskrs koje ne nalazimo u Bibliji (npr. uskrsnja jaja, zecevi itd.). Ti obicaji takodje poticu iz paganstva. Obeležavanje Uskrsa zapravo je pocelo davno pre rodjenja, smrti i vaskrsenja Isusa Hrista! Obicaji vezani za Uskrs poticu od prolecnih paganskih svetkovina u vezi kulta plodnosti. Mnogi paganski narodi verovali su da bozanstvo plodnosti umire svake zime i ponovo se radja na prolece. Uporedo sa tim je umiralo i ponovo se radjalo sunce kao simbol zivota.

Po vavilonskom verovanju, Tamuz, bog plodnosti i kiše, svake godine je umirao na jesen, kada vegetacija prolazi, i ponovo se radjao na prolece. To je predstavljalo smenu godišnjih doba. Vavilonska i asirska boginja proleca i plodnosti nazivana je Ištar. Ona je simbolizovala Majku Zemlju i prirodne cikluse plodnosti na njoj. Potom verovanju boginja Istar je naricala za Tamuzom i prizivala njegovo ponovno rodjenje. (Odatle obicaj opisan u Jezekilju 8:14.) Istar je takodje bila boginja ljubavi, i svetkovine u njenu cast cesto su bile pracene ritualnom prostitucijom.

Drugi narodi su Tamuza i Istar nazivali Val i Astarota, Adonis i Afrodita, Atis i Sibela, Oziris i Isis, Saturn i Venera, itd. Astarota je nazivana još i "carica nebeska". Paganski narodi su na prolece održavali svetkovine u cast Astarote. Kao simboli plodnosti na tim svetkovinama korisæena su jaja i zecevi, a takodje su obilovale orgijama. Bog je na više mesta u Bibliji osudio perverzne svetkovine odrzavane u cast Vala i Astarote.

Pošto su paganski narodi vec odrzavali svetkovine u cast smrti i vaskrsenja svog božanstva, prilikom formalnog primanja hriscanstva mnogi od njih su zadržali svoje paganske obicaje koje su sada primenjivali na smrt i vaskrsenje Isusa Hrista. Npr. engleski naziv za Uskrs, "Easter", najverovatnije potice od keltskog oblika imena Istar - "Eostre". Postoje mnoge slicnosti izmedju nekadašnjih paganskih obicaja i današnjih obicaja u vezi Uskrsa. Uoci prolecne ravnodnevice, paganski narodi su pocinjali post, kao što i hrišcani danas poste 40 dana pre Uskrsa. Neki pagani bi isekli drvo, odneli ga u hram, obesili na njega figuru mladog boga i pevali žalosne pesme zbog njegove smrti. Hriscani danas pevaju zalosne pesme na Veliki petak.

Zatim bi figura mladog boga bila skinuta sa drveta i sahranjena u sumrak. Njegovi postovaoci su pevali zalosne pesme oko groba do dugo u noc, a pred zoru su palili veliku vatru. Tako i neki hriscani danas pale vatre na Uskrs. Zatim bi pagani otkopali figuru svog boga i proslavljali njegovo vaskrsenje, a svestenik je tom prilikom dodirivao njihove usne balsamom. Izgleda da su neki od obicaja u vezi Uskrsa preneti direktno iz paganstva, sa idejom da se pagani pridobiju za hrisæanstvo. I danas se u južnoj Italiji, Grckoj i na Siciliji Uskrs obelezava na nacin slican nekadašnjim svetkovinama u cast boga Adonisa.

Nigde u Bibliji nije zapisano da su rani hriscani obelezavali Hristovo vaskrsenje svetkujuci Uskrs na ovakve nacine. Umesto toga, oni su obeležavali Hristovu smrt na nacin koji je sam Hristos uspostavio, koristeci simbole beskvasnog hleba i bezalkoholnog vina na obredu svete vecere (Matej 26:26-28, 1. Korincanima 11:23-26). Uspomena na Hristovu smrt i vaskrsenje je takodje i obred krstenja uronjavanjem (Rimljanima 6:3-5). Mnogi hriscani održavali su svetu veceru i na jevrejski praznik Pashe, naravno bez prinošenja žrtava, znajuci da je Hristos nase pravo Pashalno Jagnje (1. Korincanima 5:7).

Kao deo pokusaja da se pagani pridobiju za hriscanstvo, prolecne paganske svetkovine u cast vaskrsenja bozanstva plodnosti postepeno su spojene sa jevrejskom Pashom i tako je svetkovanje Pashe pretvoreno u svetkovanje Uskrsa. Vremenom, pod uticajem antisemitizma, hriscani su razdvojili datum obeležavanja Uskrsa od datuma jevrejske Pashe. Iz istih razloga mnogi hriscani napustili su svetkovanje subote, koju je rana Crkva držala kao dan odmora, i umesto toga poceli su da svetkuju nedelju. Neke hriscanske vodje iz drugog veka smatrali su da svako moze slobodno da izabere vreme i nacin služenja Bogu. Zelju hriscana da se razlikuju od Jevreja povecala su i progonstva nakon jevrejskih ustanaka protiv Rimljana 64.-70. i 132.-135. godine.



zakljucak
Ocigledno je da slavljenje Uskrsa, datum tog praznika i mnogi obicaji vezani sa njim nemaju nikakve veze sa biblijskim hriscanstvom, vec poticu iz paganstva!

Zasto je sve ovo bitno za nas danas, koji se vise ne secamo paganske pozadine tih praznika? Formalno proglasavanje nekog obicaja za hriscanski ne cini ga zaista hriscanskim. Prilagodjavanje Bozjih svetkovina onima u cast paganskih bozanstava, i izmisljanje obicaja da bi se zamenili oni koje je Bog dao, je prestup prve i druge od Deset Bozjih zapovesti.

Kako se dogodilo da u hriscanstvo udje toliko paganskih obicaja? Same hriscanske vodje su ohrabrivale preinacavanje paganskih obicaja u hriscanske da bi se praznovernim obracenicima iz paganstva olaksao prelazak u novu veru! Tako su "obracenici" zadrzali svoje stare obicaje i samo im promenili imena. Nasi preci primili su hrisæanstvo a da nisu stekli nikakva sustinska znanja o Isusu Hristu i religiji koju je On utemeljio! Ideja je bila da se paganski obicaji postepeno potiskuju, ali dogodilo se obrnuto. Stavise, tzv. hriscani su obeležavali zimske svetkovine na isti nacin kao pagani - uz gozbe, pijancenje, pa cak i nemoralno ponasanje.

by Nenad Dinarski (SF)



           Link :  https://www.youtube.com/watch?sns=fb&v=WacH6oB53Tk&app=desktop


.

11. 9. 2012.

