Громовити знак

Ово је Громовити знак . Стављан је на куће и колибе , и места која су требала да се заштите од грома . Нису га користили само стари Словени , већ је кориштен и после покрштавања . И данас може да се види изрезбарен на кровним гредама кућа које су одолеле времену . Нађен је и на грнчарији из четвртог века . Громовити знак је знак бога Перуна .
Thunder mark , symbol of the supreme Slavic god of thunder,  Perun .


.

Rod Srbski

Dobrodošli u Rod Srbski.
Kreirali smo ga u želji da vam ponudimo originalne suvenire nastale iz ljubavi prema staroj srbskoj i slovenskoj mitologiji.
Našu ponudu- proizvode potražite - nađite u fotografijama tj. u albumima sa slikama... Hvala

cilj:

Ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane za veleprodaju (distributere) ili maloprodaju naših proizvoda, da nas kontaktiraju na e-mail rodsrbski@gmail.com

Преглед компаније

rodsrbski@gmail.com
Internet malo i vele prodaja suvenira na temu srbske i slovenske mitologije.

 

 

.

Karike - The missing link : Ancient Serbian and Slavic mythology

Добро дошли у свет СРБСКЕ и словенске митологије !

Као што видите, тема наше групе је србска и словенска митологија, историја, народни обичаји, затим уметност (песме, приче, легенде, усмена предања, скулптуре и слике на ову тему), топоними, артефакти... Теме које у свом раду дотичемо, а које нису примарно интересовање, везане су за религију и древну веру наших предака. Група није намењена промоцији било које Вере, како Родноверја тако ни Хришћанства.
У групи није дозвољено постављати теме које нису у вези са оним чиме се бавимо. Није дозвољено постављање реклама, памфлета, апела за помоћ.... Такође, нису дозвољене свађе, псовке и вређања по било којој основи. Сви коментари овакве садржине биће брисани, као и све теме које нису у вези поменутог.
Ова група је намењена свима који би да науче и онима који би да своје знање поделе.
Позовите и своје пријатеље да нам се придруже!
Хвала на разумевању, уредништво Карика.

Welcome to the world of serbian and slavic Mythology!

As you can see, the theme of our group is serbian and slavic mythology, history, tradition and folklore, art in all forms (literature, stories, legends, sculptures and paintings), artifacts...
Other themes, that are not our primary interest, are those concerning the faith and religion of our ancestors. This group must not be used to promote any religion (not Christianity nor Rodnoverie).
It’s not allowed to post and comment anything that is not related to the themes that we cover. It’s not allowed to post advertisements, pamphlets, appeals for help. We will not tolerate attempts to use this group for arguments and promotion of religious and racial intolerance – all of those comments will be erased.
This group is created for those who want to learn and for those who have the knowledge to share.
If you like our group, please invite your friends to join us!
Thank you for understanding.


                                                                 Link za grupu:
                               Karike - The missing link : Ancient Serbian and Slavic mythology


.

