Срби су Небески Народ!
Да ли је случајно изречена ова песничка крилатица, и да ли уопште постоји случај?!
Да ли ико може, са становишта било које
духовне науке, да разјасни сам случај?!
Зашто су управо Срби, а не неко други, тај
Небески Народ!?
Шта се скрива у дубинама сећања и
памћења, тамо негде иза умног појимања
ове песничке пра-слике ?
Иза свега , што се Умом појмити може, стоји
Предање, Мит, Пра Сећање, Пра Памћење.
Срби су, уистини, Небески Народ!
Подразумева се, да се овде имају у виду Они
Срби који Бићем својим и Суштаством Јесу
Срби!
Знамо одавно, да има Срба и Срба!
Неки су само привидно Срби.
Кад кажем привидно , мислим на светлосни
запис, на Душу и Дух Пра Србства!
А сад о Предању.
По Тајинственом Предању ВедСрба, Њихови су Преци Стриборјани –
изравни, непосредни потомци Богова, илити
Оних Који Су Се Низвели Одозго.
Онај Који Се Низвео Одозго, зове се Аватар,
Ветар!
Колико је, не само звучне, већ и заумне сродности између речи Аватар и Ветар!
Исто је рећи Аватар и Ветар!
Исти је ритам, иста музика, исти смисао,
исто суштаство речи!
Што значи, ако следимо смисао Бића Језика,
Срби су Народ Ветар!
Да ли су Они, уистини, То?
Наравно да јесу!
Народ Ветар, то песнички значи, да су Срби
Дошли На Ветру!
Србска Душа јесте Ветар.
Бели Ветар.
А Ветар јесте Етар!
Заиста, лагана, лепршава, флуидна,
етерична Душа.
Душа Од Светлости.
Ону историју илити хисторију , коју сте учили
у школи, одмах заборавите!
То су све саме лажи Људи Рептила.
Уосталом, реч хисторија сродна је веома
речи хистерија !
Што значи, да сте ви у школи учили
хистерију уместо Повеснице!
А сад, уместо хистерије, почните да учите
Повесницу!
Пра Србску Повесницу!
Посвесница, од речи ПоВест, има дубље заумно, онострано, божанско значење!
На Крајњем Северу, где је Бели Пупак Света, обитавала је негда Стриборија илити Бела
Србија – Земља Бога Стрибора!
Тада су Сви Срби имали живо сећање и још живље памћење на своје Божанско Порекло.
А када су, после многих векова, сишли са Стриборије и спустили се на Земљу Елма,
онда су, сликовито речено, почели да губе памћење!
Да губе памћење о својему Божанском Пореклу.
Само се у неким судбоносним тренуцима
Срби присете да су Народ Ветар, и тада
стану да призивају Своје Богове и Велике
Претке!
То се догодило и пред Косовску битку!
Оно што се зове Косовски Завет, то је уистини Пра Србски Завет Богова и Предака!
Тада су Посвећени Срби, Ратници Светлости,
обновили давно заборављени Завет са Србским Боговима.
Србски Витезови Змаја знали су, и живели,
Завет Пра Србских Богова!
Србски Витезови Змаја знали су, и свим Бићем својим живели, сва она Тајна Знања
ВедСрба, о којима је негда беседио, а у
песничким сликама, Никола Тесла, Син
Светлости Бога Перуна!
Драган Симовић
-----------------------------------------------------------------------------------------
O Stribogu se danas zna veoma malo.
Mnoge informacije o ovom božanstvu izgubljene su vremenom, iako je
Stribog bio jedan od najbitnijih bogova Slovena. O njegovoj ulozi i
značaju svedoči to što se on pominje u svim starim epovima o Slovenima.
U epu Slovo o polku Igoreve govori se o tome kako vetrovi,
unuci Stribogovi, duvaju s mora. Iz ovoga se može zaključiti da je
Stribog, pošto ima unuke, zamišljan kao starac. Unuci su mu bili vetrovi
svih pravaca. Mnogi zapadni hroničari pisali su da je Stribog mogao
biti uništitelj dobrog, ali to ne treba uzimati preterano ozbiljno, jer
su ti hroničari uvek pisali sa ciljem da umanje važnost Slovenskih
bogova i da nametnu svoju religiju, uglavnom hrišćanstvo. Da bi se ovo
bolje shvatilo, treba uzeti u obzir region u kome su Sloveni živeli. To
su bile uglavnom ravnice, blizu reka i močvara. U ovakvim predelima
vetrovi su mogli da budu jaki, ali ne i vetrovi koji bi uništavali,
poput uragana i tornada. Tako i Stribog nije mogao biti uništitelj. Da
bi se shvatila njegova uloga treba pogledati kako je izgrađeno ime ovog
boga. Deo imena kazuje da se radi o božanstvu, odnosno,u imenu je
sadržana reč bog. O funkciji Striboga više bi trebao da nam kaže prvi deo imena,stri. Prostirati se na nekim slovenskim jezicima poput slovačkog kaže roztrusovat. Očito je da je došlo do glasovne promene, pa je s prešlo u z, ali inače u ovoj reči nalazi se stri
iz Stribogovog imena. Verovatno je po ovome da je on bio raspršitelj
semena, prostiralac i prenositelj malih stvari, ali mogao je i da
prenosi smeće.