Mit o Potopu


Nojeva barka je, po Bibliji, bila dugačka oko 140m, i napravljena u potpunosti od drveta, u periodu ranog Bronzanog doba, sa primitivnim alatkama. Drvo nije dobar materijal za pravljenje velikih brodova, pošto ne postoji mogućnost dobre izolacije. Najduži drveni brod ikada napravljen, bio je dugačak 115m. Održavan je na okupu pomoću devedeset čeličnih obruča i zahtevao je da posada od deset ljudi danonoćno ispumpava vodu koja je curela u brod. Ovo je bio brod, da se podsetimo, napravljen najboljom tehnologijom koju su ljudi ikada posedovali, i nakon hiljada godina iskustva u brodogradnji.
More je moralo da bude veoma mirno, pošto bi bilo kakva žešća bura i praznu barku polomila na komade. Ako je bila opterećena životinjama teškim više stotina tona ukupno, čak i mala bura koju bi ribarski čamac mogao da preživi bez problema, raznela bi barku na komade.
Skupljanje životinja
Skupljanje životinja je takođe veoma zanimljiva ideja. Australijske koale i Južnoamerički lenjivci, recimo, putuju veoma sporo i zahtevaju specifičnu hranu (koale jedu samo eukaliptusovo lišće). Bili bi potrebni vekovi da one dođu od Australije do Izraela. Kako su ponele svaka svoju specifičnu hranu? Kako su organizmi prilagođeni različitim klimama uspeli da prežive ovo putovanje? Kako su ostrvske vrste uspele da preplivaju mora i da dođu do barke? Mnoge pećinske vrste ne mogu da opstanu bez nivoa vlažnosti i tame, koja postoji samo u tropskim pećinama; kako su one stigle do barke?
Neki kreacionisti kažu da su sve životinje nekada ranije živele u Nojevoj blizini, i da su sve razlike nastale kasnije. Vrlo zanimljiva tvrdnja, pošto bi nastanak takvih razlika zahtevao evoluciju ogromnom brzinom u prethodnih četiri hiljade godina. Takođe, kako to da te vrste nisu ostavile nikakvog traga u Izraelu? Postoji nekoliko hiljada vrsta životinja koje žive samo u Australiji, ili samo na određenim ostrvima, ili samo u Americi. Na tim kontinentima nalazimo i fosile njihovih predaka. Zašto ni traga takvih fosila nema nigde u Evropi, Aziji ili Africi? Kako to da, recimo, nema tragova kengurima i njihovim precima nigde osim u Australiji...?
Takođe, u ekosistemu postoje pozicije koje drži po jedna vrsta. Mešanje vrsta iz različitih ekosistema vodi u katastrofu, pošto će jedna vrsta potisnuti drugu ili čak oboriti ceo ekosistem. Ovo je danas veliki problem, pošto avioni i brodovi prenose živa bića sa jednog kontinenta na drugi, gde upadnu u ekosistem i ponekad ga potpuno unište. Sve vrste (čak i redukovane na način opisan u sledećem pasusu) nikada ne bi mogle da opstanu živeći na istom području.
Smeštanje životinja na brod, i njihovo održavanje
I kreacionisti priznaju da je barka suviše mala da bi u nju stale sve životinjske vrste. Zbog toga su izmislili čitav sistem “tipova” (kinds) umesto “vrsta” (species). Po ovom predlogu, na barci su bili samo predstavnici osnovnih tipova životinja, koje su posle potopa postale različite i pretvorile se u raznoliki svet koga danas vidimo. Recimo, na barci je bila samo jedna pra-mačka, od koje su onda nastale današnje mačke, tigrovi, jaguari, lavovi...
Ovaj argument potiče iz kreacionističkog nepoznavanja fiziologije i biohemije. Mada neke životinje spolja izgledaju slično, njihove unutrašnje razlike mogu biti ogromne. Razlike između jaguara i tigrova su, recimo, tolike da bi bila potrebna rapidna i veoma korenita evolucija da bi razdvojila ove vrste u roku od samo nekoliko vekova. Zanimljivo je primetiti da ako upotrebimo samu Bibliju kao merilo, možemo da datiramo neke događaje u Egiptu i Vavilonu na više od dve hiljade godina p.n.e., samo par vekova nakon potopa. Egipćanski i Vavilonski spisi pominju, recimo, mačke i lavove kao odvojene vrste, kao i konje, kamile i magarce, pse i vukove... Prema tome, ova diferencijacija između vrsta je morala da se odigra u roku od samo dva ili tri veka, počevši od samo jednog para (znači od nultog nivoa genetske raznovrsnosti)!
No, uzmimo – šale radi – da su kreacionisti ovde u pravu. Èak i ako smanjimo broj vrsta na apsolutni minimum, to i dalje ostavlja preko petnaest hiljada životinjskih “tipova”. Dalja smanjenja podrazumevaju da se “istima” smatraju životinje među kojima su fiziološke i biohemijske razlike veće od razlike između šimpanze i čoveka. Pošto je, po kreacionistima, nemoguća veza između šimpanza i ljudi, onda takve veze moraju biti nemoguće i između drugih životinja.
Ovih petnaest hiljada tipova važi ako računamo vrste koje danas postoje. Po Bibliji, Bog je zapovedio Noju da uzme parove svih životinja koje po Zemlji hodaju. Ako je verovati kreacionistima, dinosaurusi i ostale vrste su postojale istovremeno sa ljudima, i tek ih je Potop uništio. Prema tome, Noje je na svoju barku morao da ugura i parove svih dinosaurusa i svih ostalih izumrlih vrsta koje danas poznajemo iz fosila. Ovo povećava broj vrsta na barci na par stotina hiljada. Budimo ovde ljubazni prema kreacionistima, zažmurimo, i zadržimo se samo na onih petnaest hiljada koje su morale da budu da bi danas postojale sve vrste za koje znamo. I toliki broj je prevelik da bi se ugurao na barku.
Veliki deo životinja zahteva svežu hranu. Recimo, mnoge zmije jedu samo živ plen. Mnogi insekti biljožderi ne jedu biljke direktno, već isisavaju sok iz njih, za šta biljka mora biti i dalje živa. Kako je Noje održavao zalihe sveže hrane i odakle je nalazio živ plen za sve životinje koje su ga zahtevale. Ventilacija bi takođe bila ogroman problem sa tolikim brojem životinja, a osmoro ljudi ne bi moglo da pomisli ni o opskrbljivanju hranom i vodom jedne dvadesetine ukupnog broja životinja, a kamoli kada dođe do potrebe potrebe za, recimo, izbacivanjem desetina tona otpada koje bi one proizvodile svakodnevno.
Posledice potopa
Globalni potop bi morao da ostavi ogromne i vidljive tragove. Takvih tragova, međutim, nigde nema.
Različite stare planine pokazuju različite nivoe erozije. Ako su te planine stvorene istovremeno, i ako su erodovane globalnom poplavom, zašto nisu sve iste?
Kako to da postoji polarni led? Ako bi more prekrilo celu Zemlju, led sa polova bi se izlomio, otplivao na površinu i tamo se brzo rastopio. U klimi kakva je postojala u zadnje tri hiljade godina ni blizu dovoljno leda ne bi moglo da se skupi na polovima za ovako kratak period (pogotovo ne na Južnom polu, gde sav led mora da padne u obliku kiše i snega).
Novi sneg se skuplja svake godine na Grenlandu, onda se delimično topi preko leta, i zatim ponovo zamrzava tokom zime, stvarajući slojevit led, svake godine dodajući po jedan sloj. Izbrojano je preko 40.000 ovih slojeva. Èak i ako zaboravimo na trenutak da je ovo mnogo veća starost od ukupne starosti Zemlje po nekim kreacionistima, kako je ovaj led preživeo potop?
Kako to da su biljke preživele potop? Najveći deo kopnenih biljaka na svetu bi uginuo posle samo par meseci pod vodom, uključujući i njihovo seme. Biljke i seme koje bi preživelo, bili bi zakopani ispod mnogo desetina metara, ili čak kilometara sedimenta, što bi ih uništilo. Mnoge biljke zavise od semenki koje rastu tek posle vatre, ili tek nakon što prođu kroz creva životinja; oba ova događaja ne bi postojala posle Potopa.
Noje nije mogao da ponese seme sa sobom, pošto mnoge biljke ne proizvode seme, a i veliki deo semena ne može da preživi godinu dana. Takođe, mnoge biljke rastu samo na određenim ostrvima ili delovima kontinenata. Noje nije mogao da obiđe svet i zasadi svaku semenku tamo gde treba.
Kako su sve ribe preživele? Nekim ribama je potrebna hladna voda, nekima topla, nekima slana, nekima slatka... U situaciji kada su sve vode sveta izmešane, mnoge vrste riba koje danas postoje bi bile uništene.
Kako su korali preživeli? U Potopu, korali i mnogi drugi organizmi koji opstaju samo u plitkoj vodi našli bi se na dubini koju ne bi mogli da prežive.
Kako su bolesti preživele?
Mnogi mikroorganizmi koji izazivaju bolesti mogu da postoje samo u živim ljudima i nigde drugde. Mnoge druge bolesti mogu da prežive samo u ljudima i komarcima. Èak i one bolesti koje mogu da opstanu u mrtvim telima ne bi preživele, pošto posle godinu dana od tih tela ništa ne bi ostalo. Noje i njegova porodica su, dakle, morali da nose u sebi mikroorganizme tifusa, malih i velikih boginja, polia, gonoreje, sifilisa, side... A par komaraca koje je Noje poveo sa sobom su morali da nose u sebi sve ljudske parazite (malarija, nilski virus, spavajuća bolest...), mnoge od kojih nekim čudom danas nalazimo samo na izolovanim mestima na svetu.
Kako su preživele vrste koje kratko žive? Voćne mušice, recimo, žive samo dva dana, a da bi se nove rodile, potrebna je bara plitke, slatke vode. Vilini konjici bi zahtevali ne samo baru sa tihom slatkom vodom, već i velike organizme u toj bari koje bi njihove larve mogle da love.
Kako su preživeli mesožderi? Mesožderi su morali da gladuju nekoliko godina dok se biljožderi ne bi dovoljno namnožili.
Kako je bilo šta preživelo? Ekolozi koji se danas bore da očuvaju nestajuće vrste su ustanovili da retko koja vrsta koja bude svedena na manje od 20 jedinki može da preživi čak i kada veliki broj ljudi ulaže ogromnu energiju u njihovo očuvanje.
Kako su se životinje vratile do svojih staništa? Recimo, šume sekvoje imaju specifične parazite koji žive pod njihovom korom. Kako su ti paraziti stigli do Severne Amerike? Kako su se očuvale fini mehanizmi koji postoje u ekosistemima?
Kako je ljudska populacija tako brzo obnovljenja? Sama Biblija pominje gradnju Vavilonske kule nekih 150 godina nakon Potopa, i grad oko Kule. Ali, odakle su došli ljudi koji su naselili Ameriku, izgradili Piramide, stare grobnice po Kini, dolini Inda...?
Kako to da postoje zapisi u Indiji i Kini koji datiraju u doba Potopa? Kinezi i Indijci nisu primetili da se odjednom nalaze ispod nekoliko kilometara vode?
Geološki zapis
Neki kreacionisti tvrde da su fosili nastali u toku Potopa. Kako to da su fosili tako dobro sortirani? Kako to da, recimo, nigde ne nalazimo dinosaurusa u istom sloju kao i ostatke bilo kog razvijenog sisara? Kako to da se neke vrste, recimo školjke, nalaze u svim slojevima, dok se druge vrste iako iste veličine i generalnog oblika tela, na primer trilobiti, nalaze samo u određenim slojevima. Zašto ovaj redosled naizgled prati evolucioni razvoj? Zašto je čak i fosilni polen sortiran tako da se polen primitivnijih biljaka nalazi u nižim, a polen modernih biljaka u višim slojevima?
Ukopani duboko u Zemlji, nalaze se tragovi događaja koji su se morali odigrati na površini, ali u više slojeva. Recimo, tragovi dinosaurusa na sloju iznad slojeva uglja. Ili fosili trilobita ispod fosila pustinjskih dina, koji su opet ispod fosila riba, koji su opet ispod fosila dinosaurusa. Kada na osnovu takvih tragova rekonstruišemo istoriju Zemlje, klimu, nivo vode, temperaturu, položaj mora, pustinja i okeana... i to uradimo na osnovu više stotina ili hiljada takvih nalaza širom sveta, oni se svi uklapaju jedni sa drugima. Kako je to moguće?
Kako su formirane doline i planine? Vrh Everesta se sastoji od morskog krečnjaka, sve sa fosilima sa morskog dna. Kako je krečnjak uspeo tako brzo da se formira, i kako je Everest mogao da iskoči od morskog dna do devet kilometara visine u roku od četiri hiljade godina?
Kako je granit erodovao? Ogromne formacije koje se sastoje od erodovanog granita su prisutne na mnogim mestima na svetu. Brzina erozije granita je veoma mala, i nije bilo vremena da se to desi u samo nekoliko hiljada godina.
Kako su nastale slojevite šume? Na više mesta u svetu postoje čitave fosilne šume, jedna iznad druge. Na jednom takvom mestu, u zalivu Fundi, postoji slojevita šuma debela skoro tri kilometra. Svaki sloj se sastoji od odraslih stabala, sa korenjem i granama, i fosilima potpuno razvijenog zemljišta, i čak tragovima šumskih vatri. Sa stanovišta moderne geologije, ovakve šume su nastale kroz niz vulkanskih erupcija. Šuma bi izrasla, postojala neko vreme, onda bi bila prekrivena pepelom i lavom. Zemljište bi se polako obnovilo preko nekoliko hiljada godina, i nova šuma bi izrasla. Ali kako ovo objasniti sa stanovišta kreacionizma? Po kreacionistima, Zemlja nije dovoljno stara da bi čak i deset takvih slojeva moglo da nastane...
Otkud kreda? Vode Potopa nisu mogle da deponuju čestice krede, koja sedimentira brzinom od 0,0000154 milimetra u sekundi. Potop dug godinu dana bi mogao da sedimentira oko pola metra krede; postoje naslage debele kilometrima. Ako je Zemlja mlada, kada su svi životinje čiji su skeleti postali kreda uspele da se rode, odrastu i umru?
Gde su bile sve te životinje pre Potopa? Samo Karu formacija u Africi sadrži ostatke preko osam stotina milijardi kičmenjaka . Ukupni brojevi svih životinja koje su ostavile tragove u fosilnom zapisu, astronomski je veliki. Ako su fosili nastali onako kako nauka smatra, tokom stotina miliona godina, sa ovim nema problema. Ako su kreacionisti u pravu i ako je život stvoren nedavno, nije bilo dovoljno vremena da se sve te životinje rode, odrastu, umru, i ostave svoje kosti za fosilizaciju.
Ovo su, da ponovimo, samo neki od problema sa idejom Potopa.

