Deco moja, svetli i prekrasni narode sveta vi znate mene. Ja sam vam poznat kao
Svarog.
Moj dom je prvobitna šuma, mesto moćnih hrastova i jasenova.
Vi ste znali mene kada ste vi, deco moja, bili novorođeni u tom svetu.
Vi ste pomagali meni u mojim ratovima protiv neljudi, stanovnika zagušljivog Juga, koji koriste zlato i poroke kako bi vas uhvatili u svoju zamku.
Kada ste vi živeli u starim šumama sa mnom mi smo uvek pobeđivali naše neprijatelje i bivali smo pobedonosni.
Ali vi ste zaboravili moje pouke i vaša rasa lepote i svetla postala je uprljana, ocrnjena mrljama majmunskog Sodoma.
Vi radite opšta dela sa neljudima, koji su stvoreni protiv vas.
Vaša krv postala je vodenasta, vaš razum i instinkti su otupeli, i ljudi zveri idu sa vama istim putem, stvorivši svoja ljudima slična stvorenja protiv vas, vaših žena i vaših staraca.
Vi ste izabrali sebi vlasti zasnovane na doktrinama kojima vas ja nisam učio.
Deco moja, ja vas nisam učio da traćite svoj život na razmnožavanje rasnih tuđina, čiji preci nikada nisu služili mene i nisu obitavali samnom pod istim nebom.
Ja sam učio vas da volite i čuvate svoj sopstveni narod, štiteći ga. Ja sam vam dao lepotu i razum i snagu i volju.
U svoje vreme svako vas je znao kao moj narod.
A sada, došli ste do kakvog života?
Kako ste zaboravili moje zavete?
Kako ste vi došli do momenta sopstvenog gašenja?
Zašto?
Šta vas je dovelo u to tužno stanje?
Zašto vi, nedeljivi od mene snagom i voljom da pobeđujete neprijatelje, postali ste neprijatelji sami sebi?
Zašto starci naroda vašega provode poslednje godine svoje ugnjeteni i okruženi tuđinima kojima ste vi dali utočište?
Znate li vi, da vas svi ti tuđini mrze, zavide vam i žele vaše domove i da vladaju vašim ženama i decom?
Tuđini čekaju u vašim predvorjima i spremni su da uđu i isteraju vas iz domova vaših.
Da li sam tome ja učio vas, takvo li je nasleđe došlo vama kroz Narodni Prsten, genetsko pamćenje.
Ne, deco moja, ja sam učio vas da budete uspravni i ponosni a ne ponizni i uslužni.
Ja sam vam rekao pre mnogo vekova, sve dok na zemlji bude trajalo vaše pleme, verujete u sebe, čuvajte svoju zemlju i svoj narod i držite svoje Arijevske duše u čistoći.
Vi ne govorite o podeli vaše krvi, vašoj duhovnoj snazi i pameti, o meni sa tuđinima.
Oni imaju svoje bogove - zlato i lažna obećenja.
Šta vam je potrebno, kako bi se sačuvali od njihovih darova, šta ja nisam dao vama?
Ja, Svarog, dolazim da vam kažem dosta gorkih reči o predaji i gluposti.
Moja deco, jednom je moje oružje štitilo vas.
Zakon Krvi i Rase, koje sam ja dao vama zauvek u snazi neka bude do veka!
Moja Arijevska deco, da li nisam davao vama slavne pobede u prošlosti i da li niste bili vi gospodari zemlje?
Blaženi Irij, gde sam ja sada, lišen slavnih heroja.
A ranije bio sam vrhovni bog ratnika a vi moji Heroji.
Moj život u Iriju bio je ispunjen vašom odvažnošču, sada ste vi oborili mene u prašinu.
Vi se bojite patuljaka...
Vi odstupate od dvonogih zveri, koje samo mogu da riču na vas.
O, deco moja, kako su daleki sada oni dani kada u svetu nije bilo nikoga i ničega mogućeg da vas uplaši.
Svarogova sila je dugo bila u zaboravu.
Sada ja živim samo u srcima onih od vas koji osećaju životnu snagu, koja će jednom probuditi vašu suštinu.
Vi ste se koristili mojom snagom i u smrti, ja sam proslavljao vas u Iriju, vas – koji ste hodali Pravom stazom.
Danas nedostojni ste vi počasti i slave.
Vi umirete, predajući rasnu dušu i svoju zemlju. Bogougodni stav ja dao sam vama, ali sada vi klonete u plamenu.
Ali ja čujem o nemnogima koji imaju snagu i volju da stoje uspravno i bore se.
Njih je malo a ostalih?
Razmaženi mučkarci koji navode razloge protiv hrabrosti i nespokojne žene koje se gade uloge žene i majke...
Bude li samnom moja nekadašnja sila ja ću ih poraziti gromovima i munjama.
Ali ja nisam zadugo došao u vaš svet.
Ja nisam dobrodošao gost u vašim srcima.
A vi deco mojih sinova i kćeri, ko pamti i poštuje mene i svoju prošlost, probudite braću po krvi za borbu i podržite sestre svoje u njihovim teškoćama.
Sami iskujte svoju budućnost i niko više.
Ja sanjam o svetu Heroja, o tom svetu koji je počeo usred prvobitnih šuma i dolina, o svetu vođenom Putem Krvi i Časti u Iriju.
Slava tog sveta biće do kraja vremena.
Taj Put može ponovo biti prohodan.
Svarog doziva vas da postanete bolji, nego što vi danas jeste.
Svako od vas može načiniti korak ka tome.
Težak je put ka pobedi a ka porazu jednostavan – zato jednostavno ništa ne radite!
Za heroje je večna slava u Iriju!
Odvažna dela jesu ključ ka slavi.
