11.09.2012.

Otkrovenje

Godinama sam slušao sve te bajkovite priče o Otkrovenju, poslednjoj knjizi jevrejske biblije. U ovoj “čudesnoj” knjizi, kako sam čuo, cela naša budućnost je preokrenuta, otkrivena i iznesena da je svi vide. Godinama je uticajni američki radio-reporter, izvesni Armstrong, iz noći u noć, preko radio talasa govorio o svim velikim stvarima koje su predskazivane u Otkrovenju. U međuvremenu je dobijao nekih 40 miliona dolara godišnje da bi emitovao svoju smućenu poruku svim naivnim koji su zadržavali dah da bi čuli šta budućnost ima za nas u svojoj radnji. Čuo sam i mnogo gluposti o tome kako je Biblija nesumnjivo božanski nadahnuta, zato što se toliko toga prorečenog u njoj već ostvarilo.

Nedavno sam odlučio da ponovo pročitam Otkrovenje i sam se uverim šta je tu u pitanju. Bio sam istinski zapanjen pred gomilom zbrkanog đubreta sa kojim sam se sreo. Da je holivudski režiser naložio nekom od svojih scenarista da pusti mašti na volju, bez ograničenja, i da napravi najluđi mogući scenario koji bi uspeo da smisli, siguran sam da ne bi napravio ništa čudnije od onoga što su jevrejski pisci sačinili pre 18 vekova.

To je nalik na groteskni film strave i užasa, ali bez zapleta, bez smisla i razuma. Po čistom užasu, ubistvima, bolu i mučenjima, prevazilazi sve što je Holivud ikada stavio na platno u svojoj izopačenoj jevrejskoj istoriji. Teško je poverovati da ovako gnusni spis može da, od miliona ljudi, bude prihvaćen kao sveti, božanski i nedodirljiv. Da budem iskren, to je najbizarnije, najluđe i najpsihodeličnije delo koje sam video dugo, dugo vremena unazad. Najbolji opis koji mogu da smislim za ovaj produkt bolesnog ljudskog uma je: prava noćna mora.
Nema svrhe pokušavati da prepričate priču koja se nalazi u Otkrovenju. Tamo nema priče. To je samo nepovezani red potpunog užasa. No, likovi koji su prikazani veoma su živi i slikoviti. Prikazati ih drugačije nego u tehnikoloru bila bi velika nepravda. Ja neću ni pokušati da prepričavam Otkrovenje. Besmisleno je. Nema nikakve povezane priče. Umesto toga ćemo pogledati likove koji su prikazani u ovoj divnoj igri nečije neuravnotežene mašte.
Otkrovenje je očigledno trebalo da bude dizanje zavese koje će svetom Jovanu, “slugi Hristovom”, pokazati šta čeka nas, obične smrtnike. A ono što “nas čeka”, zaista je užasna, tragična i izuzetno bolna zbrka. Jovan je, budući da je bio odan sluga, sa olovkom u ruci brzo hvatao beleške o celom Otkrovenju koje se prikazalo pred njim, ili je bar nama tako rečeno.

Evo sada liste bizarnih likova koje smo uspeli da pobrojimo na ovih 18 strana podeljenih u 22 poglavlja (u većini izdanja).

Počećemo sa Jovanovom pričom: “I obazreh se onamo da vidim glas koji govoraše sa mnom, i obazrjevši se vidjeh sedam svijećnjaka zlatnih, i usred sedam svijećnjaka nekoga nalik na sina čovečijega, obučena u dugačku haljinu, i opasana po prsima pojasom zlatnim. A glava njegova i kosa bijaše bela, kao snijeg, i oči njegove kao plamen ognjeni; i noge njegove kao sjajni bakar kad se zažari u peći; i glas njegov kao huka velikih voda”.
Sledeća grupa likova koju imamo jesu četiri zveri koje imaju oči i napred i pozadi. “I prvo biće bješe slično lavu, i drugo biće slično teletu, i treće biće imaše lice kao čovjek, i četvrto biće biješe slično orlu u letu. I svako od četiri živa bića imađaše po šest krila, naokolo i iznutra puna očiju, i dan i noć ne miruju...”