Tvrdnja : “Polistratski fosili pokazuju da su šume bile zatrpane katastrofom. To je dokaz da se Potop zaista desio.”
Odgovor : Nijedan geolog ne tvrdi da se katastofe nikada ne dešavaju. Povremeno dolazi do naglih odrona, poplava i bujica, koje naglo zatrpaju žive organizme. Takođe, događa se i da dugi, čvrsti predmeti kao što su stabla drveća, bivaju “zakucani” u zemlju kroz dva ili više slojeva.
Postoje dva razloga zbog kojih ovo nisu dokazi za Potop. Prvi je to što su ovakvi događaji retki i ostavljaju tragove u geološkoj strukturi područja. Velika većina fosilnih nalaza ne pokazuje nikakve tragove nagle smrti i naglog zakopavanja.
Drugi razlog je to što nije potreban Potop da bi se tako nešto dogodilo. Situacije koje stvaraju polistratske fosile se dešavaju i dan danas. Recimo, u okolini reke Jahtse na Aljasci nalazi se šuma koja je opustošena vulkanskom erupcijom, zakopana do pola u pepelu, pa zatim prekrivena sa više slojeva gustog blata. Ako to mesto ne bude uznemiravano i ako erozija ne odnese slojeve koji prekrivaju stabla, kroz nekoliko miliona godina tu će se nalaziti fosilizovana stabla koja prolaze kroz dva različita sloja kamena.

Tvrdnja : “Ugalj se često pronalazi sa glinenim razdeljcima i pokazuje tragove strukture čitavog drveća. Ovo pokazuje da je katastrofa slična Potopu izazvala nastanak uglja, naglo zatrpavajući čitave šume.”
Odgovor : Ugalj, u stvari, dokazuje da je Zemlja mnogo starija nego što kreacionisti tvrde. Pošto standardni model nastanka uglja zahteva mnogo vremena, kreacionisti su se uvek upinjali da nađu načine na koje je ugalj mogao nastati brže. Po nekim kreacionističkim tvrdnjama, zalihe uglja su nastale tako što su u toku Potopa šume naglo zatrpane. Po drugim, vulkani su imali učešće.
Obe grupe, međutim, zaboravljaju mnogo važniju stvar: količinu uglja na svetu. I posle stotina godina ljudske upotrebe, procenjuje se da na svetu ima preko deset triliona tona uglja, koji je sav nastao od drveta. Da bi se ovo dogodilo, potrebna je ogromna količina drveća koje bi moralo da potone pod zemlju i da se tamo, na koji god bilo način, brzo ili sporo, pretvori u ugalj.
Ovo znači da je drveće moralo da izraste, da bude zatrpano na neki način. Zatim, novo drveće bi ponovo moralo da izraste i da bude zatrpano. I taj proces bi morao da se ponovi vise stotina puta da bi se nakupilo dovoljno zakopanog drveća da stvori zalihe uglja koje danas postoje. Osim ako je drveće pre Potopa raslo desetinama puta brže nego danas, za ovo je potrebno mnogo više od šest hiljada godina, sve i da se drveće pretvara u ugalj odmah, bez potrebe za dodatnim vremenom.

Tvrdnja : “Voda za Potop je došla iz vodenog omota oko Zemlje. Taj omot je takođe činio Zemljinu površinu rajski plodnom, i štitio ju je od kosmičkog zračenja, što je omogućavalo ljudima da žive mnogo duže i zdravije nego danas.”
Odgovor : Ovaj kreacionistički “argument” je stvoren kao odgovor na pitanje odakle je došla voda neophodna za Potop. Sa tipičnim dubokim neznanjem o osnovnim naučnim činjenicama, kreacionisti su smislili ideju vodenog omota, sloja atmosfere koji je sadržao dovoljno vodene pare da potopi čitav svet. Ta ideja je onda razvijena u kreacionističkoj literaturi, i ovom sloju su date razne magične osobine – zaštita od kosmičkog zračenja, duži životni vek ljudi koji su živeli pod njim, itd. Ovde ćemo pomenuti samo nekoliko većih problema sa ovom “teorijom”.
Potop je, po opisu u Bibliji, prekrio sve planine na Zemlji. Ovo bi danas zahtevalo da visina vode bude devet kilometara veća nego danas. Neki kreacionisti, međutim, kažu da su planine danas više nego što su nekada bile. Diskusije radi, uzmimo da je planina Ararat, na kojoj se po legendi zaustavila Nojeva barka, u ono vreme bila najviša planina na Zemlji. Ararat se izdiže više od pet kilometara iznad današnjeg nivoa mora.
Prema tome, u “vodenom omotu” Zemlje moralo bi da bude dovoljno vodene pare da pokrije celu planetu vodenim slojem debljine pet kilometara. Pogledajmo sada šta ovo tačno znači za planetu ispod takvog omotača.
Standardni vazdušni pritisak na nivou mora danas iznosi približno 10 Njutna po kvadratnom centimetru (10N/cm2 ). Uzrok ovog pritiska je težina samog vazduha. Ako na obali mora iscrtamo kvadrat površine 1 cm2 , skupimo sav vazduh koji se nalazi iznad tog kvadrata od površine Zemlje do ivice atmosfere, pa izmerimo težinu tog sakupljenog vazduha, težina bi bila oko 10N (na površini Zemlje to odgovara masi od približno 1kg). Iz ovog razloga planinari imaju problem sa niskim pritiskom na vrhovima planina: pošto su se popeli iznad dobrog dela atmosfere, manje vazduha je ostalo iznad njih da ih pritiska.
Kada voda ispari i postane vodena para, ona postane ređa, ali i dalje ima istu težinu. Ako bi se u atmosferu ubacila količina vode kakva je potrebna da pokrije čitav svet omotom debelim pet kilometara, atmosferski pritisak bi bio oko 500 puta veći nego danas. Ovakvi pritisci bi bukvalno smrvili ljude, njihove zgrade i alatke.
Isparavanje svih tečnosti, pa i vode, zavisi od pritiska. Na obali mora, voda će ključati na 100oC. Na vrhu Everesta, pritisak vazduha je nizak, i na njemu voda ključa (pretvara se od tečnosti u paru) na temperaturi od 72oC. Ako se poveća pritisak, vodena para sama od sebe prelazi u tečno agregatno stanje ako se pritom ne poveća i temperatura. Da bi voda ostala u gasovitom stanju na ovim pritiscima, temperatura vodenog omotača oko Zemlje bi morala da bude 15500oC. Na ovoj temperaturi, kamenje i metali bili bi ne samo istopljeni, već bi većina njih bila pretvorena u ultravrelu paru.
Pretvaranjem pare u tečnost oslobađa se energija. Oblaci i kiša nastaju tako što talas vlažnog vazduha naleti na talas hladnog vazduha. Toplotna energija u vodenoj pari pređe na hladan vazduh i zagreje ga, ali pritom se vodena para ohladi ispod potrebne temperature da ostane u gasovitom stanju, i pređe u tečnost – otud nastaje kiša. U slučaju potopa, vodena para koja se pretvara u vodu bi svoju toplotnu energiju oslobodila na površini Zemlje. Povećanje nivoa vode na celoj Zemlji za 50cm iz vodene pare bi oslobodilo dovoljno energije da podigne temperaturu svih mora do ključanja. Gvožđe bi počelo da se topi u trenutku povećanja nivoa mora za samo sto metara. Termalna energija oslobođena prilikom kondenzacije dovoljne količine vode da potopi celu Zemlju slojem debljine pet kilometara je više nego dovoljna da istopi celu Zemljinu koru; a Noje ne bi plovio po moru, već kroz oblake ultravrele pare.
Kreacionisti kažu da bi vodeni omotač štitio Zemlju od kosmičkih zraka. U pravu su. Omotač koji bi sadržao ovoliku količinu vode bi zaustavio sve kosmičke zrake, uključujući tu i svetlost. Površina Zemlje bi bila u konstantnom mraku.
Infracrveni zraci koji nose toplotu bi, međutim, mogli da prođu, i da budu zadržani efektom staklene bašte, što bi izazvalo topliju klimu. Ako bi vodeni omotač bio dovoljno debeo da prekrije celu Zemlju sa samo 30cm vode, klima bi bila zaista tropska: temperatura bi bila veća od 100oC.
Neki kreacionisti su pokušali da naprave “moderniju verziju” ovog argumenta, tvrdeći da je voda možda bila u orbiti Zemlje, u vidu komada i čestica leda, koji su se kod Potopa obrušili na Zemlju, isparili u atmosferi, i izazvali potop. Zakon konzervacije energije, međutim, ne da se tako lako zaobići: gravitaciona potencijalna energija bi bila pretvorena u toplotnu, dižući temperaturu na površini Zemlje na hiljade stepeni.
Od svih takozvanih argumenata za mladu Zemlju, ovaj argument je verovatno koštao kreacioniste najviše sramote.
Zanimljivo pitanje : Gde su se vode povukle nakon Potopa?

