01.10.2012.

Hrišćanstvo i Nacional Socijalizam

Hrišćanstvo [smilie=smil42d2ceaa68084.gif]i Nacional Socijalizam Image

Vi nosite vaš krst... a mi ćemo nositi naš!

Isuviše mnogo ljudi sebe nazivaju u isto vreme i Nacional Socijalistima i hrišćanima. Isuviše mnogo ljudi ne vidi da su te dve ideologije veoma različite i nespojive. Nešto ovako se obično dešava kod početnika u rasnom pokretu, ali nažalost ovakvih nerazumnih pojava ima i kod starijih drugova. Razlog za ovo je pre svega neznanje. Takvi drugovi ili vrlo malo znaju o “svojoj” takozvanoj religiji ili nemaju dovoljno znanja o Nacional Socijalističkoj ideologiji čiji su navodni poklonici. Hrišćanstvo se zasniva na ljudskom neznanju i oduvek teži da veliki deo populacije drži u neznaju, jer je to jedini način na koji hrišćanske crkve mogu da održe svoju moć. Hrišćanski principi koji su su nepromenljivi već 2000 godina zasnovani su na sujeverju i dogmama koje imaju neprijateljski stav prema životu. Hrišćanske crkve su već dugo svesne da pravo naučno znaje predstavlja pretnju za njihovo postojanje. Zato one, uz pomoć pseudo-nauka kao što je teologija i kreacionizam, ulažu velike napore da potisnu, sakriju ili krivotvore naučne rezultate. Sasvim suprotno od ovoga Nacional Socijalizam je zasnovan na naučnim osnovama i on uvek mora da se rukovodi u skladu sa najnovijim rezultatima naučnih istraživanja. Naš weltanschauung, Nacional Socijalističi pogled na svet, stoji na mnogo višem nivo od sujevernih koncepcija hrišćanstva koje svoje korene vuku iz judaizma. Zbog svega ovoga Nacional Socijalisti mogu da žive i deluju bez hrišćanstva.

Iako na neke stvari obe ove ideologije/religije gledaju iz istih uglova, one nikako ne sede na istim tronovima a još im je manje mesto u istim glavama. Te dve ideologije se u svojim osnovnim postavkama toliko razlikuju da se nikako ne mogu staviti u isti um. Odnosno osoba koja prigrli jednu od tih dveju ideologija jednostavno ne može prigrliti i drugu. Stvar je vrlo prosta: ne mogu se imati istovremeno dva gospodara. Ne možete istovremeno služiti judeo-semitsku stvar i stvar EuroArijevaca. Namera ovog teksta nije da nanovo dokazuje već dobro dokumentovano poreklo judo-hrišćanstva, već da pokaže da hrišćanstvo nije kompatibilno sa Nacional Socijalizmom i da jedan samopoštujući Nacional Socijalista nikako ne može da bude iskreni vernik judejskog Boga Jahvea i njegovog “ovozemaljskog sina” Jevrejina Isusa Hristosa. Na osnovama krvi i rase sasvim je jasna činjenica da se život i etničko poreklo nekog kao što je Isus Hristos, čak i da je postojao, ne može uklopiti u genijalnost Arijevskog čoveka. Zašto bi Arijevci obožavali bilo kog Semita? Centralne hrišćanske doktrine poput prvobitnog greha, iskupljenja, pričešća, nagrade i kazne posle ovozemaljskog života jesu samo apsurdno orijentalno sujeverje. Hrišćanski etnički principi i zahtevi su sasvim zastareli i nevažeći, prema tome Arijevci više ne trebaju hrišćanstvo da smatraju religijom. Sujeverje nije i ne može biti religija! Retko ko više u Arijevskom svetu iskreno veruje u ovakva sujeverja i zastarele principe, zašto bi se onda tih gluposti pridržavao jedan Nacional Socijalista?