Sledeća je ovakva scena: imamo veliku knjigu zapečaćenu sa sedam pečata u desnoj ruci onoga koji je sedeo na prestolu. Silni anđeo je gromkim glasom objavio: “Ko je dostojan da otvori knjigu i razlomi pečate njene?” Izgleda da nije bilo nikog ko je dovoljno veliki i dostojan da pročita knjigu, niti čak da pogleda u nju, pa je Jovan zbog toga mnogo plakao.
Međutim, gle, gle. Iznenada se pojavio neko ko je bio dovoljno veliki da učini ovo silno, uzvišeno i moćno delo. Pogodite ko je to bio?
Sećate se Jude, još tamo iz Postanja 38, starog ratnog huškača i pokvarenjaka koji je zgrešio sa svojom snajom, misleći da je ona neka obična kurva pored puta? E, pa, na nebu, ovaj obrezani Jevrejin je bio unapređen (po jevrejskim tekstopiscima) u najvećeg među dvadeset i četiri starešine koji sede na prestolu. U stvari, on je sada jedan od prvih i najvažnijih, on je “lav koji je iz plemena Judina, izdanak Davidov” i “otvoriće knjigu i razlomiti sedam pečata njenih”.
Kada je odlomio prvi pečat, pojavio se beli konj. Kada je drugi pečat odlomljen, pojavio se crveni konj. Posle trećeg pečata pojavio se crni konj, a posle četvrtog sivi. U svakom slučaju, na sivom konju je sedelo nešto, što ime mu beše Smrt. “I za njim iđaše pakao”.
U 9. glavi Otkrovenja ima mnogo mučenja i torture, a na sceni se pojavljuju, da bi obavili posao, neki čudni skakavci koji treba da muče ljude, ali ih ne ubijaju. Mučenje treba da bude kao kada škorpija ujeda čoveka, ali ga ne ubije. “A izgled skakavaca bijaše sličan konjima spremnim za boj, i na glavama njihovim bijahu kao neki vijenci slični zlatu, i lica njihova kao lica ljudska. I imahu kose kao kose ženske, i zubi njihovi bijahu kao zubi u lavova; i imahu oklope kao oklope gvozdene, i šum krila njihovih bijaše kao buka mnogih konjskih kola kada jure u boj. I imahu repove slične škorpijama, i žaoke, i u repovima svojim moć da škode ljudima pet mjeseci”.

Koliko ste ovakvih skakavaca videli u životu? Čudno, vrlo čudno.

Imamo zatim vojsku na konjima koja se sastojala od dve stotine miliona. To bi, dakle, bila armija od 200.000.000 konjanika. Nisam znao da je ikada postojalo toliko konja. Kako ih je Jovan prebrojao za tako kratko vreme, ostaje misterija. Kako bilo da bilo, kaže se: “I tako vidjeh u viđenju konje i one što seđahu na njima, koji imaju oklope, ognjene, plavičaste i sumporaste; i glave konja bijahu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlažaše oganj i dim i sumpor.” Ne samo da nisam znao da postoji toliko konja, nego da postoje i takvi konji.
Kada dođemo do 12. glave, vidimo da je ona baš čudna. U prvom stihu se pojavljuje “Žena obučena u sunce, i mjesec pod nogama njezinim, i na glavi njezinoj vijenac od dvanaest zvijezda; i ona bješe trudna, i vikaše od bolova mučeći se da rodi”.
Kao pretnja ovoj neobičnoj ženi koja treba da se porodi, pojavljuje se velika crvena aždaja “koja imaše sedam glava i deset rogova; i na glavama njezinim sedam kruna. I rep njezin vuče trećinu zvijezda nebeskih i baci ih na zemlju”. Možete li da zamislite holivudskog scenaristu koji bi smislio nešto čudnije? No, aždaja je bila tu, sa svim svojim glavama, rogovima i krunama i čekala da proždere dete čim se rodi.
Priča teče dalje. Dete je nekako pobeglo, a aždaja je bila gnevna na ženu, pa je odlučila da povede rat sa ostatkom njenog semena. Nikada nećemo saznati da li je zgrabila tu ženu ili nije.