Tvrdnja : “Naučnici su ustanovili da je nemoguće da fosili nastanu sporim procesima, već moraju uvek biti naglo zakopani i zaštićeni od živih bića. Ovo je dokaz da su fosili nastali naglim potopom.”
Odgovor : Prvi deo tvrdnje je delimično tačan. Fosilizacija je redak proces, zbog čega je od ogromnog broja životinja ostalo tako malo fosila, i zbog čega je naučnicima bilo potrebno toliko vremena da nađu ključne fosile. Neki fosili su sasvim sigurno nastali kroz lokalne katastrofe: recimo, fosil jedne pra-ptice sa glavom zavučenom ispod krila. Nije teško zamisliti pticu kako spava, kada joj se na glavu (usled zemljotresa ili odrona) obrušila gomila zemlje, i zatrpala je.
Međutim, najveći deo fosila je ipak nastao sporom sedimentacijom. Kako to znamo? Većina fosila je nekompletna, a veoma veliki deo pokazuje tragove zuba ili lomove na kostima: upravo ono što se događa sa ostacima živih bića u prirodi. Takođe, količina kostiju koje danas nalazimo u močvarnom mulju i u sedimentnim nanosima, omogućava nam da procenimo koliku količinu fosila možemo da očekujemo iz tih izvora.
Konačno, postoji jedna velika rupa u ideji da su fosili uzrokovani Potopom. Ako krenemo kroz zemlju i brojimo koliko fosila se nalazi po kvadratnom metru, i ako smatramo da su svi ti fosili nastali u Potopu, jedini zaključak do koga možemo da dođemo je da je u trenutku Potopa na zemlji živelo oko 210 životinja po kvadratnom metru, a da su biljke rasle bukvalno jedna na drugoj.
Zanimljiva napomena : Količina fosilnih ostataka na planeti je, ukupno gledano, ogromna. Recimo, diatomi i druge mikroživotinje imaju skelete bogate kalcijumom. Posle smrti, ovi skeleti padaju na dno okeana, gde kroz pritisak i vreme postaju karbonatne stene. Danas postoje čitavi planinski lanci sastavljeni velikim delom od karbonatnih stena, i to nakon što je većina karbonatnih stena ponovo vraćena u ekosistem kroz eroziju.
Da bi se nakupile tolike količine kostiju i ostataka, potrebno je mnogo više vremena od kreacionističkih deset hiljada godina, osim ako su životinje “pre Potopa” rasle i razvijale se stotinama puta brže nego danas...

Tvrdnja : “Na jednom univerzitetu su inženjeri tražili najstabilnije proporcije broda, i ustanovili da su to proporcije Nojeve barke. Ovo pokazuje da je ona mogla da plovi”
Odgovor : Ovo je izmišljena priča koja se godinama pojavljuje na Internetu. Proporcije barke uzete same po sebi su sasvim OK, ali nisu ni po čemu posebne. Takođe, geometrija broda (recimo, zakrivljenost dna) važnija je za stabilnost od proporcija.

Tvrdnja : “U Sibiru su nađeni mamuti koji su tako brzo zamrznuti da je nesvarena hrana i dalje bila prisutna u njihovom stomaku. Oni su tako brzo zaleđeni usled katastrofa koje su pratile Potop!”
Odgovor : Izveštaji o očuvanosti ovih mamuta su daleko preuveličani. Delovi njihovih tela su zaista dobro očuvani, ali je najveći deo istrulio, uključujući tu i većinu unutrašnjih organa. Svi mamuti pokazuju znakove sporog truljenja, koje je sporo zamrzavanje na kraju zaustavilo. Najbolje očuvan primerak je “Dima”, mladunče čije se malo telo brže smrzlo i time brže zaustavilo truljenje. Èak i preostalo tkivo je mumifikovano, proces koji ne može da se dogodi sa trenutno zamrznutim tkivom.
Dokazi ukazuju da je krdo mamuta ili bilo zatrpano naglim odronom zemlje i blata, ili su propali kroz led u blatnjavu baru. Ledeno blato ih je zatim polako smrzlo, i zaštitilo od truljenja.
Ovaj argument je do te mere diskreditovan da čak i kreacionističke organizacije ICR i “Answers in Genesis” priznaju njegovu netačnost i upozoravaju svoje članove da ga ne koriste

Otkrovenje

Godinama sam slušao sve te bajkovite priče o Otkrovenju, poslednjoj knjizi jevrejske biblije. U ovoj “čudesnoj” knjizi, kako sam čuo, cela naša budućnost je preokrenuta, otkrivena i iznesena da je svi vide. Godinama je uticajni američki radio-reporter, izvesni Armstrong, iz noći u noć, preko radio talasa govorio o svim velikim stvarima koje su predskazivane u Otkrovenju. U međuvremenu je dobijao nekih 40 miliona dolara godišnje da bi emitovao svoju smućenu poruku svim naivnim koji su zadržavali dah da bi čuli šta budućnost ima za nas u svojoj radnji. Čuo sam i mnogo gluposti o tome kako je Biblija nesumnjivo božanski nadahnuta, zato što se toliko toga prorečenog u njoj već ostvarilo.

Nedavno sam odlučio da ponovo pročitam Otkrovenje i sam se uverim šta je tu u pitanju. Bio sam istinski zapanjen pred gomilom zbrkanog đubreta sa kojim sam se sreo. Da je holivudski režiser naložio nekom od svojih scenarista da pusti mašti na volju, bez ograničenja, i da napravi najluđi mogući scenario koji bi uspeo da smisli, siguran sam da ne bi napravio ništa čudnije od onoga što su jevrejski pisci sačinili pre 18 vekova.

To je nalik na groteskni film strave i užasa, ali bez zapleta, bez smisla i razuma. Po čistom užasu, ubistvima, bolu i mučenjima, prevazilazi sve što je Holivud ikada stavio na platno u svojoj izopačenoj jevrejskoj istoriji. Teško je poverovati da ovako gnusni spis može da, od miliona ljudi, bude prihvaćen kao sveti, božanski i nedodirljiv. Da budem iskren, to je najbizarnije, najluđe i najpsihodeličnije delo koje sam video dugo, dugo vremena unazad. Najbolji opis koji mogu da smislim za ovaj produkt bolesnog ljudskog uma je: prava noćna mora.
Nema svrhe pokušavati da prepričate priču koja se nalazi u Otkrovenju. Tamo nema priče. To je samo nepovezani red potpunog užasa. No, likovi koji su prikazani veoma su živi i slikoviti. Prikazati ih drugačije nego u tehnikoloru bila bi velika nepravda. Ja neću ni pokušati da prepričavam Otkrovenje. Besmisleno je. Nema nikakve povezane priče. Umesto toga ćemo pogledati likove koji su prikazani u ovoj divnoj igri nečije neuravnotežene mašte.
Otkrovenje je očigledno trebalo da bude dizanje zavese koje će svetom Jovanu, “slugi Hristovom”, pokazati šta čeka nas, obične smrtnike. A ono što “nas čeka”, zaista je užasna, tragična i izuzetno bolna zbrka. Jovan je, budući da je bio odan sluga, sa olovkom u ruci brzo hvatao beleške o celom Otkrovenju koje se prikazalo pred njim, ili je bar nama tako rečeno.