Zamišljan je kao starac koji je imao ratnički rog. Ovim rogom je budio vetrove, svoje unuke. Zbog ove osobine mnogi vojni zapovednici su se identifikovali sa Stribogom i videli u njemu ideal. Tako su i knezovi često gradili njegove idole i poštovali ih. Stribog je naročito bio poštovan u Kijevskoj Rusiji, odnosno kod istočnih Slovena. O tome svedoče mnogi izvori iz tog vremena. U spisu Povest vremennih let pominje se kako je Stribogova statua bila sagrađena na bregu iznad Kijeva, zajedno sa statuama Peruna, Horsa, Dažboga, Simargila i Mokoši.
Stribog je bio i zaštitnik Vesne, zajedno sa Jarilom. On je kao bog vetra i vazduha donosio Vesnu svakog proleća na krilima lakog prolećnog povetarca. Zajedno su pobeđivali svakog početka proleća Moranu i donosili zemaljskom svetu toplotu i bolje uslove za život.
Životinja koja je bila posvećena Stribogu bio je orao. Biljke posvećene Stribogu su glog i dub. Prilikom davanja zaveta, Stribog je bio čest garant. Svečanosti u Stribogovu čast su se organizovali i leti i zimi. Leti verovatno da se prizovu vetrovi i kiša, dok ga je zimi trebalo odobrovoljiti. U periodu hristianizacije, osobine Striboga preuzeli su sveti Vatrolomej i Stevan vetroviti.
Да ли је случајно изречена ова песничка крилатица, и да ли уопште постоји случај?!
Да ли ико може, са становишта било које
духовне науке, да разјасни сам случај?!
Зашто су управо Срби, а не неко други, тај
Небески Народ!?
Шта се скрива у дубинама сећања и
памћења, тамо негде иза умног појимања
ове песничке пра-слике ?
Иза свега , што се Умом појмити може, стоји
Предање, Мит, Пра Сећање, Пра Памћење.
Срби су, уистини, Небески Народ!
Подразумева се, да се овде имају у виду Они
Срби који Бићем својим и Суштаством Јесу
Срби!
Знамо одавно, да има Срба и Срба!
Неки су само привидно Срби.
Кад кажем привидно , мислим на светлосни
запис, на Душу и Дух Пра Србства!
А сад о Предању.
По Тајинственом Предању ВедСрба, Њихови су Преци Стриборјани –
изравни, непосредни потомци Богова, илити
Оних Који Су Се Низвели Одозго.
Онај Који Се Низвео Одозго, зове се Аватар,
Ветар!
Колико је, не само звучне, већ и заумне сродности између речи Аватар и Ветар!
Исто је рећи Аватар и Ветар!
Исти је ритам, иста музика, исти смисао,
исто суштаство речи!
Што значи, ако следимо смисао Бића Језика,
Срби су Народ Ветар!
Да ли су Они, уистини, То?
Наравно да јесу!
Народ Ветар, то песнички значи, да су Срби
Дошли На Ветру!
Србска Душа јесте Ветар.
Бели Ветар.
А Ветар јесте Етар!
Заиста, лагана, лепршава, флуидна,
етерична Душа.
Душа Од Светлости.
Ону историју илити хисторију , коју сте учили
у школи, одмах заборавите!
То су све саме лажи Људи Рептила.
Уосталом, реч хисторија сродна је веома
речи хистерија !
Што значи, да сте ви у школи учили
хистерију уместо Повеснице!
А сад, уместо хистерије, почните да учите
Повесницу!
Пра Србску Повесницу!
Посвесница, од речи ПоВест, има дубље заумно, онострано, божанско значење!
На Крајњем Северу, где је Бели Пупак Света, обитавала је негда Стриборија илити Бела
Србија – Земља Бога Стрибора!