Zbog čega je to tako, hajde da rasčlanimo i pogledamo sastavne delove ove dve ideologije/religije:

Težnja (željivost) hrišćanstva je ka njegovom idealu koji je odslikan u najvišem prikazu za tu veru, taj ideal je svakako Isus ben Jahve (pravo hebrejsko ime Ješua ben Pandira) zvani “Hristos” (što je grčki prevod originalnog hebrejskog naziva “Mešijah”, što znači “spasitelj”) i prema tome želja svakog hrišćanina je da teži da bude i duhom i delima što bliži tom “božanskom” idealu. Težnja (željivost) Nacional Socijalizma je ka njegovom idealu koji je odslikan u navišem prikazu za tu ideologiju, ali da odmah budemo jasni da to nije ovozemaljski čovek Ad.olf Hi.tler! Taj ideal je svakako Nacional Socijalistički Natčovek. Želja i težnja svakog Nacional Socijaliste je da teži da bude i duhom i delima što bliži tom idealu. Zato je prva dužnost Nacional Socijaliste da na tom putu prvo sam u duhovnm smislu postane Viši čovek, sprovodeći tako u delo “revoluciju u mislima”. Nacional Socijalizam smatra da se narod vremenom, uz pomoć sopstvene želje i primene eugenskih mera, može dovesti do tog višeg cilja: Natčoveka. Nacional Socijalizam želi da se ovakav evolutivni pomak desi masovno; on planira da od svoje nacije stvori narod Viših ljudi. Cilj nije da se stvori božije stado koje peva uspinjućem Jevrejinu u Raju – cilj je da se stvori rasa Nadljudi.

Pogledajmo kako izgleda Hristos prvenstveno fizički. Ispošteno i namučeno telo razapeto na slovu T. Telo kome se vide rebra sa majušnim ramenima, upalim obrazima, izbuljenim očima od bola. Telo “bogočoveka” koje je već počelo da se raspada. Telo jednog paćenika bez nade da preživi ako bi ostao sam, da ga drugi ne izdržavaju milostinjom. Nesposobni jevrejski drvodelja koga su njegovi Hebreji iz prezira osudili na smrt, ali pre toga mora kroz Jerusalim da prenese gredu na kojoj će da visi do kraja svog paćeničkog života. Njegovi poslednjim trenuci su na brdu Golgota, gde ga pljuju muve zunzare i po njemu gmižu crvi dok on lagano ispušta svoj slabašni poslednji dah. I zadnje bezumne reči: “Oče, zašto si me napustio…” Ovakva slika Isusa kao jadnika koji zaslužuje naše sažaljenje namerno je stvorena od strane jevrejskih fanatika kao što su bili apostol Matej i rabin Savle/Pavle, afrikanca Tertulijana i mongrilskog polutana svetog Augustina. Crkve su uništavale stare paganske skulpture starih Arijevskih bogova, osuđivale “klanjanje idolima” (baš kao što i radi svaka semitska religija bilo ona judeizam, hrišćanstvo ili islam) i proganjale “idolopoklonike”. A onda su narodu ponudili ponovno obožavanje novih idola u vidu fresaka, ikona i skulputra na kojima su prikazani simbol smrti – krst… i leš mrtvog Jevrejina! Ali ni to nije bilo dovoljno da zadovolji večito mnogobožačku dušu EuroArijevaca, pa su im hrišćanske crkve ponudile novo obožavanje na stotine leševa u različitim fazama raspadanja, takozvanih “svetitelja”.

Sad pogledajmo kako izgleda Nacional Socijalista u fizičkom pogledu. On je zdrava osoba; okretna i jaka životnja. Biće koje je naprednije od običnog čoveka iz mase u fizičkom i u duhovnom smislu. Unapređen čovek koji vodi zdrav život u svakom pogledu. Njegov ideal je svakako Viši čovek, njegov san je Natčovek. Težnju ka tim Arijevskim idealima najbolje odslikavaju staro-grčke skulpture a kasnije skulpture Anro Bekera, Jozef Toraka ili čak srodnih skulptora iz “komunističkog” SSSR-a. Nacional Socijalista je individua koja je snalažljiva u urbanim uslovima, i isto tako sposobna da se brine o sebi i u najgorim uslovima u Prirodi, to je moderni Spartanac. U ovom savremenom Spartancu nema semitskog dualizma, separacije duše i tela koje hrišćanstvo tako zdušno propoveda. Na mesto toga on je otelotvoreni staro-helenski ideal u savremenom svetu: jedinstvo pravog “svetog trojstva”. Nacional Socijalista je jedinstvo tela, duha i duše. Uzdravom telu odseda zdrav duh a zajedno su posednuti najzdravijom dušom. U ovakvom jedinstvenom trojstvu nema potrebe za porocima, nema semitskog dualizma, nema “greha”.