Smatrajte sebe onakvima kakvim sam ja video vas na Početku Vremena!
Moj dom je prvobitna šuma, mesto moćnih hrastova i jasenova.
Vi ste znali mene kada ste vi, deco moja, bili novorođeni u tom svetu.
Vi ste pomagali meni u mojim ratovima protiv neljudi, stanovnika zagušljivog Juga, koji koriste zlato i poroke kako bi vas uhvatili u svoju zamku.
Kada ste vi živeli u starim šumama sa mnom mi smo uvek pobeđivali naše neprijatelje i bivali smo pobedonosni.
Ali vi ste zaboravili moje pouke i vaša rasa lepote i svetla postala je uprljana, ocrnjena mrljama majmunskog Sodoma.
Vi radite opšta dela sa neljudima, koji su stvoreni protiv vas.
Vaša krv postala je vodenasta, vaš razum i instinkti su otupeli, i ljudi zveri idu sa vama istim putem, stvorivši svoja ljudima slična stvorenja protiv vas, vaših žena i vaših staraca.
Vi ste izabrali sebi vlasti zasnovane na doktrinama kojima vas ja nisam učio.
Deco moja, ja vas nisam učio da traćite svoj život na razmnožavanje rasnih tuđina, čiji preci nikada nisu služili mene i nisu obitavali samnom pod istim nebom.
Ja sam učio vas da volite i čuvate svoj sopstveni narod, štiteći ga. Ja sam vam dao lepotu i razum i snagu i volju.
U svoje vreme svako vas je znao kao moj narod.
A sada, došli ste do kakvog života?
Kako ste zaboravili moje zavete?
Kako ste vi došli do momenta sopstvenog gašenja?
Zašto?
Šta vas je dovelo u to tužno stanje?
Zašto vi, nedeljivi od mene snagom i voljom da pobeđujete neprijatelje, postali ste neprijatelji sami sebi?
Zašto starci naroda vašega provode poslednje godine svoje ugnjeteni i okruženi tuđinima kojima ste vi dali utočište?
Znate li vi, da vas svi ti tuđini mrze, zavide vam i žele vaše domove i da vladaju vašim ženama i decom?
Tuđini čekaju u vašim predvorjima i spremni su da uđu i isteraju vas iz domova vaših.
Da li sam tome ja učio vas, takvo li je nasleđe došlo vama kroz Narodni Prsten, genetsko pamćenje.
Ne, deco moja, ja sam učio vas da budete uspravni i ponosni a ne ponizni i uslužni.
Ja sam vam rekao pre mnogo vekova, sve dok na zemlji bude trajalo vaše pleme, verujete u sebe, čuvajte svoju zemlju i svoj narod i držite svoje Arijevske duše u čistoći.
Vi ne govorite o podeli vaše krvi, vašoj duhovnoj snazi i pameti, o meni sa tuđinima.
Oni imaju svoje bogove - zlato i lažna obećenja.
Šta vam je potrebno, kako bi se sačuvali od njihovih darova, šta ja nisam dao vama?
Ja, Svarog, dolazim da vam kažem dosta gorkih reči o predaji i gluposti.
Moja deco, jednom je moje oružje štitilo vas.
Zakon Krvi i Rase, koje sam ja dao vama zauvek u snazi neka bude do veka!
Moja Arijevska deco, da li nisam davao vama slavne pobede u prošlosti i da li niste bili vi gospodari zemlje?
Blaženi Irij, gde sam ja sada, lišen slavnih heroja.
A ranije bio sam vrhovni bog ratnika a vi moji Heroji.
Moj život u Iriju bio je ispunjen vašom odvažnošču, sada ste vi oborili mene u prašinu.
Vi se bojite patuljaka...
Vi odstupate od dvonogih zveri, koje samo mogu da riču na vas.
O, deco moja, kako su daleki sada oni dani kada u svetu nije bilo nikoga i ničega mogućeg da vas uplaši.
Svarogova sila je dugo bila u zaboravu.
Sada ja živim samo u srcima onih od vas koji osećaju životnu snagu, koja će jednom probuditi vašu suštinu.
Vi ste se koristili mojom snagom i u smrti, ja sam proslavljao vas u Iriju, vas – koji ste hodali Pravom stazom.
Danas nedostojni ste vi počasti i slave.
Vi umirete, predajući rasnu dušu i svoju zemlju. Bogougodni stav ja dao sam vama, ali sada vi klonete u plamenu.
Ali ja čujem o nemnogima koji imaju snagu i volju da stoje uspravno i bore se.
Njih je malo a ostalih?
Razmaženi mučkarci koji navode razloge protiv hrabrosti i nespokojne žene koje se gade uloge žene i majke...
Bude li samnom moja nekadašnja sila ja ću ih poraziti gromovima i munjama.
Ali ja nisam zadugo došao u vaš svet.
Ja nisam dobrodošao gost u vašim srcima.
A vi deco mojih sinova i kćeri, ko pamti i poštuje mene i svoju prošlost, probudite braću po krvi za borbu i podržite sestre svoje u njihovim teškoćama.
Sami iskujte svoju budućnost i niko više.
Ja sanjam o svetu Heroja, o tom svetu koji je počeo usred prvobitnih šuma i dolina, o svetu vođenom Putem Krvi i Časti u Iriju.
Slava tog sveta biće do kraja vremena.
Taj Put može ponovo biti prohodan.
Svarog doziva vas da postanete bolji, nego što vi danas jeste.
Svako od vas može načiniti korak ka tome.
Težak je put ka pobedi a ka porazu jednostavan – zato jednostavno ništa ne radite!
Za heroje je večna slava u Iriju!
Odvažna dela jesu ključ ka slavi.
Smatrajte sebe onakvima kakvim sam ja video vas na Početku Vremena!
.
