5. 9. 2012.

Apsurdi hrišćanstva

Ukoliko Bibliju čitate pa se još i zamislite na pročitanim, biće vam jasno da dela starozavetnog biblijskog boga (tj. i judejskog i hrišćanskog) i novozavetnog evanđeoskog boga (potpuno hrišćanskog) ne samo da nisu dobra, nego su još i besmislena, nepravedna i vrlo zla.

U raju, biblijski bog je Adamu zaveštao: „Ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš sa njega, umrećeš“ ( Postanje, 2:17).


Kao prvo zašto je bog obmanuo Adama? Adam nikako nije umro onog dana kada je jeo plod sa tog drveta, nego je posle toga poživeo još 930 god. (ako se veruje Bibliji). Lagati je vrlo loše i nedostojno tim pre jer je u pitanju bog. Ako biblijski bog laže onda on nije apsolutno dobro, nego je običan lažov. Napominjem da je đavo lažov i otac laži. Znači biblijski bog je đavo?


Kao drugo, zašto bi bog hteo da nešto skriva od čoveka, od svog lika i naličja? Nečasno i nedostojno. Treba reći, ako bog želi ljudima dobro, treba da radi potpuno suprotno, da ne skriva znanja od ljudi, naprotiv. Skrivati šta je dobro a šta zlo, jednostavno je besmisleno. Kako čovek može da bude dobar ako nezna šta je dobro a šta je zlo? Znači, biblijski bog je imao drugačije rđave namere.


Zašto je je njemu bilo potrebno da skriva od čoveka znanje o dobru i o zlu. Njemu je bio potreban povod kako bi izgnao čoveka iz raja, kako bi ga ponizio i ulio u njemu misao o njegovom gorkom grehu, stvorio ga svojim robom i iživljavao se nad njim. Podlost i sadizam. Može li dobri bog to činiti? Ne uopšte. Opet napominjem šta je to biblijski bog, to je đavo, koji samo naziva sebe bogom, i kao vuk navlači na sebe jagnjeću kožu. U nekanonskim Evanđeljima gnostika zle namere tog boga opisane su crno na belo. Kao treće zašto je prirodna seksualnost ljudi sramotna i grešna i zašto je treba skrivati? Ipak je Adama i Evu stvorio niko drugi nego sam bog. Zašto ih je onda bog stvorio seksualnim, mogao je da ih stvori jednopolnim? A premda ih je stvorio takvima, zašto je to loše a ako je i loše, zašto su onda ljudi odgovorni za to loše delo boga?


Pa ipak seksualnost nepostoji sama zbog sebe. Njen cilj je razmnožavanje i stvaranje novog života. Judeohrišćanski bog (gospod) hteo je da sakrije od ljudi njihovu prirodnu (bogom danu) formu razmnožavanja, produžetka roda i razvitka života. Zači judeohrišćanski bog je bog smrti?


Kao četvrto, biblijski bog svo vreme beži od lične odgovornosti za svoja dela i hoće da odgovornost prebaci na bilo koga drugoga, i proglasi ga za žrtvenog jarca. Zmiju je on prokleo zato čto je naučila Evu da ubere plod sa drveta poznanja dobra i zla. A šta je to loše uradila zmija? Pre svega rekla je istinu da se od ploda ne umire i razotkrila je laž boga.


Ne voli biblijski bog istinu i kažnjava onoga ko je govori. Prema tome svi postupci zmije su posledica onoga kakvu ju je stvorio bog. Ipak je nju kao i sve ostalo stvorio bog a ne neko drugi. Tako da: ili biblijski bog sam ne shvata, da je on stvoritelj ili ne upravlja situacijom, ili neće da primi odgovornost za rezultate svog rada. Zmiju je bog prokleo (nizašta) a prokleo je i zemlju.
Prognao je Adama i Evu iz raja. Zašto? Zbog čega? A evo zašto (Postanje, 3:22): „I reče Gospod bog: Evo, Adam je postao kao jedan od nas, znajući što je dobro, što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta života i okusi, te dovijeka živi!“. Evo čega se bog bojao, da čovek ne postane besmrtan kao on. Evo zašto je prognao čoveka iz raja. Ovaj primer je odgovarajući: Laž.