Izgleda da nema kraja ovoj čudnoj paradi zveri koje prolaze kroz scenario koji se brzo menja. U 13. glavi imamo zver koja se pojavljuje iz mora, ima deset rogova i sedam glava, a povrh rogova deset kruna. Izgledala je “slična risu i noge joj kao u medvjeda i usta njezina kao usta lava; i dade joj aždaja silu svoju i prijesto svoj i vlast veliku”. U istoj glavi imamo još jednu zver koja izlazi iz zemlje, ima dva roga kao jagnje, “i govoraše kao aždaja”.
U 17. glavi pojavljuje se žena obučena u purpur, jedan od sedam anđela kaže Jovanu: “Hodi da ti pokažem osudu bludnice koja sjedi na vodama mnogim”... “I žena biješe obučena u porfiru i skerlet i nakićena zlatom i dragim kamenjem i biserom, i imaše čašu zlatnu u ruci svojoj...” Dakle, ova žena je pila krv svetaca i mučenika, pa se i ona srela sa zverkom, koja ima sedam glava i deset rogova, na kraju će ova zver “omrznuti bludnicu i opustošiće je i ogoliti, a meso će njeno jesti i sažeći će je ognjem”. Da vas sad pitam: šta biste mislili o holivudskom scenaristi kada bi se pojavio sa ovakvom pričom?
Ima još likova, ali su oni manje groteskni i manje nakazni, kao što su na primer lisice, zmije i zmajevi. Ima i velikih vojski na belim konjima, sedam anđela sa čašama punim boleština, “punim gnjeva Božijega”, a postoji i bizarni opis velikog grada, svetog Jerusalima. I ovo treba pogledati. Pošto su nam u četiri jevanđelja saopštili kako je grešno gomilati zemaljska blaga i kako bogataši nikada neće stići na nebo, da treba “rasprodati sve svoje i podeliti siromasima”, ovde dobijamo veoma dobar opis jevrejske verzije večnog blaženstva i onoga što za njih nebesa zaista jesu kao i koncepcije novog Jerusalima, koji je očigledno njihova ideja raja.

U 21. glavi Otkrovenja, nalazi se opis grada. To je grad i po. Dužina mu je dvanaest hiljada stadija, a ista tolika mu je i širina. A i visina mu je ista, dakle, dvanaest hiljada stadija. U enciklopediji sam pronašao da je mera “stadij” jednaka dužini od 1/8 milje. Znači, ovaj novi Jerusalim bio bi kvadrat sa stranicama od po 1500 milja (2778 kilometara), a tolika bi mu bila i visina, ako uopšte to možete i da zamislite. Zid je visok 144 lakta. Jedan lakat je 18 inča (45,72 cm), što dakle visinu zida utvrđuje na oko 66 metara (tačnije 65,46m). Međutim, upravo nam je rečeno da je grad 2778 km visok. Ne tražite od mene da vam objasnim ovu nedoslednost. To su pisali Jevreji a ne ja. Kako god bilo, zid je od jaspisa a grad od zlata “sličnog staklu čistome”. Imamo zatim detaljni opis temelja zida, od kojih se svaki sastojao od dragih kamenova. Prvi temelj bio je od jaspisa, drugi od safira, treći od halkidona, četvrti od smaragda, i tako dalje. Dvanaest vrata - dvanaest bisera. I gradski trg je od čistog zlata “kao providno staklo”.
Kao što nesumnjivo znate, Jevreji uvek polude kada vide zlato i dobiju neukrotivu želju da polože svoje ruke na ovo zlato i drago kamenje. Dakle, kada pišu o Svetom gradu, novom Jerusalimu, on mora da bude miljenče, pun zlata po ulicama, sa smaragdima, dijamantima i dragim kamenjem u temeljima, a biserima na vratima. Ovo je zaista jedna tako raskalašna ekstravagancija, da bi naterala svakog holivudskog scenaristu da pozeleni od ljubomore.

Ali, sećate li se Besjede na gori? Kaže vam se da prodate sve što imate i “podate siromašnima”.

Još jedna izuzetna karakteritika Otkrovenja je stalno podsećanje na osvetu i užas; bol i patnje, agoniju, izgleda da je baš svako poglavlje pretrpano osvetom Božijom, koja se neprekidno obrušava na nas, jadna i mnogo napaćena bića na zemlji. Svi smo svesni koliko se ljudi pobije svakog časa na TV ekranima, ali agonija i patnje ljudi koji su pobijeni u Otkrovenju je ipak nešto drugo. Ko god ima sadističkih sklonosti, uživaće čitajući Otkrovenje.
Imamo toliko ovakvih “blagih vesti” i “dobrih vesti” širom celog Otkrovenja, da je teško odlučiti se odakle da se počne. Nećemo ih sve prikazati, već ćemo dati samo nekoliko primera sadizma koji se obrušava na nas, jadna stvorenja, i nanosi nam beskrajnu patnju.