Evo sada liste bizarnih likova koje smo uspeli da pobrojimo na ovih 18 strana podeljenih u 22 poglavlja (u većini izdanja).

Počećemo sa Jovanovom pričom: “I obazreh se onamo da vidim glas koji govoraše sa mnom, i obazrjevši se vidjeh sedam svijećnjaka zlatnih, i usred sedam svijećnjaka nekoga nalik na sina čovečijega, obučena u dugačku haljinu, i opasana po prsima pojasom zlatnim. A glava njegova i kosa bijaše bela, kao snijeg, i oči njegove kao plamen ognjeni; i noge njegove kao sjajni bakar kad se zažari u peći; i glas njegov kao huka velikih voda”.
Sledeća grupa likova koju imamo jesu četiri zveri koje imaju oči i napred i pozadi. “I prvo biće bješe slično lavu, i drugo biće slično teletu, i treće biće imaše lice kao čovjek, i četvrto biće biješe slično orlu u letu. I svako od četiri živa bića imađaše po šest krila, naokolo i iznutra puna očiju, i dan i noć ne miruju...”

Sledeća je ovakva scena: imamo veliku knjigu zapečaćenu sa sedam pečata u desnoj ruci onoga koji je sedeo na prestolu. Silni anđeo je gromkim glasom objavio: “Ko je dostojan da otvori knjigu i razlomi pečate njene?” Izgleda da nije bilo nikog ko je dovoljno veliki i dostojan da pročita knjigu, niti čak da pogleda u nju, pa je Jovan zbog toga mnogo plakao.
Međutim, gle, gle. Iznenada se pojavio neko ko je bio dovoljno veliki da učini ovo silno, uzvišeno i moćno delo. Pogodite ko je to bio?
Sećate se Jude, još tamo iz Postanja 38, starog ratnog huškača i pokvarenjaka koji je zgrešio sa svojom snajom, misleći da je ona neka obična kurva pored puta? E, pa, na nebu, ovaj obrezani Jevrejin je bio unapređen (po jevrejskim tekstopiscima) u najvećeg među dvadeset i četiri starešine koji sede na prestolu. U stvari, on je sada jedan od prvih i najvažnijih, on je “lav koji je iz plemena Judina, izdanak Davidov” i “otvoriće knjigu i razlomiti sedam pečata njenih”.
Kada je odlomio prvi pečat, pojavio se beli konj. Kada je drugi pečat odlomljen, pojavio se crveni konj. Posle trećeg pečata pojavio se crni konj, a posle četvrtog sivi. U svakom slučaju, na sivom konju je sedelo nešto, što ime mu beše Smrt. “I za njim iđaše pakao”.
U 9. glavi Otkrovenja ima mnogo mučenja i torture, a na sceni se pojavljuju, da bi obavili posao, neki čudni skakavci koji treba da muče ljude, ali ih ne ubijaju. Mučenje treba da bude kao kada škorpija ujeda čoveka, ali ga ne ubije. “A izgled skakavaca bijaše sličan konjima spremnim za boj, i na glavama njihovim bijahu kao neki vijenci slični zlatu, i lica njihova kao lica ljudska. I imahu kose kao kose ženske, i zubi njihovi bijahu kao zubi u lavova; i imahu oklope kao oklope gvozdene, i šum krila njihovih bijaše kao buka mnogih konjskih kola kada jure u boj. I imahu repove slične škorpijama, i žaoke, i u repovima svojim moć da škode ljudima pet mjeseci”.

Koliko ste ovakvih skakavaca videli u životu? Čudno, vrlo čudno.

Imamo zatim vojsku na konjima koja se sastojala od dve stotine miliona. To bi, dakle, bila armija od 200.000.000 konjanika. Nisam znao da je ikada postojalo toliko konja. Kako ih je Jovan prebrojao za tako kratko vreme, ostaje misterija. Kako bilo da bilo, kaže se: “I tako vidjeh u viđenju konje i one što seđahu na njima, koji imaju oklope, ognjene, plavičaste i sumporaste; i glave konja bijahu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlažaše oganj i dim i sumpor.” Ne samo da nisam znao da postoji toliko konja, nego da postoje i takvi konji.
Kada dođemo do 12. glave, vidimo da je ona baš čudna. U prvom stihu se pojavljuje “Žena obučena u sunce, i mjesec pod nogama njezinim, i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda; i ona bješe trudna, i vikaše od bolova mučeći se da rodi”.
Kao pretnja ovoj neobičnoj ženi koja treba da se porodi, pojavljuje se velika crvena aždaja “koja imaše sedam glava i deset rogova; i na glavama njezinim sedam kruna. I rep njezin vuče trećinu zvijezda nebeskih i baci ih na zemlju”. Možete li da zamislite holivudskog scenaristu koji bi smislio nešto čudnije? No, aždaja je bila tu, sa svim svojim glavama, rogovima i krunama i čekala da proždere dete čim se rodi.
Priča teče dalje. Dete je nekako pobeglo, a aždaja je bila gnevna na ženu, pa je odlučila da povede rat sa ostatkom njenog semena. Nikada nećemo saznati da li je zgrabila tu ženu ili nije.

Izgleda da nema kraja ovoj čudnoj paradi zveri koje prolaze kroz scenario koji se brzo menja. U 13. glavi imamo zver koja se pojavljuje iz mora, ima deset rogova i sedam glava, a povrh rogova deset kruna. Izgledala je “slična risu i noge joj kao u medvjeda i usta njezina kao usta lava; i dade joj aždaja silu svoju i prijesto svoj i vlast veliku”. U istoj glavi imamo još jednu zver koja izlazi iz zemlje, ima dva roga kao jagnje, “i govoraše kao aždaja”.
U 17. glavi pojavljuje se žena obučena u purpur, jedan od sedam anđela kaže Jovanu: “Hodi da ti pokažem osudu bludnice koja sjedi na vodama mnogim”... “I žena biješe obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i dragim kamenjem i biserom, i imaše čašu zlatnu u ruci svojoj...” Dakle, ova žena je pila krv svetaca i mučenika, pa se i ona srela sa zverkom, koja ima sedam glava i deset rogova, na kraju će ova zver “omrznuti bludnicu i opustošiće je i ogoliti, a meso će njeno jesti i sažeći će je ognjem”. Da vas sad pitam: šta biste mislili o holivudskom scenaristi kada bi se pojavio sa ovakvom pričom?
Ima još likova, ali su oni manje groteskni i manje nakazni, kao što su na primer lisice, zmije i zmajevi. Ima i velikih vojski na belim konjima, sedam anđela sa čašama punim boleština, “punim gnjeva Božijega”, a postoji i bizarni opis velikog grada, svetog Jerusalima. I ovo treba pogledati. Pošto su nam u četiri jevanđelja saopštili kako je grešno gomilati zemaljska blaga i kako bogataši nikada neće stići na nebo, da treba “rasprodati sve svoje i podeliti siromasima”, ovde dobijamo veoma dobar opis jevrejske verzije večnog blaženstva i onoga što za njih nebesa zaista jesu kao i koncepcije novog Jerusalima, koji je očigledno njihova ideja raja.

U 21. glavi Otkrovenja, nalazi se opis grada. To je grad i po. Dužina mu je dvanaest hiljada stadija, a ista tolika mu je i širina. A i visina mu je ista, dakle, dvanaest hiljada stadija. U enciklopediji sam pronašao da je mera “stadij” jednaka dužini od 1/8 milje. Znači, ovaj novi Jerusalim bio bi kvadrat sa stranicama od po 1500 milja (2778 kilometara), a tolika bi mu bila i visina, ako uopšte to možete i da zamislite. Zid je visok 144 lakta. Jedan lakat je 18 inča (45,72 cm), što dakle visinu zida utvrđuje na oko 66 metara (tačnije 65,46m). Međutim, upravo nam je rečeno da je grad 2778 km visok. Ne tražite od mene da vam objasnim ovu nedoslednost. To su pisali Jevreji a ne ja. Kako god bilo, zid je od jaspisa a grad od zlata “sličnog staklu čistome”. Imamo zatim detaljni opis temelja zida, od kojih se svaki sastojao od dragih kamenova. Prvi temelj bio je od jaspisa, drugi od safira, treći od halkidona, četvrti od smaragda, i tako dalje. Dvanaest vrata - dvanaest bisera. I gradski trg je od čistog zlata “kao providno staklo”.
Kao što nesumnjivo znate, Jevreji uvek polude kada vide zlato i dobiju neukrotivu želju da polože svoje ruke na ovo zlato i drago kamenje. Dakle, kada pišu o Svetom gradu, novom Jerusalimu, on mora da bude miljenče, pun zlata po ulicama, sa smaragdima, dijamantima i dragim kamenjem u temeljima, a biserima na vratima. Ovo je zaista jedna tako raskalašna ekstravagancija, da bi naterala svakog holivudskog scenaristu da pozeleni od ljubomore.