U duhovnom pogledu hrišćanin je još jedan gubitnik koji neprestano beži u neki “nebeski svet”, izbegava sukobe, oprašta svakome za sve i svašta jer zna koliko je slaba i bespomoćna osoba. Hrišćanstvo je relogija robova i idiota jer ono otvoreno uči da: “Poslednji će biti prvi i prvi će biti poslednji”; “Blagosoveni su siromašni duhom”; “Kad ti udare šamar po jednom obrazu okreni i drugi obraz”. Hrišćanin beži od ovozemaljskih problema, beži u svoje samostane, manastire i isposnice ili u mentalnu pećinu koju on naziva “molitva”. Beži jer je svestan svoje slabosti i nemoći podčoveka. On se u svemu uzda u nekakvog duha koji obitava na nebu, u Raju; nekakvog nebeskog čiču koga Judejci nazivaju “Bog Jahova”. Nacional Socijalista je onaj ko žudi ka izazovima i problemima kako bi ih pobedio, baš kao što reče Adolf Hitler: “Prepreke služe da bi se skršile”. On želi da prevaziđe prepreke kako bi poboljšao sebe, i kako bi postao jača i čvršća osoba; jer samo kao takav on može biti od koristi i na ponos svojoj narodnoj zajednici. On želi izazov jer ga izazov čini boljim i jačim, na svaku poteškoću gleda kao na sredstvo sa kojim će poboljšati sebe i krenuti još koj korak ka izvrsnosti. Ne okreće drugi obraz da bi mu ništaci udarili još jedan šamar. On želi da ostvari Pobedu. Nacional Socijalista ne može da služi jevrejskoj koncepciji izmišljenog “Boga”; on ne može da ceni “Boga” koji već unapred ima svoje miljenike, njegov “izabrani narod”; NS čovek ne može da se pomoli “Bogu” koji više obraća pažnju na Jevreje i crnce nego na nas Arijevce. On ne može da veruje u Boga kome se mole i, naprimer, Šiptari. Nacional Socijalista služi svojoj rasi koja je najveća kreacija Stvoritelja na ovome svetu. Za njega je EuroArijevska rasa čudo; ona je čudo Stvoritelja u čitavom Univerzumu. Za NS čoveka njegova rasa je njegova religija, njegov narod njegova vera, njegova porodica je njegova crkva.

Hrišćanin želi svoju propast kako bi sebe oslobodio tereta ovog sveta i kako bi zadobio “večni život”. On se nada onostanom “životu” u Raju, gde će biti bespolni anđeo, jedno postojanje bez “greha” i bez problema i poteškoća. On želi da nestane što laganije i bezbolnije, upokojen po Božijoj milosti. Dakle, hrišćanstvo (bilo koje vrste) obećava “večni život”, postojanje bez muke, problema i pre svega bez borbe, ali tek kada umrete. Nacional Socijalista želi svoju propast kako bi iz njegovog “pepela” izraslo još veće i jače biće. On želi da nestane u vihoru borbe i prevazilaženja. Ovo treba malo objasniti: naravno da Nacional Socijalisti ne žele da nestanu fizički, da izumru. Oni žele evoluciju. Žele “propast” savremenog čoveka da bi evolucija mogla da krene dalje; da bi savremeni čovek bio smenjen naprednijom vrstom ljudskog bića. Zbog toga su Nacional Socijalisti krajnje neprijateljski nastrojeni prema bilo kom obliku rasnog mešanja, za razliku od hrišćanstva koje takvo mešanje suludo podržava videći u svakom mongrilu “dušu Božiju” i “raba Božijeg”. Nacional Socijalista na rasno mešanje ima naučni a ne verski pogled. Nauka je već dokazala da je rasno mešanje degeneracija i deevolucija. Rasno mešanje ne samo što efektno staje na put Višem čoveku, onemogućuje dolazak Nadljudi, već i unižava savremenog čoveka na nivo moronskog mongrila (koji je uvek po pravilu verujući hrišćanin!). Takvo mešanje ne samo da spečava potrebni napredak ka Višem čoveku već je “evolucija” ka nižim oblicima postojanja. Zato NS čovek želi da bude prevaziđen u sledećim generacijama njegovog naroda. Želi da naša deca budućnosti budu naprednija, lepša, jača, pametnija i sposobnija od nas, modernog Homo Sapijens Sapijensa. Čitava težnja delovanja Nacional Socijalizma je usmerena ka tom cilju.