U 8. glavi imamo, na primer, sedam anđela koji lome sedam pečata i trube u sedam truba.
Kada je prvi anđeo zatrubio “nasta grad i oganj, pomiješani sa krvlju i to bi bačeno na zemlju; i trećina zemlje izgore, i trećina drveća izgore”. Zatim je zatrubio drugi anđeo i “kao velika gora ognjem zapaljena bi bačena u more; i trećina mora posta krv”. Naravno, trećina živih stvorenja u moru je izginulo, a trećina brodova je propala. I tako, u istom smislu, idu 3, 4, 5, 6, i 7-mi anđeo, i svaki zatrubi u svoju trubu i izazove neku veliku katastrofu nama, jadnim stanovnicima zemlje.
Onda, u sledećoj glavi, imamo one grozne skakvce koje smo već opisali, koji nam čine ovo: “I dade im se ne da ih ubijaju, nego da ih muče pet mjeseci; i mučenje njihovo bijaše kao mučenje od škorpije kad ujede čovjeka. I u te dane tražiće ljudi smrt. I neće je naći; i poželjeće da umru, i smrt će od njih bježati”. Ovde opet imamo jevrejsku opsesiju da muče svoje neprijatelje i da im uskraćuju milost umiranja, kako bi mogli što duže da ih muče.
Posle ovoga imamo katastrofe i mučenja, koja smenjuju jedno drugo, a sav taj užas pada po takozvanim “grešnicima”, sve dok ne pomislite da više nema preostalih ljudi koji bi mogli biti mučeni i ubijani. Ali, grešite, u svakom poglavlju pada nova žetva mučenih, unakaženih, ubijenih i zlostavljanih.
Dolazimo konačno do glava 15. i 16, gde imamo sedam anđela sa sedam čaša “gnjeva Božijeg”. Evo šta se događa kada iz svih čaša izliju gnev na zemlju.
Kada je prvi anđeo izlio čašu na zemlju, “nastadoše rane zle i ljute na ljudima koji imaju žig zveri”. Kada je drugi anđeo izlio svoju čašu na more, “ono postade krv kao kod ubijenoga, i sve živo uginu u moru”.
Pošto su zemlja i more bili zbrinuti, treći anđeo morao je da pronađe novu metu za svoju smrtonosnu čašu. Gnev je izručio na reke i izvore vode, “i postade krv”.

Kakva krvava, idiotska svinjarija.

Gde bi sada četvrti anđeo mogao da izlije svoju čašu? Pa, izlio ju je nasumice i “dano mu bi da žeže ljude ognjem. I sagorevahu ljudi od velike žege i huliše na ime Boga”. Pitate li se zašto su ga psovali umesto da ga vole?
Peti anđeo izlio je svoju čašu na presto zveri. “I carstvo njezino posta mračno; i grizli su jezike svoje od bola”. Ovo su očigledno nesrećna ljudska bića kad grizu sopstvene jezike od bola.
Šesti anđeo izlio je svoju čašu na veliku reku Eufrat, te je ona presušila, a tri nečista duha su izašla iz usta lažnog proroka, iz usta aždaje i iz usta zveri. Ovi duhovi su izgleda smišljali neku prljavštinu, pored toga što su se očigledno spremali da se okupe i bore protiv velikog i svemogućeg Boga na mestu zvanom Armagedon.
Sedmi anđeo je izlio svoju čašu u vazduh. Ovo je očigledno izazvalo mnogo grmljavine i sevanja munja i velike zemljotrese. A veliki grad (misli se na Vavilon) se tako podelio na tri dela. I svaki deo kao carstvo iščezne, “i gore se ne pronađoše”. To nije sve. Na ljude je pao grãd sa neba, tešak otprilike po talant.” I huliše ljudi na Boga zbog zla od grãda, jer je veliko zlo njegovo.” No, posle svega što je bilo učinjeno, sedmi anđeo je snažnim glasom iz hrama nebeskog objavio: “Od prijestola govoreći: svrši se.” Bogu hvala na malim milostima.