HRVATI SU VATIKANSKI ZOMBIJI

Hrvatska nije imala samostalnost u većem delu srednjeg veka. U 16. veku je svedena na „ostatke ostatka“ i veliko je pitanje da li se Hrvati mogu nazvati predziđe hrišćanstva ili je reč o narodu koji se sakupio u Vojnoj krajini – tamo su živeli i pravoslavni i katolici. Uprkos kobnoj Krbavskoj bici, junačkoj odbrani Sigeta i bici kod Siska, niti je Hrvatska u to vreme bila samostalni državni entitet, niti su ovi događaji značajnije uticali na istoriju osmanskih osvajanja. Ipak, oni su postali jedan od mitova o graničnoj državi zapadnog sveta, a pravoslavni Srbi su uskoro u svesti onih koji u njega veruju zamenili muhamedanske Turke…....Hrvatska nacija stvorena je od Srba katolika pod uticajem Vatikana.Današnji “hrvatski narod” je veštačka kreacija Rimokatoličke crkve, unapred zamišljena kao instrument jednog zločinačkog projekta, utemeljenog na težnji da se srpski narod uništi unijaćenjem, pokatoličavanjem ili potpunom fizičkom likvidacijom,kako više ne bi predstavljao prepreku daljem vatikanskom prodiranju na istočnoevropske prostore, pa i dalje do Crnog mora.Ovaj projekat nije bio unapred dat kao gotov i zaokružen, već se postepeno razvijao i sazrevao imajući u prvoj fazi ilirsku, a u drugoj fazi jugoslovensku opciju. Međutim, suština rimokatoličkih zločina je stalno ista.Neverovatno je, da najbrojniji narod na Balkanu ( srpski narod ), doživi takve gubitke i depresije u zemljama gdje je bio najbrojniji i najdržavotvorniji.Srbi su u 20. veku izgubili: Južnu Srbiju, Dalmaciju, Hercegovinu, Skadar, najsrpskiji grad 19. veka – Dubrovnik, delove Gorskog Kotara, Zapadnu Bosnu, Liku, Kordun, Baniju, Zapadnu i Istočnu Slavoniju, Baranju, Crnu Goru,Kosovo i Metohiju.Istorijska je zagonetka, kako su Hrvati posle aktivnog učešća na strani poraženih sila, u dva svetska krvava rata, uspeli sjesti za zajednički sto s pobednicima i oba puta proširiti svoju vlast na tuđim teritorijama?To je izuzetno političko umeće, koje se moglo ostvariti samo uz jugoslavenstvo kralja Aleksandra i kasnije uz antisrpsku politiko državničku i komunističko diktatorsku poziciju Hrvata, Josipa Broza. Ali nisu samo to gubici srpskog naroda. S gubitkom teritorija i prirodnih bogatstava nestajao je i srpski narod.Sinhronizovano, raznovrsno i snažno radilo se u srpskim etničkim prostorima zapadnog Balkana na sveprožimajućem pohrvaćenju Srba, naročito od polovine 19. veka i nezaustavljivo kroz ceo 20. vek.Zašto se toliko skriva od javnosti popis stanovništva u Dalmaciji, austrijskog statističara dr Adolfa Fikera, po kojem je u Dalmaciji 1857. godine živelo 88,92% Srba (katolika, pravoslavaca i muhamedanaca), 10,84% Talijana i 0,24 Arnauta….Iz popisa stanovništva u Austriji, odnosno Austro-Ugarskoj i to iz: 1850, 1860, 1870, 1880, 1890, 1900. i poslednjeg popisa iz 1910. se neoborivo i neporecivo uviđa da je postojala srpska etnička većinska procentualna zastupljenost u stanovništvu pokrajina u sastavu današnje Republike Hrvatske: Slavoniji, Maloj Vlaškoj (Maloj Srbiji), Baniji, Kordunu, Lici, Gorskom Kotaru, Ravnim Kotarima, Dalmaciji, Dubrovniku, Boki Kotorskoj