Za profesora Hans F. K. Guenther svi ste čuli, bar to prepostavljam.Sasvim
sigurno jedan od najvećih evropskih i nemačkih antropologa/rasologa. Nije
potrebno isticati koliko je on uticao na Rasni Nacionalizam bar ranih 1930.god.
Njegova rasologija je u mnogome uticala na rasni pogled Nacional Socijalizma,
bar pre osvajanja vlasti u nemačkoj 1933.g. i do početka II sve. rata. Guenter
nije bio uobičajni nemački nacionalista a još po manje je bio pristalica
pan-germanizma (i nikada nije zvanično pripadao Partiji, mada je dobio zlatnu
značku "starih boraca!), njegova "uža struka" je bio i ostao varijanta rasnog
šovinizma zvana "nordicizam". Slobodno se može reći da je Hans F. K. Guenther i
dalje u nordicističkim krugovima "nordicistički Bog".
Hans F.K. Guenther
Sa početkom napada na bivši SSSR Guenther upada u nemislot NS režima u Nemačkoj a do kraja 1945.god. rasna ideologija Nacional Socijalizma je u mnogome počišćena od nordicističkih stavova Hans F. K. Guenther jer je konačno shvaćeno da "takve ideje dele nemački narod i čine štetu Nemačkoj u inostranstvu" (ako ćemo iskreno Hans Guenter je još dvadesetih sasvim otvoreno tvrdio da čistog nordiskog elementa u nemačkom narodu ima tek oko 5%). Posle rata zabranjeno mu jeda predaje antropologiju na univerzitetima a i bio je proganjan u poslertnoj Nemačkoj, ali kasnije "oslobođen svake krivice zbog primene rasne ideologije). Ako se ne varam tek početkom šezdesetih godina prošlog 20. veka profesor Roger Pearson je uspeo da Hans F. K. Guenthera ubedi da se odrekne nekih svojih tvrdih nordicističkih stavova! Bez obzira na sve Hans F. K. Guenther ostaje jedan od najvećih rasologa dvadesetog veka. Predstavljam vam tekst (moj prevod!) o jednom vrlo bitnom problemu koji mori Belu rasu u savremenom dobu; vidite šta je profesor o tome pisao pre nekih 69 godina:
Ljudi sa homoseksualnim težnjama
Ljudi sa ovakvim sklonostima ne bi trebali da se venčavaju, osim ako ne govorimo o devijacijama koje se dešavaju kod mnogih tinejdzera, ali se kasnije gube. Ponekad ljudi su blizu toga da ovakve ljude ubede da se ožene, pogrešno misleći da će ih njihov brak izlečiti. Takvi ljudi trebaju biti ograničeni na uski krug njihove sopstvene vrste. Ne treba ih kažnjavati zbog njihove perverzije već samo zbog zavođenja mladih, zdravih mladih muškaraca koji su u dobu kada njihova seksualna osećanja još uvek nisu formirana. Čak i kratka neprirodna veza u ovom dobu može učiniti da za takvog mladog muškarca nema leka čitavog njegovog života. To je uništilo mnoge nasledno vredne mlade ljude, koliko dečake toliko i devojke. Prema tome, iskvarivanje maloletnika treba se posmatrati kao oštećivanje genetskog potencijala naroda i kao takvo treba se žestoko kažnjavati.
Čuveni jevrejski izučavalac seksualnih problema Magnus Hirschfeld, koji je jedan od najvatrenijih zastupnika slobode za homseksualnost, kaže da oko 45% odraslih muških homoseksualaca ima perveznu privlačnost ka mladićima starim od 14 do 21 godine. Isto važi i za lezbejke. Tako, opasnost za zdrave mlade ljude je velika i zakon mora da spreči tu opasnost. Ali takve zakone je teško formulisati i primeniti zato što mladi prestupnici i prevaranti mogu da koriste ove zakone da bi ucenjivali ljude koji ih navodno zavode. Magnus Hirschfeld naziva „proganjanje“ pedera „sramotom za našu kulturu“. Proganjati ih zbog njihove sopstvene bolesti možda i nije neophodno, ali zakonsko penalizovanje zloupotrebe mora biti striktno. Za ovakve perveznjake mora biti zatvoren pristup ka zvaničnim pozicijama.
Homoseksualci ne treba da se venčavaju zato što će brak sa njima biti nesretan i zato što ova izopačenost može da bude nasledna. Ljudi sa homoseksualnim sklonostima dolaze često iz familija koje su već imale ovakve ljude ili su imale nemuževne muškarce ili neženstvene žene. T. Lang i J. Deiss potvrđuju da je homoseksualnost nasledno uslovljena. Ja lično nisam siguran da se ova naslednost može objasniti pomoću „kvalitativne teorije“ R. Goldschmidta. M. Hirschfeld veruje da unutar nemačkog naroda ima oko 2% homoseksualaca, među radnicima – oko 4%, među studentima – oko 6%. X. Ellms tvrdi da ih u Engleskoj takođe ima oko 2% unutar populacije; među obrazovanom srednjom klasom – 5% pedera i 10% lezbejki.
