Када данас пригрлимо Паганизам ми морамо бити опрезни да не пригрлимо старачку неукост и погрешно схватање. Магичари каменог доба су били први научници нашег света; они су били астрономи, травари, метеролози, геолози, хирурзи на мозгу (trepanning), зубари, математичари и још много тога, и најбитније што су радили је то што су покушавали да схвате како све ради, функционише. Било како било, због чињенице да су они почињали од ничега, много тога што су видели је била илузија, и много њихових теорија је било погрешно. У процесу они су макар разоткрили неке здраве, вечне и универзалне истине, и те истине би требали да прихватимо свим срцем. Они су стварно видели и разумели шта је добро за људски род, шта је битно, а шта је правилно, као еугеника, и све то, мој драги читатељу, је оно што чини модерни Паганизам. Само је назадњавање да будемо Пагани у истом маниру као и наши давни преци. Нама треба модерни научни светски поглед на свет, који се ослања на темељима направљеним од Паганских вредности и идеала; оданости, мудрости, храбрости, љубави, дисциплини, поштености, интелигенцији, лепоти, одговорности, здрављу и снази. Можда би било романтично, прелепо, очаравајуће и чак фасцинантно да практикујемо Паганизам као што су наши преци, али је потпуно назадно и бесмислено.
Оно што разликује Паганизам од Јудео-Хришћанства је чињеница да Паганизам није догматичан. Јудео-Хришћанство ће нестати, или у најбољем случају смањено на неки култ за идиоте (тј. већ јесте у неком степену), јер су њихове догме засноване на неукости и несхватању. Само глупави ће наставити да верују у „Бога“ (било ког Бога), или у партеогенезу када ми знамо да су те идеје базиране на погрешном схватању човека из каменог доба. Тада они нису знали за ништа боље, али ми знамо. На пример, ми знамо да духови не контролишу путању сунца; ми знамо да се нама само чини као да се Сунце рађа и умире сваког дана, а то је јер се земља ротира око своје осе. Ми такође знамо да је сам концепт богова био рођен зато што су ти имагинарни духови били антопоморфизовани у касном каменом добу и бронзаном добу. То да ли верујемо у неколико или само једног не прави никакву разлику, то је иста глупост. Поред тога, они нису знали да су жене затрудњивале сексуалним путем; они су веровали да су то сунчеви зраци, или киша, или да су они могли да пребацују плодност мајке земље женама бришући њихове доње делове са гранама брезе у пролеће. Идеја партогенезе је била могућа јер 2000 година раније много људи са Блиског Истока није знало како жена затрудни. Данас ми знамо боље.
Аустралијански Абориџини су били и још увек су превише глупи да схвате да духови не постоје. Црнци и остале инфериорне расе су били и још увек су глупи да схвате да нема богова нити бога. Најпаметнији Европљани су одбацили религији и веровање у бога други пут у 15. веку, када се наука класичног античког доба препородила, и веровање у бога се претворило у религију за најглупље међу нама (и реформација је дошла као резултат овога; они су покушали да се реше хришћанства од свих превара каменог доба, али колико знамо, само су делом успели). Источни Азијати, брилијантни Јапанци и Кореанци, и неки Кинези такође су то испратили и остали на путу науке од тада.
Да би служио некој сврси, Паганизам мора да буде идеологија, а не религија, а богови и богиње морају да буду виђене као наши узори а не као стварна бића. Неколико питања остају неодговорена од стране науке, као например што не знамо одакле смо дошли, нити где идемо када умремо, и да ли уопште идемо игде, тако да у овим случајевима се увек можемо окренути митовима за одговоре. У свим случајевима где знамо боље него наши преци ми би смо требали да заменимо митове и религију са чињеницама и разлозима. Магичари су то такође радили, када год су могли, и то би наставили да раде да нису били убијени од стране слуга Јевреја, када је европа била пokrštenа (id est ментално поробљена), од 4. века па надаље.
Varg Vikernes