i, čak, u Istri!Stanovništvo Istre je do početka sedamnaestog stoleća bilo srpsko i pravoslavno. A kratkotrajna srednjevekovna država Hrvatska je bila, takođe, s pravoslavnom religijom i Hrvati će prelaziti u rimokatoličku veru tek kad ih pokore Mađari — 1097. godine….U JESEN 1955. godine u jednom govoru prema pisanju “Hrvatskog glasa” najveći tadašnji Hrvat dr Juraj Krnjević je rekao: “Pre jedno 120 godina Hrvatska je bila vrlo malena: Zagorje i okolica, to je bila Hrvatska… Onaj kraj gdje se govori “kaj”, to je Hrvatska…”…….Bez ikakvih dokaza, veličala se “stara Hrvatska” i postepeno “stvarali” tzv. Hrvati kao rimokatolička nacija, iako o njima nema originalnih dokumenata ni podataka o njihovom postojanju u istoriji.O Hrvatima nema originalnih podataka ni u jednom arhivu čije postojanje je starije i od tzv. “stare Hrvatske iz perioda hrvatske narodne dinastije”, odnosno iz vremena pre njenog potčinjavanja od strane Mađara – ni u arhivu Vatikana, ni Venecije, ni Milana, ni Firence, ni Graca, ni Beča, ni Carigrada – ni igde ni nigde, već u tzv. “prepisima sa starijih nesačuvanih originala”, čime je nastala samo “historijska Hrvatska u prepisu”.Malo ko postavlja pitanje, kako to da za većinu nekadašnjih država ima originalnih i ubedljivih podataka, samo o državi “srednjovjekovnoj Hrvatskoj” – gle čuda – nema nijedan! Hrvatska nacija formirana je od nekoliko srpskih elemenata, a jedan od njih je i jezik, koji su usvojili od Vuka Karadžića.Jezik je merilo jednog naroda, a Hrvati su, da bi bili narod, ukrali srpski jezik i unakazili ga. Prevara je odigrana kada je Ljudevit Gaj nasankao Vuka Karadžića i pod okrilje našeg jezika ubacio kajkavski izgovor. Od tada Hrvati govore srpskim jezikom, iako ga samo kvare i prave ga nakaradnim, pa se iz toga može slobodno zaključiti da pričaju nakaradnim srpskim jezikom. Ljudevit Gaj, Nemac poreklom, otvoreno kaže da su Hrvati prisvojili srpski jezik za svoj.U Srednjem veku u Dubrovniku, Dalmaciji i ostalim delovima Vojne Krajine bio u upotrebi samo srpski jezik — nikad Hrvatski…U Srbiji se niko ne usudi postaviti pitanje Jadranskog mora i ostrva u njemu.To jedino pokreće Slovenac Zmago Jelinčić Plemeniti, tvrdeći da Italija nije predala Jadran i ostrva Hrvatskoj,već SFRJ. On traži „da se jadranska obala i otoci podele na sve države, naslednice SFRJ ( oko 1000 otoka ). Hrvatska nikad ( pravno ) nije imala u posedu jadransku obalu… Italija, posle Drugog svetskog rata je bila primorana da , na ime ratne štete ustupi Jugoslaviji Istru, Zadar i otoke“.Zašto se i sada izbegavaju istine?Zašto se krije da Hrvati nisu bili bedem i zaštita hrišćanske Evrope pred Turcima, jer su ugarski feudalci u Zagoruju, po nagovoru pape Klimenta Sedmog, prišli turskom savezu i postali turski vazali: Ivan i Krsto Frankopan, zagrebački biskup Šimun Erdedi i hrvatski ban Franjo Baćani. Zašto i posle nepopravljivih godina i vekova ne smijemo znati istinu?Da su istorijske činjenice temeljito njegovane, a ne skrivane, od Hercegovaca, Dalmatinaca, Dubrovčana i ostalih na Balkanu, možda i ne bi bilo rata unutar iste krvi……“Istorija je niz laži sa kojima smo se složili.”