Никола Тесла је био највећи геније у историји човечанства. Он је свемирска појава. Живео је неколико десетина векова испред нас. Морао је највећи број својих проналазака да уништи, јер се плашио незрелости и суманутости савременог човека. Био је мађионичар на тргу званом планета Земља. Био је део Светлости и његова мисија на Земљи је била да човеку поврати свест о сопственим крилима са којима може да лети. Не постоје празнине на Земљи и у васиони, сматрао је да је да празнина представља само манифестацију непробуђене енергије. У црним рупама су најмоћније и извори живота.
Постоје три енергије: Ведрине, Мира и Љубави. Објаснио нам је да етар постоји и да његове честице држе васиону у хармонији и живот у вечности. У данашњем тексту желим да се осврнем на нешто што се стално прескаче, нешто о чему се никада не говори, да покушам, на основу једне Теслине изјаве, да одгонетнем једну велику загонетку.
На питање новинара Џона Смита, који је 1899. радио интервју за амерички часопис „Бесмртност", ко је Никола Тесла - одговорио је: "...Поносим се својим српским родом и хрватским завичајем". Та реченица је бескрајно много пута цитирана, сви је понављају, нарочито Хрвати, јер тиме покушавају да докажу да је Тесла Хрват јер је из хрватског завичаја, што је било пресудно за присвајање српскога научника.
Међутим, постоји нешто што се непрестално прећуткује и преко чега се прелази. То је питање, постављено одмах после питања ко је Тесла, које новинар Смит поставља и које гласи : „ Ко су, заправо, Срби?" Следи Теслин одговор, кога преносим у оригиналу, због његове изузетне важности за разумевање нас Срба. Тесла, дакле, одговара: „...Срби су посредничко племе међу народима, трговци сунчаном енергијом на Земљи. Роба им данас слабо иде, па су се забринули."
Овај одговор никада, нигде нисам прочитао. Нисам нашао да се неко осврнуо на њега. Нисам нашао да га је неко тумачио. Зато сам га сада потегао, јер сматрам да је у њему садржан одговор наше националне трагедије? Основно питање које обичан и поштен свет поставља је - ЗАШТО се ово нама дешава? У чему је наша кривица? Зашто ми стално страдамо? Зашто нас убијају и кољу? Зашто врше одмазду над нашим народом? Зашто нас истребљују у гасним коморама? Зашто нас мрзе? Зашто хоће да нас покоре? Зашто смо ми моћнима ноћна мора? Шта смо им то урадили да за једног окупаторског војника стрељају сто недужних цивила? Зашто нам уводе санкције? Зашто нас бомбардују осиромашеним уранијумом? Зашто нас исељавају? Зашто нам одузимају територије? Зашто нас сатанизују и проглашавају геноцидним народом? Зашто смо им ми једини трн у оку на Балкану? Зашто други народи на Балкану нису изложени том терору?
Нема одговора на ова питања. Они који би требали да дају одговор ћуте. Они који данас управљају државом су слуге и издајници. Они који су пре сто година управљали државом су доносили катастрофално погрешне одлуке по наше националне интересе. Нисмо имали мудрост и практичност Стефана Немање.
О томе сам много писао. Нисмо имали разборитост о којој говори Тесла, када наводи десет услова прилагођавања једног Анђела на Земљи. У пресудним историјским неприликама доносили смо погрешне одлуке, вођени срцем и осећањима, уместо умом и прецизном калкулацијом. Имали смо на власти и данас, нажалост, имамо политичаре дилетанте, лудаке , пробисвете, сецикесе и олош. То је све тачно. Али, ипак, остаје отворено питање - зашто су тако према нама били немилосрдни и окрутни? Ако смо и донели погрешне одлуке, зашто нас нису само покорили, као остале балканске народе, зашто су само Србе хтели да истребе? Мислим да је тај одговор дао Тесла.
Дуго сам о томе размишљао и дуго сам трагао за објашњењем. Деценијама сам стицао многа искуства по свету, сарађујем са свим нацијама, верама и расама, па сам у прилици да гледам, слушам, мерим, одмеравам, упоређујем и закључујем. Стално сам на тржишту идеја, послова, знања и људи. Стално сам у конкуренцији великих народа и држава. Имао сам прилике да упознам многе политичаре који предводе свој народ и многе угледне појединце из елите тих држава. Имао сам разговоре један на један. Ширину мисли и брзину закључивања смо одмеравали. Ништа они нису били бољи од нас зато што припадају великим народима, док смо ми губитнички народ на Балкану. Напротив, свуда смо видели своју супериорност. Били смо најбољи амбасадори свога народа по свету.
Поносно смо носили своје српско име и ниједног тренутка се нисмо постидели што припадамо српском роду. Тако су нас странци и примали. Уз велико поштовање и респект, постајали смо са њима блиски. Не могу баш да кажем пријатељи, јер њихова хладноћа је била препрека искреном пријатељству. Они нису носили у себи топлоту сунчеве светлости. Они нису имали ватру заједнице у себи. У појединачном наступу смо били, снагом интелигенције и ингениозносни, ненадмашни у нашој вештини комбиновања, сналажења и тумачења. Пленили би све наше партнере снагом своје виртуозности. Али, оно што је било необјашњиво, то је наша потпуна неспособност да покажемо елементарне облике колективног организовања.