Štaviše treba predpostaviti šta je čovek uradio što nije tako. Tako jednostavno je mogao da ispravi svoju grešku, njegovu grešku. Ti milostivi i milosrdni. Ne treba odjednom žestoko kažnjavati. Nedostatke posle beskonačnog prepisivanja Biblije, kao „jedan od nas“ dokazuju da Bibliju nije pisao bog, nego ljudi, izmišljajući monoteističku religiju ne na pustom mestu nego iz paganskog mnogoboštva.


U datoj epizodi biblijski bog je predstavljen kao lažljivac, nepravedan, koji ne ume da prašta, bojeći se da neizgubi dominaciju nad čovekom, kao onaj koji se skriva od lične odgovornosti i prebacuje odgovornost za svoja dela na druge. Tražeći uvek neki povod da ponizi čoveka, stvoriti ga svojim robom i dalje se iživljava nad njim. Judeohrišćanski bog nije nikakav bog, nego đavo koji naziva sebe bogom.


Žalosno je što zmija nije bila dovoljno mudra i brza. Nije umela da nauči ljude da da uberu plod sa drveta života i samim tim da učini ljude besmrtnim, kao što su to bogovi.


Biblijski potop. Rešio je bog da istrebi svako zlo pomoću potopa. A zašto tako komplikovano? Pa, kako se predpostavlja, bog je stvorio ceo svet ni iz čega, samo snagom volje. Eto mogao je on da uništi sve, takođe snagom volje, ako on to može. Zašto da koristi tako složen i dugotrajan fizički proces, kao što je potop? Šta nije imao snage duhom? I ako je hteo da uništi svako zlo, zašto je poručio Noju da primi u kovčeg po par svih životinja? Kako bi se ponovo namnožile? Apsurd, besmislica. I ako je uništio ljude zbog grehova, zašto je onda podavio životinje? Zbog kakvih grehova? Nema logike.


Potop je potpuno protiv prirodna aktivnost za boga. Bog to je biće sa jedinstvenom snagom i moćima. Bog snagom volje može da uradi sve što hoće. Bog nemora da se bavi takvom besmislicom, kakva je potop zbog realizacije svojih želja. Ta delatnost na njegovom nivou nije božanska tehnologija. Božanska tehnologija je reč i misao. A to što je radio biblijski bog je tehnologija đavola ili jednostavno jeftina laž.


U stvarnosti u istoriji čovečanstva desio se grandiozni potop posle propasti Atlantide, koji je potresao ljude i koga su popovi odlučili da iskoriste, pridajući mu odgovarajući mistični smisao, kako bi na kraju taj smisao bio shvaćen kao opomena.


Posle potopa (Postanje, 8:20-21) „I načini Noje žrtvenik gospodu, i uze od svake čiste stoke i od svijeh ptica čistijeh, i prinese na žrtveniku žrtve paljenice. I omirisa Gospod miris ugodni“. U čemu je ugodan miris? U smradu od spaljenih tela živih bića? Čudan je ukus hrišćanskog boga. Izraz sadizma i nekrofilije. Čist đavolizam!


Rodio se Isus Hristos u Vitlejemu. Car Irod je hteo da ga ubije, ali nije znao gde je on, zato je dao naređenje svojim vojnicima da ubiju sve novorođene dečeke. Hrišćanski bog je znao za to. I kako je bog delovao? Umesto da urazumi ili uništi cara Iroda (snagom svoje volje), on saopštava Josifu i Mariji o nameri Iroda i predlaže im bekstvo iz grada. A šta sa drugom decom? Pušta da ih pobiju? Bez kajanja? Zašto nije upotrebio silu da savlada Iroda, ili kod boga postoji bezrazložna popustljivost i odnošenje prema zlu? Mogao je, ali nije sprečio zverstva. Ili je boga baš briga za ubistva neizabrane dece, on se brine samo o izabranima.

Biblijsko poreklo čoveka


Otvorimo bibliju i pogledajmo na mit o poreklu čoveka od Adama do Eve. Prvi (tobože) ljudi Adam i Eva rodili su dva sina Kaina i Avelja, oni nisu imali nikakve ćerke, nije bilo nikakvih žena, bilo kojih drugih ljudi na zemlji nije bilo. Zatim je Kain ubio Avelja, pa je na zemlji ostalo svega 3 čoveka (Adam, Eva i Kain), i bog je poslao Kaina „u zemlju Nod (u Daničićevom prevodu starog zaveta stoji Naid - prim. prev.) istočno od Edema. I pozna Kain ženu svoju a ona zatrudnje i rodi Enoha“ (Postanje, 4:16,17).