-Napoleon Bonaparta…. ..1] http://www.youtube.com/watch?v=9rQmUiZMKDs   ……..2] http://kovceg.tripod.com/hrvati_nisu_istorijski_narod.htm ……3] http://www.youtube.com/watch?v=ThjGL__VPQ0                                                 Dubrovački-kalendar iz 1897. godine nije čuo za hrvatski jezik!….Vatikan je stvorio Hrvate kao “umjetnu naciju”, a zapravo se radi o Srbima-katolicima.Dubrovnik,kojeg su u 19. veku nazivali „Srpska Sparta“, je bio srpski trgovački, duhovni i primorski centar. Stanovništvo sa prostora Dubrovačke republike je čak sve do početka 20. veka zadržalo srpski identitet.To što su Dubrovčani ispovedali katoličku veru, kao i Hrvati, ne govori ništa o srodnosti Dubrovčana i Hrvata. U pitanju je priroda širenja katolicizma u srpskim zemljama; na jadranskoj obali i zaleđu. To je činjeno zahvaljujući dominaciji Vatikana, Venecije, Mađarske i Austrije u ovom delu Balkanskog poluostrva.U Dubrovniku je hrvatsko ime nepoznato sve do sredine 19. veka kad, posle pada Napoleona, nova sila u tom delu Jadrana, Austrija, u Dubrovniku i njegovom zaleđu (Konavle) nalazi katolike koji se, gle čuda, osećaju i izjašnjavaju kao Srbi.Nošena iskustvima sa prostora Dalmatinske Zagore, Hrvatske, Slavonije, Žumberka, Carska kancelarija u Beču donosi odluku da na katoličanstvo Dubrovnika i zaleđa umesto srpstva kalemi hrvatstvo, kao najbližu entitetsku odrednicu.Tako je počela kroatizacija Dubrovnika.Ono što danas imamo u gradu ispod Srđa, u Konavlima, hrvatstvo zasnovano na mržnji prema Srbima, delo je bečkog dvora i Katoličke crkve. Onome ko ne poznaje istoriju Dubrovnika, ali stvarnu, a ne falsifikovanu, zaista izgleda čudno da taj grad, ovakav kakav je danas, sa okolinom, pre samo stotinu i nešto godina nije imao gotovo nikakvih dodira sa hrvatstvom.1874. se u Dubrovniku osnivaju: Pevačko društvo “Sloga”, Dubrovačko radničko društvo, Dubrovački glazbeni zbor, a 1887. i Zadruga Srpkinja Dubrovkinja. Zatim, slede: Srpska dubrovačka akademska omladina – 1900, “Srpska zora” – 1901, Gimnastičko – sokolsko društvo “Dušan Silni” – 1907. i Matica srpska – 1909. Ćirilična izdanja knjiga i novina, izdavana su u štamparijama Pretnera i Mate Gracića.Jedan od najuglednijih novčanih zavoda u Dalmaciji, bila je Srpska štedionica u Dubrovniku.U kalendaru „Dubrovnik“ za prostu 1898. godinu, štampanom u dubrovačkoj Štampariji A. Pasarića, nalazimo, uz ostalo, i podatak kojim jezikom se u to vreme govori u Dubrovniku i to, stoji u kalendaru, „govor u kući“. U Dubrovniku je sve do u XVI. veka delovala slavenska kancelarija, gdje su se dokumenti  pisali – ćirilicom.Od 11.177 stanovnika Dubrovnika njih 9.713 izjasnilo se da govori srpskim jezikom. Italijanski je koristilo 716, nemački 285, mađarski 384 stanovnika grada. Neki su se izjasnili da govore češki, slovenski, poljski i ruski, ali niko, ni jedan jedini stanovnik Dubrovnika, nije rekao da govori hrvatskim jezikom.Dalmacija ime je nastalo po tvrđavi Dalmi, koja je bila sedište jednog saveza srpskih plemena u borbi protiv Rimljana, oko 160 godine s. e. Tvrđava Dalma se nalazila desno od izvora reke Neretve, iznad