Večni život hrišćanstva je na nekim nebesima, u nekom imaginarnom Raju, život na zemlji vidi samo kao trenutak u kome mora da pokaže koliko nisko može da povije svoja ledja. Jer od njega se to i očekuje kao od “raba Božijeg”. A produžetak svoje vrste vidi kao greh. Večni život Nacional Socijaliste je u genima koji se prenose na njegova pokolenja i on sebe vidi još kao jednu kariku koja je vezana u neprekidni zlatni lanac sa svojim precima koji su bili pre njega i sa svojim potomcima koji će doći posle njega. Ovaj živi lanac od krvi i mesa povezan je sa ostalim pripadnicima njegovog naroda i rase. Upravo je potomstvo ono u čemu Nacional Socijalista vidi svoj večni život. I to je jedini večni život koji je moguć, Nacional Socijalista dobro zna da će kroz svoju decu i unuke on živeti i dalje.

Pogled hrišćana na ljude je takav da smatraju da su ljudi jednaki, da ne postoje razlike ni medju rasama a kamoli među samim ljudima. Prema hrišćanstvu je jednak i najsmrdljiviji Cigan i najčistiji Srbin. Judeo-hrišćanstvo veruje da su svi ljudi jednaki pred Bogom, što logično proizilazi da su svi ljudi jednaki između sebe. To je religija koja propoveda svojim sledbenicima da smo svi Božiji jaganjci i da Bog na nas sve gleda sa istom milošću. Pogled Nacional Socijalista je takav da smatramo da je svaki čovek individua i da nema niti jednakih prava, niti jednakih ljudi, niti jednakih rasa. I da se prema svakom čoveku moraju postaviti isti standardi, ali različite obaveze u skladu sa njihovim mogućnostima koje proizilaze iz realizacije tih zajedničkih standarda. A u skladu sa različitim obavezama proizilazi da se moraju imati i drugačija prava.

Za hrišćane je najviša vrlina služiti Bogu i uvek se pokoravati Božijoj volji. Naravno, tu “Božiju volju” hrišćanski vernici uvek primaju kroz reči i volju Božijih izaslanika. A volja njihova je takva da čovek sav svoj život provede u što većoj fizičkoj i mentalnoj neaktivnosti. Najviša vrlina za Nacional Socijaliste je raditi na tome da se naša rasa unapredi dalje i da se organizuje društvo koje će služiti unapređenju naše EuroArijevske rase. Ovo se ostvaruje stvaranjem viših i boljih pojedinaca. Jednostavno: jedan neprekidan rad na razivtku pojedinca. Nacional Socijalizam služi poboljšanju ovoga sveta a bolji svet dobićemo jedino kroz poboljšanje ljudi. Samo bolji ljudi mogu da stvore bolji svet.

Hrišćanski moral proističe direktno iz morala prosečnog roba, prosjaka, gubitnika. To je moral osmišljen za robove koji rade u poljima pod otvorenim nebom i u mračnim, zagušljivim fabričkim halama. Moral Nacional Socijalizma proističe iz morala nadprosečnog slobodnog čoveka, prirodne elite, pobednika i slobodnog mislioca. Hrišćanstvo podrazumeva da postoji apsolutni onostrani autoritet koji se ne sme ispitivati i ne sme se pomišljati iznad i iza njega. Čovek je po njima ovde samo da bi služio Bogu i njegovoj volji, onakvi kakvim nas je stvorio i zbog čega nas je i stvorio. Njihov Bog je za njih alfa i omega svega; izvan njega ne može postjati ništa. On je bio Big Beng/Veliki Prasak koji je stvorio Univerzmu. Zato hrišćani tako često govore: “Čudni su putevi Gospodnji”; zbog toga u njihovim molitvama obavezno ima “..neka bude tvoja volja, kako na nebu tako i na zemlji”. Nacional Socijalizam podrazumeva da se iznad i najvišeg mora ići; ići i iznad čoveka, i iznad Višeg čoveka i iznad Natčoveka, i da se uvek treba tražiti bolje, pa i da se sama izvrsnost mora prevazilaziti. To je i naum Kosmotvorca. Pogled na moral kod verujućih hrišćana i Nacional Socijalista daleko je podudarnih pogleda na svet. Naprimer, hrišćanstvo svoje vernike uporno uči: “Radi drugima kao što želiš da drugi tebi rade” – Nacional Socijalizam nas uči sasvim suprotno od ovoga: “Radi drugima kako ti se naredi!”. Hrišćanstvo traži: “Voli bližnjeg svog kao što voliš samoga sebe” - Nacional Socijalizam komanduje: “Voli bližnjeg svog koji je kao ti!”. Hrišćanstvo: “Ono što Bog sastavi neka čovek ne rastavi” - Nacional Socijalizam: “Ono što je Bog rastavio neka čovek ne sastavlja!”.

