31.07.2012.

Život posle smrti 2





ŽIVOT POSLE SMRTI II



EVOLUCIJA

Evolucija je još jedan prirodni zakon i sastavni je deo svega stvorenog. Mnogi religiozni fanatici tvrde da ona ne postoji; njihov stav je da ukoliko evolucija postoji zašto onda i druga stvorenja, različita od ljudi, nisu evoluirala već su ostala tamo gle jesu, u takoreći zaustavljenom razvoju. Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: jednakost (egalitarizam) kao ideju su izmislili ljudi i ona uopšte nije primennjiva u svom najčistijem obliku. Na primer, kad bi sva živa bića evoluirala do istog stepena razvitka život bi bio nemoguć. Jer bi se tada svaka vrsta nadmetala da bude dominantni životni oblik. Život se ne bi mogao odvijati zbog toga što bi sve vrste sa podjednakom dominacijom jednostavno neutralisale ravnotežu života.

Postoji prirodna hijerarhija sa ljudskim bićima (Arijevci) na čelu pa naniže sve do ameba.

Ovo je prirodni zakon, stvoren možda od nekog nadmoćnog kosmičkog entiteta?



LJUDSKE ZAJEDNICE

Ljudske zajednice su suštinski hijerarhične. Bez toga ne bi bilo društvenog jedinstva i stabilnosti. Ako ste ikada gledali “Opstanak” mogli ste da primetite obrasce pona- šanja. Na primer: jato ptica leti nekud; na desetine hiljada ptica lete u poretku nalik piramidi. U samom špicu je jedna ptica-predvodnik. Odmah do nje je ostatak jata u hijerarhijskoj formaciji. Objašnjenje za ovaj prirodni fenomen je vrlo jednostavno: društveno jedinstvo!

Kad bi se svaka ptica u jatu takmičila da bude vođa celo jato bi se razdrobilo na sitne grupacije i postalo lak plen kao što bi i izgubilo put. Ova analogija može da se prime- ni i na bilo koju drugu vrstu bića, uključujući i ljudska društva. Postoje tri različite klase u okviru ljudskih za- jednica i koje se preklapaju. Prvu klasu čine muškarci i žene iz mase i oni su otprilike 95% populacije. Osoba iz ove klase je sledbenik! Druga klasa jedinki poseduje intelektualnu radoznalost a takođe je prijemčiva i za nove ideje. Po gruboj proceni ovakvih osoba ima 4.99% od uku- pne populacije. Poslednja klasa sastoji se od individua unikatne prirode: to su osobe instiktivno ne-dogmatske i veoma inovativne. Takav čovek dolazi kao jedan na 10000.

Čovečanstvo je uz to podeljeno i na pod-kategorije zahvaljujući zakonu “reda haosa”.



RAJ I PAKAO

Siguran sam da mnogi od vas koji čitaju ove redove neće poverovati bukvalno ni u raj ni u pakao. Bilo kako bilo, činjenica je da su neki Nacional Socijalisti Hrišćani, pa ja postavljam sledeću tačku: prema svetim spisima, posle smrti, mi ćemo pripasti raju ili paklu, u zavisnosti koliko smo dobri ili loši bili tokom zemaljskog života. Ovakav argument se može naučno raskrinkati!

Raj je, pretpostavljamo, večni raj za sve dobre duše: otud, valjda, nema više smrti. Ako je tako, onda takođe nema potrebe ni za bilo kakvom hranom, jer se hrana dobija izdvajanjem iz drugih živih stvorenja i biljaka. Bez potrebe za bilo kakvom hranom neće biti ni sunčeve energije - jer hrana je upravo to: uskladištena sunčeva energija!

Pošto nema sunčeve energije, ni organske mase, neće biti ni potrebe za ma kakvim prirodnim/suprotstavljenim zakonima. Pa zašto bi onda Bog pravio sebi probleme stvarajući skoro bezbroj svojih (prirodnih) zakona upravo da bi omogućio razvoj života a u narednom koraku prome- nio sva pravila? Naravno da raj i pakao treba da se posmatraju kao tvorevine ljudi. Takvi koncepti podsvesno odslikavaju bitku između života i smrti duboko u nama samima, u našoj duši. Bitku koja je u toku.



KOSMIČKO BIĆE

Naučnici sada veruju da će naš univerzum eventualno da kolabira unutar sebe, proizvodeći tako Veliki Prasak i sažimanje. Po toj teoriji gravitaciona sila galaksija i skrivenih crnih rupa će dovesti do kosmičkog svršetka!

Možda je Veliki prasak takođe signal da se novi univerzum ponovo rađa. Kad se jednom sva materija kondenzuje u skoro beskonačno malu zapreminu, neki drugi “Big beng” će označiti novi početak nekog sledećeg Univerzuma.

Prema zakonima termodinamike, energija ne može da se uništi - može samo da menja oblik. Još jedna moguća teorija je ta da se kinetička energija ponovo reciklira u solarnu energiju. Crne rupe gutaju materiju dok Bele rupe oslobađaju materiju natrag u univerzum - kosmička ravnoteža?