Nevesinja.Hrvati svojataju velikog matematičara i astronoma Ruđera Boškovića samo zato što je njegov otac Nikola, Srbin, prešao u katoličanstvo u Dubrovniku, da bi zbog trgovine mogao nesmetano da ide u Italiju.Svi dubrovački pisci osećali su se Srbima, a najveći među njima Ivo Gundulić je u “Osmanu” od 11 000 stihova većinu posvetio Srbima u Srbiji, Makedoniji, Hercegovini i Bosni. Obračun sa srpstvom u Dubrovniku, uz progone Srba Dubrovčana, počeo je posle atentata pripadnika pokreta “Mlade Bosne” na prestolonaslednika Austrougarske Franca Ferdinanda, u Sarajevu 1914. godine. Desila se “Kristalna noć” u Dubrovniku, pre one u Nemačkoj i posle zagrebačkog juriša na Srbe i njihovu imovinu 1902. godine. Hrvatski jurišnici, na čelu sa Nikšom Svilokosim, uništavali su sve što je bilo srpsko u Dubrovniku: škole, novine, društva, stanove, privredne objekte i drugo. Palili su srpske zastave i lomili srpske simbole.Srbi katolici, intelektualci, trgovci i crkveni dostojanstvenici, koji su za sebe govorili da su Srbi, punili su zatvore i bili mučeni i maltretirani.Niko se ne bi čudio, da je Dubrovnik u vekovima porodice Gundulić pao pod nečiju vlast, jer srpske države tada i nije bilo, ali pasti u vremenima snažne srpske kneževine i kraljevine, pa i Kraljevine Jugoslavije? To je neoprostivo!… ..Čak je i jedan papa, Lav XIII,javno i pismeno priznao Dubrovčanima da su Srbi….Svojevremeno je Božidar Violić, najcenjeniji hrvatski pozorišni reditelj, u intervjuu zagrebačkom “Globusu”, objašnjavajući probleme sa kojima se susreće zbog svog “nacionalno nekorektnog” jezika, sa ponekim srbizmom, rezignirano zaključio: “Mi Hrvati smo ionako sklepan narod.”….http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-l/1998/02/article-10.html FOTO:Zagrebački aerodrom 1932. godine sa ćiriličnim natpisom … Vatikan u svojoj Katoličkoj Enciklopediji piše da su muhamedanci i katolici Bosne i Hercegovine Srbi i da su Srbi 98% stanovnistva Bosne i Hercegovine:
“According to the census of 22 April 1895, Bosnia has 1,361,868 inhabitants and Herzegovina 229,168, giving a total population of 1,591,036. The number of persons to the square mile is small (about 80), less than that in any of the other Austrian crown provinces excepting Salzburg (about 70). This average does not vary much in the six districts (five in Bosnia, one in Herzegovina). The number of persons to the square mile in these districts is as follows: Doljna Tuzla, 106; Banjaluka, 96; Bihac, 91; Serajevo, 73, Mostar (Herzegovina), 65, Travnik, 62. There are 5,388 settlements, of which only 11 have more than 5,000 inhabitants, while 4,689 contain less 500 persons. Excluding some 30,000 Albanians living in the south-east, the Jews who emigrated in earlier times from Spain, a few Osmanli Turks, the merchants, officials. and Austrian troops, the rest of the population (about 98 per cent) belong to the southern Slavonic people, the Serbs...http://www.youtube.com/watch?v=VcbhtpW_R98  
…..Negiranje činjenice da su današnji Hrvati jednom pisali ćirilicom potiče upravo iz ovog perioda.Dubrovački molitvenik, štampan 1512. godine ….…