Hrišćanstvo je u svakom svom obliku protivprirodno, u istoj meri kao što je sama Priroda anti-hrist. Čulnost je po hišćanstvu loša. Prirodna osećanja, poput strasti, radosti, uzbudjenja su hrišćanstvu neprijatelji i ono ih zatire. U manastirima nema slobodnog smeha, strast se smatra grehom, na uzbuđenje se gleda kao na zlo. Dobar seks je “loš”. U Nacional Socijalizmu smeh je ono što leči dušu, strast je plemeniti osećaj. Nacional Socijalizam smatra da je jebanje porodična vrednost a ne “greh”. Hrišćanski osećaji greha, krivice i kajanja nisu uopšte religiozna osećanja; to su veštači izazvani kompleksi u čoveku. Naša etika osuđuje bilo kakvo verovanje u nekakav “nasleđeni greh” i druga judeo-hrišćanska verovanja o palom čoveku i svetu. Takva primitivna verovanja ne samo da su nearijevska i neevropska, ona su i nemoralna. Ko god propoveda tako nešto šteti narodu i njegovom moralu. Zato Nacional Socijalizam teži narodnoj radosti, traži snagu kroz radost. Radost je ono što se dobija prevazilažanjem a uzbuđenje se dobija samim pokušavanjem prevazilaženja. Nacional Socijalizam je ideologija sreće a hrišćanstvo ideologija patnje.

U hrišćanstvu skromnost se ceni kao uzvišeni akt, neisticanje sebe i svojih vrlina, pa ide se i do toga da se javlja stid i posramljivanje u vezi posebnosti koju čovek poseduje. U Nacional Socijalizmu vrlina je ono što se neguje, vrlina je ono što Nacional Socijalista gaji kod sebe. On gaji svoju posebnost i uzdiže je na najviše oltare i besramno je ponosan na nju.

I za kraj: hrišćanin ne veruje u evoluciju, to suprotno svakom njegovom uverenju i veri da je Bog stvorio sve kao već unapred određeno, nešto kao finalni proizvod koji se više ne može i ne sme menjati. Za Nacional Socijalistu evolucija je temelj njegovih uverenja. Šta se događa kad Nacional Socijalista nema ispravna NS uverenja? Josef Wagner, bio je svojevremeno Gauleiter Južne Vestfalije. Znači: ovaj čovek je bio „velika zverka“ u NSDAP hijararhiji, bar u svom Gau. Taj Wagner je 1941.godine bio optužen na partiskom sudu Nacional Socijalističke partije zbog prokatoličkih sklonosti. Da, drugovi, Gauleiter Josef Wagner bio je verujući hrišćanin. On je bio optužen zato što je poslao svoju decu u katoličku školu umesto da bude primer kao visoki partiski zvaničnik i da svoju decu pošalje u državnu školu gde je članstvo u Hitler Jugendu bilo obavezujuće. Drugi njegov greh je bio u tome što nije uspeo da obuzda svoju ženu, fanatičnu hrišćanku, koja se protivila udaji svoje kćeri za pripadnika SS-a. Visoki partiski sud u Berlinu je smatrao da ovi „gresi“ Josef Wagnera nisu neke velike greške pa je želeo da „progleda kroz prste“ svom starom partiskom drugu; zato je ovaj sud oslobodio Wagnera... Ali pogodite ko se lično javio, nezadovoljan takvom presudom? Sam Adolf Hitler je promenio presudu u „kriv je“ i uporno zahtevao da Gauleiter Wagnera pošalju u koncentracioni logor na prevaspitavanje. Ako ne shvatate poentu ovog teksta potrudite se da razumno razmislite zašto je sam Fuhrer tražio kaznu za Gauleitera Josef Wagnera?!?