Тада су Сви Срби имали живо сећање и још живље памћење на своје Божанско Порекло.
А када су, после многих векова, сишли са Стриборије и спустили се на Земљу Елма,
онда су, сликовито речено, почели да губе памћење!
Да губе памћење о својему Божанском Пореклу.
Само се у неким судбоносним тренуцима
Срби присете да су Народ Ветар, и тада
стану да призивају Своје Богове и Велике
Претке!
То се догодило и пред Косовску битку!
Оно што се зове Косовски Завет, то је уистини Пра Србски Завет Богова и Предака!
Тада су Посвећени Срби, Ратници Светлости,
обновили давно заборављени Завет са Србским Боговима.
Србски Витезови Змаја знали су, и живели,
Завет Пра Србских Богова!
Србски Витезови Змаја знали су, и свим Бићем својим живели, сва она Тајна Знања
ВедСрба, о којима је негда беседио, а у
песничким сликама, Никола Тесла, Син
Светлости Бога Перуна!
Драган Симовић
-----------------------------------------------------------------------------------------
O Stribogu se danas zna veoma malo.
Mnoge informacije o ovom božanstvu izgubljene su vremenom, iako je
Stribog bio jedan od najbitnijih bogova Slovena. O njegovoj ulozi i
značaju svedoči to što se on pominje u svim starim epovima o Slovenima.
U epu Slovo o polku Igoreve govori se o tome kako vetrovi,
unuci Stribogovi, duvaju s mora. Iz ovoga se može zaključiti da je
Stribog, pošto ima unuke, zamišljan kao starac. Unuci su mu bili vetrovi
svih pravaca. Mnogi zapadni hroničari pisali su da je Stribog mogao
biti uništitelj dobrog, ali to ne treba uzimati preterano ozbiljno, jer
su ti hroničari uvek pisali sa ciljem da umanje važnost Slovenskih
bogova i da nametnu svoju religiju, uglavnom hrišćanstvo. Da bi se ovo
bolje shvatilo, treba uzeti u obzir region u kome su Sloveni živeli. To
su bile uglavnom ravnice, blizu reka i močvara. U ovakvim predelima
vetrovi su mogli da budu jaki, ali ne i vetrovi koji bi uništavali,
poput uragana i tornada. Tako i Stribog nije mogao biti uništitelj. Da
bi se shvatila njegova uloga treba pogledati kako je izgrađeno ime ovog
boga. Deo imena kazuje da se radi o božanstvu, odnosno,u imenu je
sadržana reč bog. O funkciji Striboga više bi trebao da nam kaže prvi deo imena,stri. Prostirati se na nekim slovenskim jezicima poput slovačkog kaže roztrusovat. Očito je da je došlo do glasovne promene, pa je s prešlo u z, ali inače u ovoj reči nalazi se stri
iz Stribogovog imena. Verovatno je po ovome da je on bio raspršitelj
semena, prostiralac i prenositelj malih stvari, ali mogao je i da
prenosi smeće. Zamišljan je kao starac koji je imao ratnički rog. Ovim rogom je budio vetrove, svoje unuke. Zbog ove osobine mnogi vojni zapovednici su se identifikovali sa Stribogom i videli u njemu ideal. Tako su i knezovi često gradili njegove idole i poštovali ih. Stribog je naročito bio poštovan u Kijevskoj Rusiji, odnosno kod istočnih Slovena. O tome svedoče mnogi izvori iz tog vremena. U spisu Povest vremennih let pominje se kako je Stribogova statua bila sagrađena na bregu iznad Kijeva, zajedno sa statuama Peruna, Horsa, Dažboga, Simargila i Mokoši.
Stribog je bio i zaštitnik Vesne, zajedno sa Jarilom. On je kao bog vetra i vazduha donosio Vesnu svakog proleća na krilima lakog prolećnog povetarca. Zajedno su pobeđivali svakog početka proleća Moranu i donosili zemaljskom svetu toplotu i bolje uslove za život.
Životinja koja je bila posvećena Stribogu bio je orao. Biljke posvećene Stribogu su glog i dub. Prilikom davanja zaveta, Stribog je bio čest garant. Svečanosti u Stribogovu čast su se organizovali i leti i zimi. Leti verovatno da se prizovu vetrovi i kiša, dok ga je zimi trebalo odobrovoljiti. U periodu hristianizacije, osobine Striboga preuzeli su sveti Vatrolomej i Stevan vetroviti.