.…Cela istorija Hrvata je falsifikovana – isto kao i u slučaju istorije Srba i mnogih drugih naroda po svetu.Poput Jevreja, i Srbi su nezaobilazna žrtva manipulacija Rima i njegove falsifikovane istorije. Delo „O upravljanju carstvom“ Konstantina Porfirogenita, kao glavnog izvora o poreklu i dolasku Slovena na Balkan, isto je falsifikovano, kao i brojni drugi. Većina istoričara bi se složila da kada ne bi postojalo ovo Porfirogenitovo delo, onda o dolasku i poreklu Srba i Hrvata, i poreklu njihovih imena, ne bismo znali ništa, i u njihovoj najranijoj istoriji ostala bi rupa. Baš ta činjenica podstakla je Vatikan da to delo falsifikuje. Baš to saznanje, da će lažiranjem glavnog istorijskog izvora o najdaljoj prošlosti Srba i Hrvata moći da izmeni budućnost tog naroda, i da će istim moći da manipuliše, bio je glavni motiv Vatikanu da nastavi sa svojim uobičajenim prljavim poslom prikrivanja istine.I zaista, dovoljno je pogledati stavove zvanične nauke o poreklu Hrvata i imena „Hrvati”, pa videti da su isti zasnovani isključivo na ovome Porfirogenitovom delu kao glavnom izvoru.Da pomenuto delo zaista predstavlja falsifikat o poreklu Hrvata pokazaće nam primeri iz samog teksta. Prvi od njih govori o tome kako je navodno nastalo ime Hrvata. Ovako je tamo zapisano:‘Hrvat’ na slovenskom jeziku znači ‘onaj koji poseduje veliku teritoriju’. U Porfirogenitovom delu piše da su Hrvati tako nazvani zato što su u svome posedu navodno držali mnoge zemlje i veliku teritoriju. Zanimljivo je da u istom delu pisac čak i Franačku, koja je držala polovinu Evrope, naziva „velika Franačka“ (iako to nije sam naziv države), pa onda čudi da je i jedno od slovenskih plemena nazivano „Veliki Hrvati“.Očito je da naziv „Hrvat”, ne ni na jednom slovenskom jeziku, već ni na jednom jeziku na svetu ne znači „onaj koji drži veliku teritoriju”. A zašto bi onda jedan vizantijski car napisao tako nešto, pogotovo ako se uzme u obzir da je car Porfirogenit bio veoma obrazovan vladar?Zvanično objašnjenje glasi da je Porfirogenit, navodno, zapisao takvo poreklo imena Hrvata, pošto je ta reč veoma slična grčkoj reči hora, što bi značilo „zemlja“. Međutim, ni u tom slučaju nije nimalo jasno zašto onda hrvatsko ime ne znači „zemljani“, „oni koji drže zemlju“, a ne „oni koji drže veliku teritoriju“. No, svu tu gungulu laži razotkriva sledeće pitanje: Kako to da su Hrvati, koji su se doselili sa Srbima na Balkan, kako kaže Porfirogenitovo delo, dobili ime po grčkoj reči hora, a da su Srbi dobili svoje ime po latinskoj reči servus? I Hrvati i Srbi su se zajedno doselili na Balkan, ali je vizantijski vladar Srbe nazvao po latinskoj reči za „roba“, a Hrvate po grčkoj reči za „zemlju“; pa da li se u Vizantiji govorilo latinskim ili grčkim jezikom? Još je veći problem u tome što u Porfirogenitovom delu piše da naziv „Hrvat“ ima takvo značenje na slovenskom jeziku, a ne na grčkom,  tako da ta njihova priča o vezi grčke reči hora i imena „Hrvat“ ne pije vodu. Sasvim je jasno da je to neko umetnuo u Porfirogenitovo delo u kasnijem dobu.Takođe, „Porfirogenitovo“ izvođenje srpskog imena od latinske reči servi u značenju „robovi“ nemoguće je iz još jednog razloga, a to je da su i u Srednjoj Evropi – isto kao na Balkanu – živeli Srbi pod tim imenom. Srednjoevropski Srbi se kasnije spominju u franačkim analima, i to su Srbi koji nisu nikad bili pod vlašću Vizantije, niti su dolazili na Balkan, pa nisu ni mogli da dobiju takvo ime po latinskoj reči za „robove“ od vizantijskog cara. O ovome je govorio i veoma cenjeni hrvatski istoričar, Ferdo Šišić.On je smatrao da je poreklo imena Hrvata i Srba, koje navodi Porfirogenit, nenaučno i netačno. On kaže da ako su Srbi zaista dobili naziv po latinskoj reči za robove, kako onda objasniti tvrdnju cara Porfirogenita da su Srbi potekli od nekrštenih Srba iz