Соко са Велебита: РОДНА ВЕРА
Ово је и мој поглед, на мој Свет, на мој Род, на моје Претке, на моју Веру Родну.
Од детињства па до данашњег дана, ова туђа религија, ни у једном трену није нашла себи место у мојој души, у моме бићу, нити је оставила икаквог трага. Увек ми је то било страно , туђе и хладно. А зашто? Па зато што у мојој души, и у мојему бићу, обитава моја Родна Вера, Вера свих мојих предака, драгих и милих. И ни за чију туђу религију, места нема.
Од увек, од када ја памтим у
мом родном крају, увек су изговаране погрдне речи и псовке на рачун ове
туђе и стране религије. А зашто ? Па зато што она никада није ни
прихваћена као своја, већ као туђа , зато и није поштована, јер је силом
наметнута, и нама потпуно неразумљива.
Мислим да није било куће у мом родном крају, а да испод прозора није била посађена једна од најлепших биљака, која се звала Перуника . А то је једно велико сећање на нашу Веру и нашега Бога. Често сам слушао приче, старијих људи о изворима , о шумама и ливадама, какво ће време бити, каква ће година бити, родна или неродна , које се дрво посећи може а које не. Према природи и свему живом, човек је имао велико поштовање, јер је био њен део. Свако је био тешко прекореван, ако би изрекао неку погрдну реч, за Небо, Сунце , Месец, Хлеб, Воду, или било коју другу светињу која је била саставни део живота. Поштовање према старијим , било је исто тако важно. Томе нас је учила наша Родна Вера. А сада, у ово доба, доба великог мрака и таме ,преостаје нам само да тумарамо и тражимо излаз и спасење. А излаз и спасење наћи ћемо само у својој Родној Вери и помоћу Ње.
.
Мислим да није било куће у мом родном крају, а да испод прозора није била посађена једна од најлепших биљака, која се звала Перуника . А то је једно велико сећање на нашу Веру и нашега Бога. Често сам слушао приче, старијих људи о изворима , о шумама и ливадама, какво ће време бити, каква ће година бити, родна или неродна , које се дрво посећи може а које не. Према природи и свему живом, човек је имао велико поштовање, јер је био њен део. Свако је био тешко прекореван, ако би изрекао неку погрдну реч, за Небо, Сунце , Месец, Хлеб, Воду, или било коју другу светињу која је била саставни део живота. Поштовање према старијим , било је исто тако важно. Томе нас је учила наша Родна Вера. А сада, у ово доба, доба великог мрака и таме ,преостаје нам само да тумарамо и тражимо излаз и спасење. А излаз и спасење наћи ћемо само у својој Родној Вери и помоћу Ње.
.