Ali, sećate li se Besjede na gori? Kaže vam se da prodate sve što imate i “podate siromašnima”.

Još jedna izuzetna karakteritika Otkrovenja je stalno podsećanje na osvetu i užas; bol i patnje, agoniju, izgleda da je baš svako poglavlje pretrpano osvetom Božijom, koja se neprekidno obrušava na nas, jadna i mnogo napaćena bića na zemlji. Svi smo svesni koliko se ljudi pobije svakog časa na TV ekranima, ali agonija i patnje ljudi koji su pobijeni u Otkrovenju je ipak nešto drugo. Ko god ima sadističkih sklonosti, uživaće čitajući Otkrovenje.
Imamo toliko ovakvih “blagih vesti” i “dobrih vesti” širom celog Otkrovenja, da je teško odlučiti se odakle da se počne. Nećemo ih sve prikazati, već ćemo dati samo nekoliko primera sadizma koji se obrušava na nas, jadna stvorenja, i nanosi nam beskrajnu patnju.

U 8. glavi imamo, na primer, sedam anđela koji lome sedam pečata i trube u sedam truba.
Kada je prvi anđeo zatrubio “nasta grad i oganj, pomiješani sa krvlju i to bi bačeno na zemlju; i trećina zemlje izgore, i trećina drveća izgore”. Zatim je zatrubio drugi anđeo i “kao velika gora ognjem zapaljena bi bačena u more; i trećina mora posta krv”. Naravno, trećina živih stvorenja u moru je izginulo, a trećina brodova je propala. I tako, u istom smislu, idu 3, 4, 5, 6, i 7-mi anđeo, i svaki zatrubi u svoju trubu i izazove neku veliku katastrofu nama, jadnim stanovnicima zemlje.
Onda, u sledećoj glavi, imamo one grozne skakvce koje smo već opisali, koji nam čine ovo: “I dade im se ne da ih ubijaju, nego da ih muče pet mjeseci; i mučenje njihovo bijaše kao mučenje od škorpije kad ujede čovjeka. I u te dane tražiće ljudi smrt. I neće je naći; i poželjeće da umru, i smrt će od njih bježati”. Ovde opet imamo jevrejsku opsesiju da muče svoje neprijatelje i da im uskraćuju milost umiranja, kako bi mogli što duže da ih muče.
Posle ovoga imamo katastrofe i mučenja, koja smenjuju jedno drugo, a sav taj užas pada po takozvanim “grešnicima”, sve dok ne pomislite da više nema preostalih ljudi koji bi mogli biti mučeni i ubijani. Ali, grešite, u svakom poglavlju pada nova žetva mučenih, unakaženih, ubijenih i zlostavljanih.
Dolazimo konačno do glava 15. i 16, gde imamo sedam anđela sa sedam čaša “gnjeva Božijeg”. Evo šta se događa kada iz svih čaša izliju gnev na zemlju.
Kada je prvi anđeo izlio čašu na zemlju, “nastadoše rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zveri”. Kada je drugi anđeo izlio svoju čašu na more, “ono postade krv kao kod ubijenoga, i sve živo uginu u moru”.
Pošto su zemlja i more bili zbrinuti, treći anđeo morao je da pronađe novu metu za svoju smrtonosnu čašu. Gnev je izručio na reke i izvore vode, “i postade krv”.

Kakva krvava, idiotska svinjarija.

Gde bi sada četvrti anđeo mogao da izlije svoju čašu? Pa, izlio ju je nasumice i “dano mu bi da žeže ljude ognjem. I sagorevahu ljudi od velike žege i huliše na ime Boga”. Pitate li se zašto su ga psovali umesto da ga vole?
Peti anđeo izlio je svoju čašu na presto zveri. “I carstvo njezino posta mračno; i grizli su jezike svoje od bola”. Ovo su očigledno nesrećna ljudska bića kad grizu sopstvene jezike od bola.
Šesti anđeo izlio je svoju čašu na veliku reku Eufrat, te je ona presušila, a tri nečista duha su izašla iz usta lažnog proroka, iz usta aždaje i iz usta zveri. Ovi duhovi su izgleda smišljali neku prljavštinu, pored toga što su se očigledno spremali da se okupe i bore protiv velikog i svemogućeg Boga na mestu zvanom Armagedon.
Sedmi anđeo je izlio svoju čašu u vazduh. Ovo je očigledno izazvalo mnogo grmljavine i sevanja munja i velike zemljotrese. A veliki grad (misli se na Vavilon) se tako podelio na tri dela. I svaki deo kao carstvo iščezne, “i gore se ne pronađoše”. To nije sve. Na ljude je pao grãd sa neba, tešak otprilike po talant.” I huliše ljudi na Boga zbog zla od grãda, jer je veliko zlo njegovo.” No, posle svega što je bilo učinjeno, sedmi anđeo je snažnim glasom iz hrama nebeskog objavio: “Od prijestola govoreći: svrši se.” Bogu hvala na malim milostima.

Ovo, ni u kom slučaju, nije kraj bizarnih i besmislenih mučenja i tortura koje su primenjene na bespomoćne stanovnike zemlje. Imamo i rečenice poput ove: “I ko se ne nađe zapisan u knjizi života bačen bi u jezero ognjeno”. Pominje se zatim i grupa grešnika. Kaže se šta će im se dogoditi: “I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt.” Ubiti ih ponovo! A ima još: “I od ova tri zla pogibe trećina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora što izlažaše iz usta njihovijeh”.
Ima, dakle, ovde još mnogo jezivih krvavih, grotesknih detalja, ali mislim da smo ih izneli dovoljno. Nisam našao ništa uzvišeno u celoj ovoj žalosnoj, divljoj, umobolnoj zbrci. Svakako da ovo nije štivo koje bih čitao svojim unucima i prljao im umove - sve ove ludačke nastranosti koje je izrodio um pokvarenih i izopačenih ljudi. Niti nalazim da je išta tačno predskazano ili rečeno za budućnost koja je već trebalo da dođe. Cela stvar je uvrnuta i neshvatljiva gomila zverstava koja nam ne daje bilo kakvo racionalno predviđanje događaja koji će doći.
Kao kad neko gleda u šolju od kafe. Može da kaže šta god hoće. Mogu da citiraju ovu ili onu rečenicu, da kažu da ona znači ovo ili ono, da je sedmoglava aždaja ovaj događaj ili ona država, ili bilo šta drugo. U svakom slučaju, to je potpuno besmisleno i isto toliko relevantno kao i talog u šolji od kafe.
Dakle, kada se pojave propovednici i kažu da imaju rešenje za značenje ovih stvari, oni vas zapravo lažu. Nemaju više informacija o tome nego vi ili ja. Šta sve to znači, zna samo Hrist, a on nam nije ostavio nikakvu knjigu šifara kojom bismo mogli da dešifrujemo ovu besmislenu i bizarnu kolekciju katastrofa. Na jednom mestu se kaže da će konačno vezati đavola i baciti ga u jamu bez dna, a da će Hrist vladati hiljadu godina sa odabranom grupom Onda će, međutim, đavo opet da bude oslobođen, i ko zna šta se posle dešavati.

Od ove ideje o hiljadugodišnjem carstvu napravljena je velika stvar. Radio stanice, organizacije koje šalju pismene poruke i zovu se “Drugi dolazak”, sve vrste gorljivih propovednika, svi oni deklamuju o drugom dolasku Isusa Hrista.

Hrist kaže: “Doći ću brzo”. Apostoli su shvatili da će doći za njihovih života. Posle 2000 godina “verujući” još čekaju. Posle 80 generacija, priroda i dalje ide kao i milionima godina pre toga i kao što će ići još milione godina. Posle 80 generacija naivčine još uvek drže vreću i zabrinuti paralizovani čekaju.
Sve ovo ima neutrališući i pogubni uticaj na prevarenog i zavedenog čoveka koji je na taj način hipnotisan, ukočen da ne deluje i da čeka drugi dolazak Hrista. Uostalom, ako verujete u svo ovo đubre, i ako je sve i onako predviđeno, i ako će da bude sve gore i gore, i ako đavo ima potpunu kontrolu, onda čovek i ne treba ništa da učini, već mu ostaje da prekrsti ruke, pusti sve da ide i da mirno čeka drugi dolazak Hrista.

Krajnje je vreme da razotkrijemo ovo zagađivanje mozga ljudi i vratimo se realnosti. Poslednje što nam treba je ideja o neizbežnoj katastrofi, beznađu i propasti. Umesto toga, potrebno nam je da bistro razmišljamo, da iznova shvatimo vrednosti naše vrste, da zbijemo redove i da ispoljimo zajedničku želju za borbom i opstankom. Godinama sam slušao sve te bajkovite priče o Otkrovenju, poslednjoj knjizi jevrejske biblije. U ovoj “čudesnoj” knjizi, kako sam čuo, cela naša budućnost je preokrenuta, otkrivena i iznesena da je svi vide.

U pamet se dok još ima pameti. Pametnom dosta. Budale neka veruju u budalaštine.



                                                               www.srpskifront.com


.