tzv. „Bele Srbije“ u Srednjoj Evropi, koja se dakle nazivala Srbija iako se nalazila van Balkana i domašaja Vizantije? Znači, zvala se Bela Srbija pre no što su Srbi tobož uopšte postali robovi vizantijskog cara, te on nije ni mogao da im da ime Servi, u značenju „robovi“, čak i ako ne uzmemo u obzir sve druge izvore iz Ranog srednjeg veka i antičkih vremena koji nam govore o srpskom imenu. Ovo nije toliko bitno kao dodatni dokaz da je etimologija srpskog imena od reči servi netačna, već je bitno iz razloga što pokazuje koliko su falsifikatori bili neoprezni i aljkavi u svom naivnom i sa velikom mržnjom motivisanom krivotvorenju istorije Hrvata i Srba…..“Celokupna zvanična istorija je gomila besmislica.”-Henry Ford…..                                             Srpska pravoslavna crkva u Dubrovniku…..                                                                                                                                       STRANO TELO U KORPUSU HRVATSKE ……                                                                   Tridesetih godina 19. veka kod Hrvata se javlja kulturni i društveno-
politički pokret nazvan ilirizam, ilirski pokret, hrvatski narodni
preporod. Glavni vođa tog pokreta bio je Ljudevit Gaj. Hrvat? Ne. Gaj
dolazi iz francusko-nemačke porodice; otac mu je iz Burgundije,
prezime se u originalu piše Gay, a majka je Nemica, Schmit. Godine
1835. pokrenuo je “Novine horvatske”.
Najbliži saradnici Ljudevita Gaja u tom “hrvatskom preporodu” bili su
Stanko Vraz (pravim imenom Jakob Frass, rodom iz Štajerske) i
Dimitrije Demetar, grčko-cincarskog porekla.
Bez sumnje najznačajniji muzički stvaralac u doba ilirizma, jedan od
najvećih u hrvatskoj istoriji inače, bio je Vatroslav Lisinski. Ni on
nije Hrvat po poreklu; rođen je kao Ignac Fuchs, bavio se
kompozicijom, a prvu hrvatsku operu “Ljubav i zloba” napisao je
Lisinski, odnosno Fuchs. Prvi put je izvedena 28. marta 1846. godine.
DETALJI IZ RODOSLOVA
Najznačajniju nacionalnu operu kod Hrvata, čuvenu “Nikola Šubić
Zrinski” napisao je Ivan Zajc, po mnogima najveći “hrvatski
glazbenik”. Zajc je rođen u Rijeci, ali u svom rodoslovu nema ništa
hrvatsko, potiče iz češko-jevrejske porodice, a njegovo prezime u
izvornom obliku piše se – Zaytz.
Po svom poreklu ni August Šenoa, tvorac moderne hrvatske književnosti
i prvi pravi hrvatski romanopisac, nema ništa sa Hrvatima: on dolazi
iz nemačko-češke porodice, njegov otac se u potrazi za boljim životom
doselio u Zagreb 1830. godine. Osam godina kasnije svet je ugledao
mali August. Napisao je nekoliko istorijskih romana, među kojima se
izdvajaju: “Zlatarevo zlato” i “Čuvaj se senjske ruke”.
Prvi hrvatski profesionalni pisac Pavao Vitezović, izvorno se prezivao
Ritter i potiče iz jedne nemačke porodice koja se u Senj doselila iz
Alzasa.
Nesumnjivo veliki slikar, izuzetnog talenta, Vlaho Bukovac, koga
Hrvati stavljaju u sam vrh nacionalne umetnosti, nije bio Hrvat. Rođen
je u Cavtatu 1855. godine, a u knjige krštenih zaveden je kao Biagio
Faggioni. Bio je Italijan.
Slikari i vajari koji su obeležili dvadeseti vek hrvatske umetnosti:
Vaništa, Tartalja, Kinert, Herman, Radauš, Kulmer, Pal, Džamonja…nisu
po poreklu bili Hrvati, ali su se gotovo svi tako izjašnjavali.
Čuveni pesnik Ivan Goran Kovačić, autor poeme “Jama”, bio je Jevrejin,
majka mu se prezivala Klein. Najveći hrvatski karikaturista svih
vremena, još uvek živi Oto Rajzinger, austrijsko-nemačkih je korena.
Lavoslav Ružička, veliki naučnik rođen u Vukovaru, Čeh poreklom, dobio
je 1939. godine Nobelovu nagradu za hemiju. I po očevoj i po majčinoj
liniji bio je stranac, ali ga Hrvatska tretira kao Hrvata.
Umesto odgovora na brojna pitanja i dileme unutar ove teme, neka vam ovaj tekst posluži kao predložak za raspravu sa onima koji govore o Hrvatima kao „starom autohtonom narodu“.

