14.09.2012.

Istorija Vaskrsa

Farbanje jaja - paganski obicaj

Da li znate da obojena jaja, u misticnim obredima starog Vavilona, imaju odredenu ulogu, baš kao i u današnjem vaskršnjem slavlju? Eto još jednog paganskog obicaja! Edvard Dejvis, u svojoj knjizi "Mitologija i obredi britanskih Druida" piše da su stari Druidi svuda nosili jaja sa sobom, pošto je to sveta amajlija njihovog idolopoklonickog reda. Jaja su svetinja kod mnogih drevnih civilizacija i sastavni deo religijskih ceremonija starih Egipcana i naroda sa Bliskog istoka. Džejms Bronvik piše:

"Jaja su se kačila u egipatske hramove. Bunsen skrece pažnju na svetovno jaje, simbol bujnog života koji izvire iz usta velikog boga egipatske zemlje".

Venus Ištar izlegla se iz misticnog vavilonskog jajeta koje je palo sa neba u reku Eufrat. Ofarbana jaja predstavljala su sveti uskršnji prinos u Egiptu. Isti obicaj održao se do današnjeg dana u Kini i Evropi. Uskrs ili prolece slavio se u cast preporoda neba i zemlje" ("Egipatska verovanja i savremena misao", str. 211-212).

Zašto ljudi, koji za sebe veruju da su hrišcani, farbaju jaja na Uskrs? Da li to cine pod pretpostavkom da Biblija nalaže ili zapoveda takav paganski obicaj? U Novom Zavetu nema ni spomena o farbanju jaja za Uskrs! Izvesno je da Hristos nije uveo takav obicaj. Apostoli i prvi hrišcani nisu cinili išta što bi licilo na takvu praksu. Zašto onda upražnjavati takav obicaj u današnje vreme? Zašto slediti paganizam, dok istovremeno pokušavate sebe da ubedite da ste hrišcanin, kada je vec sam Bog nazvao takve obicaje "gadovima"!?

Paganska boginja Ištar

Na engleskom se Uskrs kaže "Easter". Ljudi ciji je to maternji jezik su navedeni da misle kako ta rec znaci "vaskrsenje Hristovo"! Vec 1600 godina ceo svet uci kako je Isus ustao iz mrtvih u nedelju ujutru. To je samo jedna od bajki na koje apostol Pavle upozorava citaoce Novog Zaveta. Isus nije vaskrsao u nedelju! "Easter" je malcice izmenjena engleska verzija za ime stare asirsko - vavilonske boginje Ištar koja potice iz drevne teutonske mitologije, u kojoj je poznata kao "Ostern". Fenicani su je zvali Astarte, a u srpskom prevodu Starog Zaveta ova paganska boginja se spominje pod imenom "Astarota". Astarota (Ištar) je mitološka supruga boga sunca - Vala. Svevišnji Bog je u Bibliji (Starom Zavetu) proglasio kult boga Vala za najodvratniji paganski idolopoklonicki obicaj! "Webster Dictionary", najpopularniji leksikon na engleskom jeziku, jasno otkriva da pojam "Easter" ima pagansko poreklo.

Haldejska pozadina Uskrsa

Aleksandar Hislop u knjizi "Dva Vavilona" kaže: "Uskrsu na samom njegovom celu piše haldejsko poreklo. Uskrs ("Easter") je glavom i bradom Astarota, a to je jedna od titula boginje Beltis, carice nebeske..." (str. 103).

Drevni narodi su nadevali razlicita imena istim paganskim božanstvima. Fenicani su tu boginju zvali Astarota. Ista se pojavljuje pod imenom "Ištar" na spomenicima iz stare asirske prestonice Ninive koje je otkrio Lajard prilikom arheoloških iskopavanja (Ostin Lajard, "Niniva i Vavilon", tom II, str. 629). Bog Val (spomenut u Starom Zavetu), poznat je i po imenu "Moloh". Vecni Bog je osudio cara Solomuna zbog prinošenja žrtava Molohu i drugim paganskim bogovima (Prva Knjiga o carevima 11:1-11, narocito 7. stih gde je Moloh nazvan "gadom"). Zbog toga je Solomunovom sinu bilo oduzeto izraelsko carstvo.