Napisao: Hans F. K. Guenther, 1941.god.
Prevod: Nenad D. za potrebe Srpskog Fronta
Hans F.K. Guenther
Sa početkom napada na bivši SSSR Guenther upada u nemislot NS režima u Nemačkoj a do kraja 1945.god. rasna ideologija Nacional Socijalizma je u mnogome počišćena od nordicističkih stavova Hans F. K. Guenther jer je konačno shvaćeno da "takve ideje dele nemački narod i čine štetu Nemačkoj u inostranstvu" (ako ćemo iskreno Hans Guenter je još dvadesetih sasvim otvoreno tvrdio da čistog nordiskog elementa u nemačkom narodu ima tek oko 5%). Posle rata zabranjeno mu jeda predaje antropologiju na univerzitetima a i bio je proganjan u poslertnoj Nemačkoj, ali kasnije "oslobođen svake krivice zbog primene rasne ideologije). Ako se ne varam tek početkom šezdesetih godina prošlog 20. veka profesor Roger Pearson je uspeo da Hans F. K. Guenthera ubedi da se odrekne nekih svojih tvrdih nordicističkih stavova! Bez obzira na sve Hans F. K. Guenther ostaje jedan od najvećih rasologa dvadesetog veka. Predstavljam vam tekst (moj prevod!) o jednom vrlo bitnom problemu koji mori Belu rasu u savremenom dobu; vidite šta je profesor o tome pisao pre nekih 69 godina:
Ljudi sa homoseksualnim težnjama
Ljudi sa ovakvim sklonostima ne bi trebali da se venčavaju, osim ako ne govorimo o devijacijama koje se dešavaju kod mnogih tinejdzera, ali se kasnije gube. Ponekad ljudi su blizu toga da ovakve ljude ubede da se ožene, pogrešno misleći da će ih njihov brak izlečiti. Takvi ljudi trebaju biti ograničeni na uski krug njihove sopstvene vrste. Ne treba ih kažnjavati zbog njihove perverzije već samo zbog zavođenja mladih, zdravih mladih muškaraca koji su u dobu kada njihova seksualna osećanja još uvek nisu formirana. Čak i kratka neprirodna veza u ovom dobu može učiniti da za takvog mladog muškarca nema leka čitavog njegovog života. To je uništilo mnoge nasledno vredne mlade ljude, koliko dečake toliko i devojke. Prema tome, iskvarivanje maloletnika treba se posmatrati kao oštećivanje genetskog potencijala naroda i kao takvo treba se žestoko kažnjavati.
Čuveni jevrejski izučavalac seksualnih problema Magnus Hirschfeld, koji je jedan od najvatrenijih zastupnika slobode za homseksualnost, kaže da oko 45% odraslih muških homoseksualaca ima perveznu privlačnost ka mladićima starim od 14 do 21 godine. Isto važi i za lezbejke. Tako, opasnost za zdrave mlade ljude je velika i zakon mora da spreči tu opasnost. Ali takve zakone je teško formulisati i primeniti zato što mladi prestupnici i prevaranti mogu da koriste ove zakone da bi ucenjivali ljude koji ih navodno zavode. Magnus Hirschfeld naziva „proganjanje“ pedera „sramotom za našu kulturu“. Proganjati ih zbog njihove sopstvene bolesti možda i nije neophodno, ali zakonsko penalizovanje zloupotrebe mora biti striktno. Za ovakve perveznjake mora biti zatvoren pristup ka zvaničnim pozicijama.
Homoseksualci ne treba da se venčavaju zato što će brak sa njima biti nesretan i zato što ova izopačenost može da bude nasledna. Ljudi sa homoseksualnim sklonostima dolaze često iz familija koje su već imale ovakve ljude ili su imale nemuževne muškarce ili neženstvene žene. T. Lang i J. Deiss potvrđuju da je homoseksualnost nasledno uslovljena. Ja lično nisam siguran da se ova naslednost može objasniti pomoću „kvalitativne teorije“ R. Goldschmidta. M. Hirschfeld veruje da unutar nemačkog naroda ima oko 2% homoseksualaca, među radnicima – oko 4%, među studentima – oko 6%. X. Ellms tvrdi da ih u Engleskoj takođe ima oko 2% unutar populacije; među obrazovanom srednjom klasom – 5% pedera i 10% lezbejki.
Napisao: Hans F. K. Guenther, 1941.god.
Prevod: Nenad D. za potrebe Srpskog Fronta
.
