Živojin Mišić
(1855 – 1921)
O
Hrvatima
Izveštaj kralju Aleksandru po povratku iz Splita... (Iz
beleške sekretara Živojina Mišića, g. Milorada Pavlovića)
„Iz svega sto sam čuo i video ja sam duboko zažalio što smo
se mi na silu Boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice… Svi oni
jednako misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš….. stvar
je propala…..Ništa se ne može zajaziti, ničim što bi joj se
ponudilo.
Ja sam sa tim načisto. Dvoje nam kao neminovno predstoji:
potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa neka lome
glavu kako znaju, a drugo je, upravo prvo, da u zemlji zavedemo vojnu upravu za
dvadeset godina i da se zemlja sva baci na privredno i ekonomsko podizanje,
daleko od svih politickih uticaja. Ako to ne može, onda se otcepiti, dati im
njihovu državu.
Granice će biti gde ih mi povučemo, a mi ćemo ih povući ne
onde gde naše ambicije izbijaju na površinu, nego onde gde istorija i
etnografija kažu; gde kaže jezik i običaji, tradicija i najzad gde se sam narod
po slobodnoj volji opredeli, pa će biti i pravo i Bogu drago.
A Italijani? Neka im je sa srećom. Neka se oni Hrvatima
usreće. Ja sam duboko uveren da se mi njima nećemo usrećiti... Ti su ljudi svi
odreda, prozirni kao čaša, nezajažljivi i u toliko meri lažni i dvolični da
sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih
ljudi.
Ne zaboravite Visočanstvo, moje reči. Ako ovako ne postupite
siguran sam da ćete se ljuto kajati.”
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------
.