Организовања које ће нам донети заједничке интересе за државу и нацију. Планско организовано деловања нације које ће нас увести у групу развијених држава, где природно припадамо својом древном историјом. Просто је невероватно колико смо ми, Срби, талентовани за све људске делатности, осим за једну - политику! Политички смо дилетанти. Наивни и поводљиви. Неспособни да препознамо праве људе. Неспособни да поверење дамо најбољим међу нама, онима који би могли да нас уздигну и узвисе.
Наши најбољи и најквалитетнији људи су одбачени и изложени руглу. Препуштамо се да нас воде барабе и битанге. Верујемо им све док нас не униште. После им све опростимо и брзо заборављамо. Неколико година касније, ето ти опет оних истих наших уништитеља и ми их прихватамо, указујемо им поверење и следимо их као да се ништа није догодило. То је заиста зачуђујуће. Али, упркос свему, такви смо какви смо, сами себе заплићемо и сами себе отплићемо. Предложио сам да наша химна буде- коларићу-панићу. Сами себе уништавамо и то је наш проблем кога морамо решити, ако желимо да опстанемо. То је, дакле, наш избор и без обзира колико је тежак и трагичан, ми смо га сами одабрали.
Ми сносимо све консеквенце таквог погрешног избора. И сурово плаћамо те историјске грешке. Оно што је несхватљиво је мржња управљача света и Великог Брата према нама. Мржња која је вековна. Мржња која је исконска. Мржња која нас потире као државу и нацију. Зашто? Неки разлог мора да постоји. Мислио сам да је разлог тај што смо курчевити. Нећемо да се покоримо. Нећемо да пузимо и молимо. Пођите од себе. Будите искрени и реците сами себи, не треба нико да вас чује, зар и ви нисте такви? Ја признајем. Такав сам и то ме много кошта, али не могу из своје коже.
Не могу да мислим туђом главом и не могу да будем слина. Међутим, та наша непокорност и дрчност, није узрок наших страдања. Због тога што смо непокорни добијамо освајачке узде. То није разлог за геноцид кога моћни спроводе према Србима. Постоји нешто што је много дубље. Нешто што нико не сме да призна. Нешто што излуђује светске тиране, који хиљадама година уништавају људски род. Осећао сам да то постоји, али нисам знао шта је то. Нисам знао да објасним. Када сам спознао, нисам смео да кажем. Мислиће да сам луд. Никола Тесла је први о томе отворено проговорио.
Срби су посредничко племе међу народима. Зашто је употребио назив племе? Зашто није рекао народ? Зашто је сузио наш народ баш на племе? Зато што је племе братство везано чвршћим крвним везама. Ужа је људска заједница него народ. Није рекао- изабрани народ, него је нагласио баш племе, дајући особеност и ексклузивност.
Мудрац и песник Његош, за кога Тесла каже да, заједно са њим, уоквирује нашу слику у простору и времену, употребљавао је назив племе. Стихови „племе моје сном мртвијем спава". Племе је посредничко. Посредничко је јер је задужено да осталим народима пренесе нешто. Од кога је задужено? Шта треба да пренесе? Тесла сматра да посредничко племе преноси сунчеву енергију на Земљу. Сунчева енергија је извор читавог живота. То је прва енергија на Земљи. Посредничко племе је одређено да преноси енергију која ствара живот на Земљи. Коме се тако значајна улога додељује? Само онима у које се верује и у које се има поверење. Ко је тај који одлучује? Размислите. Ко је тај који поседује сунчеву енергију? Ко је Створитељ?
Посредничко племе је привилеговано од стране Створитеља. Да ли то посредничко племе зна шта му је подарено? Да ли су свесни своје улоге? Да ли знају шта треба да раде? Тесла је конкретан. Посредничко племе је назвао трговцима сунчеве енергије на Земљи. Зашто их је назвао трговцима? Зашто им је дао такву одредницу? Трговци посредују и узимају своју зараду. Трговци профитирају на свом привилегованом положају у посредовању. Срби су добили ту могућност да буду изасланици Створитеља и да тргују. То је њихова мисија као посредничког племена.
Деценијама уназад, не знајући за Теслине речи, износио сам моју идеју да треба да будемо посредници Истока и Запада, да будемо консултанти и једнима и другима. Треба да тргујемо и да наплаћујемо своје услуге. Треба да будемо мост на коме ће се наплаћивати мостарина. Ми то нисмо разумели. Тесла каже, роба им данас слабо иде, па су забринути. Употребио је термин роба и тако дао могућност посредничком племену да тргује и да, продајом робе, узму своје. Срби ни то нису разумели. Срби ништа нису наплатили. Они не знају да тргују. Забринули су се што роба слабо иде. Зашто роба слабо иде? Ко је крив за то? Срби који не знају да продају робу или они који треба да купе ту робе? Можда су криви и једни и други? Просудите сами. Коначно је све јасно. Мрзе нас јер смо посредници. Хоће да нас униште јер знају да преносимо сунчеву енергију живота. Зло убија извор живота. Намера им је да униште и само човечанство. Једна милијарда је довољна, остали су вишак. Први треба да нестану Срби. Морају да нестану јер су лучоноше. Када угасите лучоноше, онда се ватрене искре гасе. Како да опстанемо? Како да се спасимо? Тесла нам је показао пут. Треба да се прилагођавамо и да тргујемо. Треба да наплаћујемо своје посредовање. Наше услуге су потребне уморном и разочараном човечанству. Искористимо ту прилику само за себе.
Бранко Драгаш