6. 9. 2012.

www.starisloveni.com

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reči Svaroga deci svojoj

Deco moja, svetli i prekrasni narode sveta vi znate mene. Ja sam vam poznat kao Svarog.
Moj dom je prvobitna šuma, mesto moćnih hrastova i jasenova.
Vi ste znali mene kada ste vi, deco moja, bili novorođeni u tom svetu.
Vi ste pomagali meni u mojim ratovima protiv neljudi, stanovnika zagušljivog Juga, koji koriste zlato i poroke kako bi vas uhvatili u svoju zamku.
Kada ste vi živeli u starim šumama sa mnom mi smo uvek pobeđivali naše neprijatelje i bivali smo pobedonosni.
Ali vi ste zaboravili moje pouke i vaša rasa lepote i svetla postala je uprljana, ocrnjena mrljama majmunskog Sodoma.
Vi radite opšta dela sa neljudima, koji su stvoreni protiv vas.
Vaša krv postala je vodenasta, vaš razum i instinkti su otupeli, i ljudi zveri idu sa vama istim putem, stvorivši svoja ljudima slična stvorenja protiv vas, vaših žena i vaših staraca.
Vi ste izabrali sebi vlasti zasnovane na doktrinama kojima vas ja nisam učio.
Deco moja, ja vas nisam učio da traćite svoj život na razmnožavanje rasnih tuđina, čiji preci nikada nisu služili mene i nisu obitavali samnom pod istim nebom.
Ja sam učio vas da volite i čuvate svoj sopstveni narod, štiteći ga. Ja sam vam dao lepotu i razum i snagu i volju.
U svoje vreme svako vas je znao kao moj narod.
A sada, došli ste do kakvog života?
Kako ste zaboravili moje zavete?
Kako ste vi došli do momenta sopstvenog gašenja?
Zašto?
Šta vas je dovelo u to tužno stanje?
Zašto vi, nedeljivi od mene snagom i voljom da pobeđujete neprijatelje, postali ste neprijatelji sami sebi?
Zašto starci naroda vašega provode poslednje godine svoje ugnjeteni i okruženi tuđinima kojima ste vi dali utočište?
Znate li vi, da vas svi ti tuđini mrze, zavide vam i žele vaše domove i da vladaju vašim ženama i decom?
Tuđini čekaju u vašim predvorjima i spremni su da uđu i isteraju vas iz domova vaših.
Da li sam tome ja učio vas, takvo li je nasleđe došlo vama kroz Narodni Prsten, genetsko pamćenje.
Ne, deco moja, ja sam učio vas da budete uspravni i ponosni a ne ponizni i uslužni.
Ja sam vam rekao pre mnogo vekova, sve dok na zemlji bude trajalo vaše pleme, verujete u sebe, čuvajte svoju zemlju i svoj narod i držite svoje Arijevske duše u čistoći.
Vi ne govorite o podeli vaše krvi, vašoj duhovnoj snazi i pameti, o meni sa tuđinima.
Oni imaju svoje bogove - zlato i lažna obećenja.
Šta vam je potrebno, kako bi se sačuvali od njihovih darova, šta ja nisam dao vama?
Ja, Svarog, dolazim da vam kažem dosta gorkih reči o predaji i gluposti.
Moja deco, jednom je moje oružje štitilo vas.
Zakon Krvi i Rase, koje sam ja dao vama zauvek u snazi neka bude do veka!
Moja Arijevska deco, da li nisam davao vama slavne pobede u prošlosti i da li niste bili vi gospodari zemlje?
Blaženi Irij, gde sam ja sada, lišen slavnih heroja.
A ranije bio sam vrhovni bog ratnika a vi moji Heroji.
Moj život u Iriju bio je ispunjen vašom odvažnošču, sada ste vi oborili mene u prašinu.
Vi se bojite patuljaka...
Vi odstupate od dvonogih zveri, koje samo mogu da riču na vas.
O, deco moja, kako su daleki sada oni dani kada u svetu nije bilo nikoga i ničega mogućeg da vas uplaši.
Svarogova sila je dugo bila u zaboravu.
Sada ja živim samo u srcima onih od vas koji osećaju životnu snagu, koja će jednom probuditi vašu suštinu.
Vi ste se koristili mojom snagom i u smrti, ja sam proslavljao vas u Iriju, vas – koji ste hodali Pravom stazom.
Danas nedostojni ste vi počasti i slave.
Vi umirete, predajući rasnu dušu i svoju zemlju. Bogougodni stav ja dao sam vama, ali sada vi klonete u plamenu.
Ali ja čujem o nemnogima koji imaju snagu i volju da stoje uspravno i bore se.
Njih je malo a ostalih?
Razmaženi mučkarci koji navode razloge protiv hrabrosti i nespokojne žene koje se gade uloge žene i majke...
Bude li samnom moja nekadašnja sila ja ću ih poraziti gromovima i munjama.
Ali ja nisam zadugo došao u vaš svet.
Ja nisam dobrodošao gost u vašim srcima.
A vi deco mojih sinova i kćeri, ko pamti i poštuje mene i svoju prošlost, probudite braću po krvi za borbu i podržite sestre svoje u njihovim teškoćama.
Sami iskujte svoju budućnost i niko više.
Ja sanjam o svetu Heroja, o tom svetu koji je počeo usred prvobitnih šuma i dolina, o svetu vođenom Putem Krvi i Časti u Iriju.
Slava tog sveta biće do kraja vremena.
Taj Put može ponovo biti prohodan.
Svarog doziva vas da postanete bolji, nego što vi danas jeste.
Svako od vas može načiniti korak ka tome.
Težak je put ka pobedi a ka porazu jednostavan – zato jednostavno ništa ne radite!
Za heroje je večna slava u Iriju!
Odvažna dela jesu ključ ka slavi.
Smatrajte sebe onakvima kakvim sam ja video vas na Početku Vremena!


 
 
                                                http://www.starisloveni.com/Svarog.html
 
 
.

5. 9. 2012.

Apsurdi hrišćanstva

Ukoliko Bibliju čitate pa se još i zamislite na pročitanim, biće vam jasno da dela starozavetnog biblijskog boga (tj. i judejskog i hrišćanskog) i novozavetnog evanđeoskog boga (potpuno hrišćanskog) ne samo da nisu dobra, nego su još i besmislena, nepravedna i vrlo zla.

U raju, biblijski bog je Adamu zaveštao: „Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš sa njega, umrećeš“ ( Postanje, 2:17).


Kao prvo zašto je bog obmanuo Adama? Adam nikako nije umro onog dana kada je jeo plod sa tog drveta, nego je posle toga poživeo još 930 god. (ako se veruje Bibliji). Lagati je vrlo loše i nedostojno tim pre jer je u pitanju bog. Ako biblijski bog laže onda on nije apsolutno dobro, nego je običan lažov. Napominjem da je đavo lažov i otac laži. Znači biblijski bog je đavo?


Kao drugo, zašto bi bog hteo da nešto skriva od čoveka, od svog lika i naličja? Nečasno i nedostojno. Treba reći, ako bog želi ljudima dobro, treba da radi potpuno suprotno, da ne skriva znanja od ljudi, naprotiv. Skrivati šta je dobro a šta zlo, jednostavno je besmisleno. Kako čovek može da bude dobar ako nezna šta je dobro a šta je zlo? Znači, biblijski bog je imao drugačije rđave namere.


Zašto je je njemu bilo potrebno da skriva od čoveka znanje o dobru i o zlu. Njemu je bio potreban povod kako bi izgnao čoveka iz raja, kako bi ga ponizio i ulio u njemu misao o njegovom gorkom grehu, stvorio ga svojim robom i iživljavao se nad njim. Podlost i sadizam. Može li dobri bog to činiti? Ne uopšte. Opet napominjem šta je to biblijski bog, to je đavo, koji samo naziva sebe bogom, i kao vuk navlači na sebe jagnjeću kožu. U nekanonskim Evanđeljima gnostika zle namere tog boga opisane su crno na belo. Kao treće zašto je prirodna seksualnost ljudi sramotna i grešna i zašto je treba skrivati? Ipak je Adama i Evu stvorio niko drugi nego sam bog. Zašto ih je onda bog stvorio seksualnim, mogao je da ih stvori jednopolnim? A premda ih je stvorio takvima, zašto je to loše a ako je i loše, zašto su onda ljudi odgovorni za to loše delo boga?


Pa ipak seksualnost nepostoji sama zbog sebe. Njen cilj je razmnožavanje i stvaranje novog života. Judeohrišćanski bog (gospod) hteo je da sakrije od ljudi njihovu prirodnu (bogom danu) formu razmnožavanja, produžetka roda i razvitka života. Zači judeohrišćanski bog je bog smrti?


Kao četvrto, biblijski bog svo vreme beži od lične odgovornosti za svoja dela i hoće da odgovornost prebaci na bilo koga drugoga, i proglasi ga za žrtvenog jarca. Zmiju je on prokleo zato čto je naučila Evu da ubere plod sa drveta poznanja dobra i zla. A šta je to loše uradila zmija? Pre svega rekla je istinu da se od ploda ne umire i razotkrila je laž boga.