Odakle se sada pojavljuje Kainova žena? Sa kim se on to oženio, sa kozom ili šta? A evo sada Kainovog potomstva. Enohu se rodio Irad (u Daničićevom prevodu starog zaveta stoji Gaidad - prim. prev.), Irad je rodio Maleleila, itd. Odakle se svi oni rađaju? Sami od sebe, šta li? Polni apsurd.


Ljudi nečitaju Bibliju. A ipak dovoljno je pročitati samo jednu stranicu Biblije i judeohrišćanski mit o poreklu čoveka puca kao mehur od sapunice.


Zato je biblijska istorija samo istorija naroda. Pusti Kain je rođen od nepostojeće žene, narod prepreden, oni uvek navode od koga su rođeni. A drugi narodi odakle oni potiču? Odakle potiču Rusi, Belorusi, Ukrajinci, Tatari, Gruzini, Kirgizi, Kazahstanci, Tadžikistanci, Litvanci, Kinezi, Japanci, Indijci, Turci i mnoštvo drugih naroda? Kakva je istorija tih naroda? Ja sam lično Rus i po krvi i po duhu. Mene malo zanima poreklo Kaina i njegove prepredenosti, o kojoj se vešto ćuti. Ja hoću da znam poreklo Rusa i ruske istorije. Pokažite gde je to zapisano u Bibliji. Toga tamo nema. Pa zato šta će meni ta knjiga? I šta će ta knjiga drugim narodima? Zašto umesto proučavanja ruske istorije nama nameću učenje istorije? Kako bi otrgli nacionalno pamćenje, razorili veze sa našim precima, sa našim sopstvenim Bogovima.


A evo sa kakvim patosom hrišćanski popovi govore, ono što ih religija uči, ne samo mlaka pitanja, nego globalna pitanja tipa: Ko smo mi? Odakle smo mi? Kuda mi idemo? Odakle smo mi potekli? Umesto logične slike porekla čoveka daje se apsolutna glupost i odsustvo smisla. Kakvog nema čak ni u primitivnim religijama.


Zašto je bog stvorio čoveka tako nesavršenog? Mogao je da ga stvori mnogo bolje. A sigurno je da ako bolje nije mogao da ga stvori, netreba sve vreme da proganja čoveka za sve smrtne grehe. I ako zakon božji on ne ispunjava, i boga loše shvata i živi drugačije, ko će mu u tome oprostiti? Na prvi pogled sam hrišćanski bog, nije umeo da stvori boljeg čoveka. Ako inteligentni kompjuter loše igra šah on nije zbog toga kriv nego onaj koji ga je stvorio. Ako je bog tvorac celog sveta onda je on odgovoran za sve što je na svetu i sve što sa sveta potiče.
Nastaviti sa opisivanjem besmislica i apsurda judeohrišćanstva je vrlo dugo. O datoj knjizi zbog kratkoće ostajemo na već izrečenom a onaj ko ima vremena može da dodatno pročita prekrasnu knjigu Leo Taksila „Zabavna Biblija“ u kojoj je autor otkrio i briljantno ismejao idiotizam i besmislicu judeohrišćanstva. Nedostatak knjige Taksila, je u tome što on nije uvideo u judeohrišćanstvu ništa osim gluposti, i budalaština. Ali judeohrišćanstvo nije samo budalaština, već je kudikamo opasnije. Ipak ta budalaština postoji hiljade godina. Znači da je nekome potrebna. I sva ta budalaština rešava neke konkretne zadatke. Taksil nije shvatao, da hrišćanstvo nije namenjeno za kritički misleće ljude, kojih i nema mnogo. Ono je namenjeno za gomile i te budalaštine se u suštini javljaju kao psihološke forme, koje utiču ne na razum, nego na emocije, otklanjajući spoznaju, i programiraju ličnost kroz podsvest.


Taksil nije shvatao, da je judeohrišćanstvo ozbiljno ideološko oružje, čiju suštinu mi shvatamo, u načelu gledajući na centralnu ideju judeohrišćanstva.

Autor Autor teksta: Vladimir Istarhov

Prevod ruskog teksta: Đorđević Igor

Preuzeto iz magazina Srpski Front br. 30