Ovo, ni u kom slučaju, nije kraj bizarnih i besmislenih mučenja i tortura koje su primenjene na bespomoćne stanovnike zemlje. Imamo i rečenice poput ove: “I ko se ne nađe zapisan u knjizi života bačen bi u jezero ognjeno”. Pominje se zatim i grupa grešnika. Kaže se šta će im se dogoditi: “I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt.” Ubiti ih ponovo! A ima još: “I od ova tri zla pogibe trećina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora što izlažaše iz usta njihovijeh”.
Ima, dakle, ovde još mnogo jezivih krvavih, grotesknih detalja, ali mislim da smo ih izneli dovoljno. Nisam našao ništa uzvišeno u celoj ovoj žalosnoj, divljoj, umobolnoj zbrci. Svakako da ovo nije štivo koje bih čitao svojim unucima i prljao im umove - sve ove ludačke nastranosti koje je izrodio um pokvarenih i izopačenih ljudi. Niti nalazim da je išta tačno predskazano ili rečeno za budućnost koja je već trebalo da dođe. Cela stvar je uvrnuta i neshvatljiva gomila zverstava koja nam ne daje bilo kakvo racionalno predviđanje događaja koji će doći.
Kao kad neko gleda u šolju od kafe. Može da kaže šta god hoće. Mogu da citiraju ovu ili onu rečenicu, da kažu da ona znači ovo ili ono, da je sedmoglava aždaja ovaj događaj ili ona država, ili bilo šta drugo. U svakom slučaju, to je potpuno besmisleno i isto toliko relevantno kao i talog u šolji od kafe.
Dakle, kada se pojave propovednici i kažu da imaju rešenje za značenje ovih stvari, oni vas zapravo lažu. Nemaju više informacija o tome nego vi ili ja. Šta sve to znači, zna samo Hrist, a on nam nije ostavio nikakvu knjigu šifara kojom bismo mogli da dešifrujemo ovu besmislenu i bizarnu kolekciju katastrofa. Na jednom mestu se kaže da će konačno vezati đavola i baciti ga u jamu bez dna, a da će Hrist vladati hiljadu godina sa odabranom grupom Onda će, međutim, đavo opet da bude oslobođen, i ko zna šta se posle dešavati.

Od ove ideje o hiljadugodišnjem carstvu napravljena je velika stvar. Radio stanice, organizacije koje šalju pismene poruke i zovu se “Drugi dolazak”, sve vrste gorljivih propovednika, svi oni deklamuju o drugom dolasku Isusa Hrista.

Hrist kaže: “Doći ću brzo”. Apostoli su shvatili da će doći za njihovih života. Posle 2000 godina “verujući” još čekaju. Posle 80 generacija, priroda i dalje ide kao i milionima godina pre toga i kao što će ići još milione godina. Posle 80 generacija naivčine još uvek drže vreću i zabrinuti paralizovani čekaju.
Sve ovo ima neutrališući i pogubni uticaj na prevarenog i zavedenog čoveka koji je na taj način hipnotisan, ukočen da ne deluje i da čeka drugi dolazak Hrista. Uostalom, ako verujete u svo ovo đubre, i ako je sve i onako predviđeno, i ako će da bude sve gore i gore, i ako đavo ima potpunu kontrolu, onda čovek i ne treba ništa da učini, već mu ostaje da prekrsti ruke, pusti sve da ide i da mirno čeka drugi dolazak Hrista.

Krajnje je vreme da razotkrijemo ovo zagađivanje mozga ljudi i vratimo se realnosti. Poslednje što nam treba je ideja o neizbežnoj katastrofi, beznađu i propasti. Umesto toga, potrebno nam je da bistro razmišljamo, da iznova shvatimo vrednosti naše vrste, da zbijemo redove i da ispoljimo zajedničku želju za borbom i opstankom. Godinama sam slušao sve te bajkovite priče o Otkrovenju, poslednjoj knjizi jevrejske biblije. U ovoj “čudesnoj” knjizi, kako sam čuo, cela naša budućnost je preokrenuta, otkrivena i iznesena da je svi vide.

U pamet se dok još ima pameti. Pametnom dosta. Budale neka veruju u budalaštine.



                                                               www.srpskifront.com


.