Val - olicenje sunca - je glavno božanstvo u drevnom haldejskom idolopoklonickom sistemu obožavanja sunca, a Astarota je njegova pratilja, to jest žena. Hislop piše: "Festival poznat kao Uskrs, o kome piše 'Istorija Crkve', u trecem i cetvrtom veku prilicno se razlikovao od ovog koji danas slave rimska i protestantske i ostale crkve. U to vreme ovaj praznik nije bio poznat po imenu koje bi ukazivalo na boginju Ištar ili vaskrsnuce boga sunca, vec su ga zvali - Pasha! Mnogi koji ispovedahu hrišcansku religiju svetkovali su Pashu od najranije pojave hrišcanstva. U pocetku, Pasha se slavila kada i jevrejski Pesah - dan kada je raspet Hristos
The Encyclopedia Britanica komentarise:” U novom zavetu nigde se ne ukazuje na to da se slavio Uskrs, a isto tako ni u zapisima apostolshih Otaca. Posvecivanje odredjenih vremenskih razdoblja je ideja koja uopste nije postojala u mislima prvih hriscana” (1910, sv VIII str. 828)
The Catolic Encyclopedia nam kaze: “uskrs ima svoje poreklo u velikom broju paganskih obicaja kojima se slavio povratak proleca.(pravoslana crkva je vise
judeizirana od katolicke I samim tim je zadrzala mnogo vise paganskih elemenata) Jaje je simbol klijanja zivota u rano prolece.. .Zec je paganski simbol I uvek je bio znak plodnosti” (1913 sv V str 227)


Istorijska pozadina Uskrsa
Uskrs
Kao i u slucaju Bozica, postoje obicaji vezani za Uskrs koje ne nalazimo u Bibliji (npr. uskrsnja jaja, zecevi itd.). Ti obicaji takodje poticu iz paganstva. Obeležavanje Uskrsa zapravo je pocelo davno pre rodjenja, smrti i vaskrsenja Isusa Hrista! Obicaji vezani za Uskrs poticu od prolecnih paganskih svetkovina u vezi kulta plodnosti. Mnogi paganski narodi verovali su da bozanstvo plodnosti umire svake zime i ponovo se radja na prolece. Uporedo sa tim je umiralo i ponovo se radjalo sunce kao simbol zivota.

Po vavilonskom verovanju, Tamuz, bog plodnosti i kiše, svake godine je umirao na jesen, kada vegetacija prolazi, i ponovo se radjao na prolece. To je predstavljalo smenu godišnjih doba. Vavilonska i asirska boginja proleca i plodnosti nazivana je Ištar. Ona je simbolizovala Majku Zemlju i prirodne cikluse plodnosti na njoj. Potom verovanju boginja Istar je naricala za Tamuzom i prizivala njegovo ponovno rodjenje. (Odatle obicaj opisan u Jezekilju 8:14.) Istar je takodje bila boginja ljubavi, i svetkovine u njenu cast cesto su bile pracene ritualnom prostitucijom.

Drugi narodi su Tamuza i Istar nazivali Val i Astarota, Adonis i Afrodita, Atis i Sibela, Oziris i Isis, Saturn i Venera, itd. Astarota je nazivana još i "carica nebeska". Paganski narodi su na prolece održavali svetkovine u cast Astarote. Kao simboli plodnosti na tim svetkovinama korisæena su jaja i zecevi, a takodje su obilovale orgijama. Bog je na više mesta u Bibliji osudio perverzne svetkovine odrzavane u cast Vala i Astarote.

Pošto su paganski narodi vec odrzavali svetkovine u cast smrti i vaskrsenja svog božanstva, prilikom formalnog primanja hriscanstva mnogi od njih su zadržali svoje paganske obicaje koje su sada primenjivali na smrt i vaskrsenje Isusa Hrista. Npr. engleski naziv za Uskrs, "Easter", najverovatnije potice od keltskog oblika imena Istar - "Eostre". Postoje mnoge slicnosti izmedju nekadašnjih paganskih obicaja i današnjih obicaja u vezi Uskrsa. Uoci prolecne ravnodnevice, paganski narodi su pocinjali post, kao što i hrišcani danas poste 40 dana pre Uskrsa. Neki pagani bi isekli drvo, odneli ga u hram, obesili na njega figuru mladog boga i pevali žalosne pesme zbog njegove smrti. Hriscani danas pevaju zalosne pesme na Veliki petak.