Gde se ”Bog” uklapa u kosmički red stvari? Ja lično ne verujem u čovekoliko božanstvo koje sve vidi, sve zna i nadgleda svaki pojedinačni trenutak naših života sa dobronamernošću i sa žaljenjem. Ovakav koncept je “religiozno” inspirisan i ne sadrži znamenje delovanja univerzuma.

Ma kako bilo, ako postoji neka vrsta kosmičkog bića, ono bi moglo da egzistira i van širećeg univerzuma, van svih Prirodnih zakona, iznad svakog ljudskog shvatanja i samog vremena!? Ustvari, ukoliko je teorija Velikog Praska tačna, i Bog je večito na periferiji kosmosa i vremena, tada bi On bio večni putnik kroz vreme. Po završetku Velikog Praska (uništenja), Bog bi putovao natrag kroz vreme do samog početka univerzuma! Ovo je, naravno, čista hipoteza i namenjena je da podstakne razmišljanje na tu temu. Bilo kako bilo, ja osećam da mora postojati neka vrsta kosmičkog bića. Posle svega, svi zakoni moraju imati svog tvorca koji bi ih stavio u delovanje!

Kosmos je međusobno jedinstvo svega postojećeg i mnogi pagani veruju da je ustvari sam univerzum kosmičko bćce.



SMRT ILI SLAVA?

Život i smrt koegzistiraju i mogu da se filozofski pri- kažu kao smrt ili slava. Sav život se bori da preživi i ovekoveči se. To ovekovečenje zove se slava. Slava jednog životnog oblika je rezultat smrti drugog! Ovo je svojstveno celom svekolikom životu koji poznajemo. Nema bežanja od ovog zakona Prirode! Mi to možemo ili da uviđamo tako što se ovekovečujemo ili ne uviđamo i umiremo zauvek. Nema drugog puta osim ovog!


SMRT

Nema sumnje, sama smrt je vrlo pogrešno shvaćen prirodni fenomen u našem kosmosu. Pojam smrti je često zamotan u bolesni strah i sujeverje, i kao takav sreće se kod ljudi nadahnutim religijom, gde niko nije sposoban da objasni njegovo istinito značenje osim, možda, da ponudi neku vrstu emotivne štake beslovesnim masama.

Bez smrti imali bi smo probleme s viškom populacije. Kao što je već objašnjeno, sav život se održava putem transformacije sunčeve energije i bića koja je transformišu. Posledično, svi dostupni izvori hrane pi presahli ne ostavljajući ni životni prostor za sobom. Zakoni ter-modinamike su takođe u središtu ovog fenomena. Prostim rečima, smrt je način ponovnog prenosa energije da bi se održalo stanje ravnoteže u Prirodi. Smrt je živi dokaz da je sunčeva energija količinski ograničena i da je zakon bezgranične nemogućnosti tačan. Da rezimiramo: ukoliko bi postojala beskonačno velika količina sunčeve energije i organske mase, tada ne bi bilo potrebe za smrću. Ali te količine su ograničene i energija mora da se obnavlja (reciklira). Smrt treba da posmatramo kao početak novog postojanja u okviru našeg večnog univerzuma. Kada god ovo ima za posledicu rađanje ljudskog bića ili životinje, to je stvar ličnog odraza. Može se naslutiti da je ceo kosmos veliki uravnotežitelj i da će zakon proseka ili, moguće, zakon karme imati svoju reču određivanju naše sudbine od jednog života do sledećeg.



KLONIRANJE

Veliki broj kontroverzi je okružio skorašnji zvanični proboj u kloniranju životinja i ljudi. Kloniranje je, kao što većina ljudi zna, tačna DNK replika životinje ili čoveka.

Izvedena je veštačkim putem. Iskrsla su brojna moralna pitanja a ono koje ponajviše muči ljude je kloniranje ljudskih bića, naročito mrtvih predaka. To pitanje zasnovano je na pogrešnom verovanju da će kloniranje vratiti nazad mrtve!

Zaboravlja se pritom da telesni klon nije i duhovni klon!

To je organski duplikat živog ili nekada živog bića. Na primer, kažimo da smo klonirali 25 puta Nikolu Teslu. Da li bi to značilo da 25-orica Tesli žive u isto vreme? Naravno da ne. Takvo razmišljanje je suludo. Ono što bi postojalo jeste 25 osoba koje su genetski (dakle telesno) potpuno iste kao naš znameniti čovek. Ali ne i duševno - tačnije nisu duhovno jednaki!! To znači da bi svaki imao svoj jedinstveni um, bez obzira na to što bi se ti ljudi, izvesno je, usled genetskih predispozicija slično ponašali. Naučni proboj u oblasti genetike samo potvrđuje da su naši umovi jedinstveni. Možemo sada početi da povlačimo znak jednakosti između uma, svesti-svesnosti i duha.



Preuzeto iz Srpski Front br.18 (ovo je drugi deo teksta).

Autor: ZIGRUNE (Naziv originala “Life After Death)

Preveo i priredio: K. Miloš