Ne voli biblijski bog istinu i kažnjava onoga ko je govori. Prema tome svi postupci zmije su posledica onoga kakvu ju je stvorio bog. Ipak je nju kao i sve ostalo stvorio bog a ne neko drugi. Tako da: ili biblijski bog sam ne shvata, da je on stvoritelj ili ne upravlja situacijom, ili neće da primi odgovornost za rezultate svog rada. Zmiju je bog prokleo (nizašta) a prokleo je i zemlju.
Prognao je Adama i Evu iz raja. Zašto? Zbog čega? A evo zašto (Postanje, 3:22): „I reče Gospod bog: Evo, Adam je postao kao jedan od nas, znajući što je dobro, što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta života i okusi, te dovijeka živi!“. Evo čega se bog bojao, da čovek ne postane besmrtan kao on. Evo zašto je prognao čoveka iz raja. Ovaj primer je odgovarajući: Laž.


Štaviše treba predpostaviti šta je čovek uradio što nije tako. Tako jednostavno je mogao da ispravi svoju grešku, njegovu grešku. Ti milostivi i milosrdni. Ne treba odjednom žestoko kažnjavati. Nedostatke posle beskonačnog prepisivanja Biblije, kao „jedan od nas“ dokazuju da Bibliju nije pisao bog, nego ljudi, izmišljajući monoteističku religiju ne na pustom mestu nego iz paganskog mnogoboštva.


U datoj epizodi biblijski bog je predstavljen kao lažljivac, nepravedan, koji ne ume da prašta, bojeći se da neizgubi dominaciju nad čovekom, kao onaj koji se skriva od lične odgovornosti i prebacuje odgovornost za svoja dela na druge. Tražeći uvek neki povod da ponizi čoveka, stvoriti ga svojim robom i dalje se iživljava nad njim. Judeohrišćanski bog nije nikakav bog, nego đavo koji naziva sebe bogom.


Žalosno je što zmija nije bila dovoljno mudra i brza. Nije umela da nauči ljude da da uberu plod sa drveta života i samim tim da učini ljude besmrtnim, kao što su to bogovi.


Biblijski potop. Rešio je bog da istrebi svako zlo pomoću potopa. A zašto tako komplikovano? Pa, kako se predpostavlja, bog je stvorio ceo svet ni iz čega, samo snagom volje. Eto mogao je on da uništi sve, takođe snagom volje, ako on to može. Zašto da koristi tako složen i dugotrajan fizički proces, kao što je potop? Šta nije imao snage duhom? I ako je hteo da uništi svako zlo, zašto je poručio Noju da primi u kovčeg po par svih životinja? Kako bi se ponovo namnožile? Apsurd, besmislica. I ako je uništio ljude zbog grehova, zašto je onda podavio životinje? Zbog kakvih grehova? Nema logike.


Potop je potpuno protiv prirodna aktivnost za boga. Bog to je biće sa jedinstvenom snagom i moćima. Bog snagom volje može da uradi sve što hoće. Bog nemora da se bavi takvom besmislicom, kakva je potop zbog realizacije svojih želja. Ta delatnost na njegovom nivou nije božanska tehnologija. Božanska tehnologija je reč i misao. A to što je radio biblijski bog je tehnologija đavola ili jednostavno jeftina laž.


U stvarnosti u istoriji čovečanstva desio se grandiozni potop posle propasti Atlantide, koji je potresao ljude i koga su popovi odlučili da iskoriste, pridajući mu odgovarajući mistični smisao, kako bi na kraju taj smisao bio shvaćen kao opomena.


Posle potopa (Postanje, 8:20-21) „I načini Noje žrtvenik gospodu, i uze od svake čiste stoke i od svijeh ptica čistijeh, i prinese na žrtveniku žrtve paljenice. I omirisa Gospod miris ugodni“. U čemu je ugodan miris? U smradu od spaljenih tela živih bića? Čudan je ukus hrišćanskog boga. Izraz sadizma i nekrofilije. Čist đavolizam!


Rodio se Isus Hristos u Vitlejemu. Car Irod je hteo da ga ubije, ali nije znao gde je on, zato je dao naređenje svojim vojnicima da ubiju sve novorođene dečeke. Hrišćanski bog je znao za to. I kako je bog delovao? Umesto da urazumi ili uništi cara Iroda (snagom svoje volje), on saopštava Josifu i Mariji o nameri Iroda i predlaže im bekstvo iz grada. A šta sa drugom decom? Pušta da ih pobiju? Bez kajanja? Zašto nije upotrebio silu da savlada Iroda, ili kod boga postoji bezrazložna popustljivost i odnošenje prema zlu? Mogao je, ali nije sprečio zverstva. Ili je boga baš briga za ubistva neizabrane dece, on se brine samo o izabranima.

Biblijsko poreklo čoveka


Otvorimo bibliju i pogledajmo na mit o poreklu čoveka od Adama do Eve. Prvi (tobože) ljudi Adam i Eva rodili su dva sina Kaina i Avelja, oni nisu imali nikakve ćerke, nije bilo nikakvih žena, bilo kojih drugih ljudi na zemlji nije bilo. Zatim je Kain ubio Avelja, pa je na zemlji ostalo svega 3 čoveka (Adam, Eva i Kain), i bog je poslao Kaina „u zemlju Nod (u Daničićevom prevodu starog zaveta stoji Naid - prim. prev.) istočno od Edema. I pozna Kain ženu svoju a ona zatrudnje i rodi Enoha“ (Postanje, 4:16,17).


Odakle se sada pojavljuje Kainova žena? Sa kim se on to oženio, sa kozom ili šta? A evo sada Kainovog potomstva. Enohu se rodio Irad (u Daničićevom prevodu starog zaveta stoji Gaidad - prim. prev.), Irad je rodio Maleleila, itd. Odakle se svi oni rađaju? Sami od sebe, šta li? Polni apsurd.


Ljudi nečitaju Bibliju. A ipak dovoljno je pročitati samo jednu stranicu Biblije i judeohrišćanski mit o poreklu čoveka puca kao mehur od sapunice.


Zato je biblijska istorija samo istorija naroda. Pusti Kain je rođen od nepostojeće žene, narod prepreden, oni uvek navode od koga su rođeni. A drugi narodi odakle oni potiču? Odakle potiču Rusi, Belorusi, Ukrajinci, Tatari, Gruzini, Kirgizi, Kazahstanci, Tadžikistanci, Litvanci, Kinezi, Japanci, Indijci, Turci i mnoštvo drugih naroda? Kakva je istorija tih naroda? Ja sam lično Rus i po krvi i po duhu. Mene malo zanima poreklo Kaina i njegove prepredenosti, o kojoj se vešto ćuti. Ja hoću da znam poreklo Rusa i ruske istorije. Pokažite gde je to zapisano u Bibliji. Toga tamo nema. Pa zato šta će meni ta knjiga? I šta će ta knjiga drugim narodima? Zašto umesto proučavanja ruske istorije nama nameću učenje istorije? Kako bi otrgli nacionalno pamćenje, razorili veze sa našim precima, sa našim sopstvenim Bogovima.


A evo sa kakvim patosom hrišćanski popovi govore, ono što ih religija uči, ne samo mlaka pitanja, nego globalna pitanja tipa: Ko smo mi? Odakle smo mi? Kuda mi idemo? Odakle smo mi potekli? Umesto logične slike porekla čoveka daje se apsolutna glupost i odsustvo smisla. Kakvog nema čak ni u primitivnim religijama.


Zašto je bog stvorio čoveka tako nesavršenog? Mogao je da ga stvori mnogo bolje. A sigurno je da ako bolje nije mogao da ga stvori, netreba sve vreme da proganja čoveka za sve smrtne grehe. I ako zakon božji on ne ispunjava, i boga loše shvata i živi drugačije, ko će mu u tome oprostiti? Na prvi pogled sam hrišćanski bog, nije umeo da stvori boljeg čoveka. Ako inteligentni kompjuter loše igra šah on nije zbog toga kriv nego onaj koji ga je stvorio. Ako je bog tvorac celog sveta onda je on odgovoran za sve što je na svetu i sve što sa sveta potiče.
Nastaviti sa opisivanjem besmislica i apsurda judeohrišćanstva je vrlo dugo. O datoj knjizi zbog kratkoće ostajemo na već izrečenom a onaj ko ima vremena može da dodatno pročita prekrasnu knjigu Leo Taksila „Zabavna Biblija“ u kojoj je autor otkrio i briljantno ismejao idiotizam i besmislicu judeohrišćanstva. Nedostatak knjige Taksila, je u tome što on nije uvideo u judeohrišćanstvu ništa osim gluposti, i budalaština. Ali judeohrišćanstvo nije samo budalaština, već je kudikamo opasnije. Ipak ta budalaština postoji hiljade godina. Znači da je nekome potrebna. I sva ta budalaština rešava neke konkretne zadatke. Taksil nije shvatao, da hrišćanstvo nije namenjeno za kritički misleće ljude, kojih i nema mnogo. Ono je namenjeno za gomile i te budalaštine se u suštini javljaju kao psihološke forme, koje utiču ne na razum, nego na emocije, otklanjajući spoznaju, i programiraju ličnost kroz podsvest.


Taksil nije shvatao, da je judeohrišćanstvo ozbiljno ideološko oružje, čiju suštinu mi shvatamo, u načelu gledajući na centralnu ideju judeohrišćanstva.

Autor Autor teksta: Vladimir Istarhov

Prevod ruskog teksta: Đorđević Igor

Preuzeto iz magazina Srpski Front br. 30