Zatim bi figura mladog boga bila skinuta sa drveta i sahranjena u sumrak. Njegovi postovaoci su pevali zalosne pesme oko groba do dugo u noc, a pred zoru su palili veliku vatru. Tako i neki hriscani danas pale vatre na Uskrs. Zatim bi pagani otkopali figuru svog boga i proslavljali njegovo vaskrsenje, a svestenik je tom prilikom dodirivao njihove usne balsamom. Izgleda da su neki od obicaja u vezi Uskrsa preneti direktno iz paganstva, sa idejom da se pagani pridobiju za hrisæanstvo. I danas se u južnoj Italiji, Grckoj i na Siciliji Uskrs obelezava na nacin slican nekadašnjim svetkovinama u cast boga Adonisa.

Nigde u Bibliji nije zapisano da su rani hriscani obelezavali Hristovo vaskrsenje svetkujuci Uskrs na ovakve nacine. Umesto toga, oni su obeležavali Hristovu smrt na nacin koji je sam Hristos uspostavio, koristeci simbole beskvasnog hleba i bezalkoholnog vina na obredu svete vecere (Matej 26:26-28, 1. Korincanima 11:23-26). Uspomena na Hristovu smrt i vaskrsenje je takodje i obred krstenja uronjavanjem (Rimljanima 6:3-5). Mnogi hriscani održavali su svetu veceru i na jevrejski praznik Pashe, naravno bez prinošenja žrtava, znajuci da je Hristos nase pravo Pashalno Jagnje (1. Korincanima 5:7).

Kao deo pokusaja da se pagani pridobiju za hriscanstvo, prolecne paganske svetkovine u cast vaskrsenja bozanstva plodnosti postepeno su spojene sa jevrejskom Pashom i tako je svetkovanje Pashe pretvoreno u svetkovanje Uskrsa. Vremenom, pod uticajem antisemitizma, hriscani su razdvojili datum obeležavanja Uskrsa od datuma jevrejske Pashe. Iz istih razloga mnogi hriscani napustili su svetkovanje subote, koju je rana Crkva držala kao dan odmora, i umesto toga poceli su da svetkuju nedelju. Neke hriscanske vodje iz drugog veka smatrali su da svako moze slobodno da izabere vreme i nacin služenja Bogu. Zelju hriscana da se razlikuju od Jevreja povecala su i progonstva nakon jevrejskih ustanaka protiv Rimljana 64.-70. i 132.-135. godine.



zakljucak
Ocigledno je da slavljenje Uskrsa, datum tog praznika i mnogi obicaji vezani sa njim nemaju nikakve veze sa biblijskim hriscanstvom, vec poticu iz paganstva!

Zasto je sve ovo bitno za nas danas, koji se vise ne secamo paganske pozadine tih praznika? Formalno proglasavanje nekog obicaja za hriscanski ne cini ga zaista hriscanskim. Prilagodjavanje Bozjih svetkovina onima u cast paganskih bozanstava, i izmisljanje obicaja da bi se zamenili oni koje je Bog dao, je prestup prve i druge od Deset Bozjih zapovesti.

Kako se dogodilo da u hriscanstvo udje toliko paganskih obicaja? Same hriscanske vodje su ohrabrivale preinacavanje paganskih obicaja u hriscanske da bi se praznovernim obracenicima iz paganstva olaksao prelazak u novu veru! Tako su "obracenici" zadrzali svoje stare obicaje i samo im promenili imena. Nasi preci primili su hrisæanstvo a da nisu stekli nikakva sustinska znanja o Isusu Hristu i religiji koju je On utemeljio! Ideja je bila da se paganski obicaji postepeno potiskuju, ali dogodilo se obrnuto. Stavise, tzv. hriscani su obeležavali zimske svetkovine na isti nacin kao pagani - uz gozbe, pijancenje, pa cak i nemoralno ponasanje.

by Nenad Dinarski (SF)



           Link :  https://www.youtube.com/watch?sns=fb&v=WacH6oB53Tk&app=desktop


.