VATIKAN IZMISLIO HRVATE

Rimokatolička crkva nikad neće oprostiti Srbima što su se u 13. veku većinom odlučili za pravoslavlje instrumentizovala Srbe katolike namećući im ilirsko, jugoslovensko i na kraju hrvatsko ime, te ih pomoću istoriografskih pamfleta i falsifikata i promoviranjem mržnje prema pravoslavlju napravila najefikasnijim sredstvom za uništenje srpskog naroda….Hrvatska je veštačka tvorevina u svemu, falsifikovali su čak i sebe kao narod. Oni govore nakaradnim srpskim jezikom.Jezik je merilo jednog naroda, a Hrvati su, da bi bili narod, ukrali srpski jezik i unakazili ga.Ljudevit Gaj, Nemac poreklom, otvoreno kaže da su Hrvati prisvojili srpski jezik za svoj, ali to današnji hrvatski istoričari zaglušujućom galamom žele potisnuti.Ćirilsko pismo, posle glagoljskog, bilo je pravo narodno pismo Srba Srpske krajine i Dalmacije. Ogroman broj povelja, letopisa i zapisa, ugovora i napisa koji su sačuvani kao istorijska dokumenta, pisani su tadašnjim Srpskim jezikom i ćirilicom. Najstariji istorijski dokumenti, Povelje Hrvatskog naroda, pisani su ćirilicom, npr. “Povaljska listina” iz 12. veka. Prva knjiga pisana ćirilicom napisana je 1454. godine u Varaždinu.Posle katoličkog kongresa u Zagrebu, 1900. godine, započeto je svesno poistovećivanje katoličanstva sa Hrvatskom. Direktive za to stizale su iz Beča ali i iz Vatikana. Prva faza bila je “čišćenje” stranog elementa iz katoličke Hrvatske. Na udaru su se našli Srbi, Jevreji i Cigani.Kongres je imao za cilj da na hrvatskom prostoru stvori bojovnike katolicizma.Dubrovnik je verovatno najbolji primer da se ukratko prikaže proces odsrbljavanja. To je grad koji od postanka nije bio naseljen Hrvatima niti je ikad bio pod njihovom državnom vlašću, a danas je „napučen“ isključivo hrvatskim „pućanstvom“ i, dabome, nalazi se u Hrvatskoj.Od postanka, Raguza ili Dubrovnik ugnežđena je između dve klasične srpske oblasti – Travunije i nizvodnog Zahumlja, odnosno Huma. Zato je sasvim bespredmetna rasprava kog su porekla dubrovački Sloveni jer su u grad mogli da dospeju samo iz zaleđa koje je srpsko. Tako svedoče i dokumenta grada, ali još bolje sami dubrovčani i njihova književnost.Dubrovnik je nekada bio najveći srpski grad, a sveti Petar Cetinjski je predlagao da bude prestonica Srbije…Krajem devetnaestog stoleća je hrvatski istoričar Natko Nodilo proučavao nacionalni sastav stanovništvo zapadnog Balkana, pa je svoje mišljenje izneo i o Dubrovčanima. On u ovom gradu ne nalazi ni Hrvate ni hrvatski jezik. Doslovno piše:U Dubrovniku, ako i ne od prvog početka, a ono od pamtivjeka, govorilo se srpski; kako kod kuće, tako u javnom životu i u općini, a srpski je bio i raspravni jezik. Pa otkuda onda Hrvati u Dubrovniku? Odgovoriću na ovo pitanje još jednim pitanjem: otkuda oni u Janjevu, sat hoda od Milutinove Gračanice, ili u Boki što na moru odvaja srpsku Duklju od srpske Travunije? Nije znači bilo dovoljno Rimu da pokatoliči Srbe, jer dokle god je bilo srpske crkve, postojala je opasnost od povratka u pravoslavlje. Zato je taj proces nastavljen još žešće, jer su Srbi katolici morali da postanu Hrvati, i to su najzad i postali.Od Boke do Trsta pod vlašću dve kurve, Austrije i Venecije, prodavali su labilni Srbi veru za večeru, a posle samo nekoliko generacija mnogi su postajali „Hrvati“. Isti proces trajao je, dabome, i u dubini kontinenta.PROCES formiranja evropskih naroda okončan je još u srednjem veku, a u bivšoj SFRJ odvijao se do sedamdesetih godina dvadesetog veka. Do Titovog dolaska na njeno čelo, Jugoslaviju su sačinjavala tri naroda, a desetak godina pre njegovog silaska s političke scene bilo ih je duplo više. Evropsku porodicu naroda, pored Makedonaca, Titova garnitura je obogatila i sa Crnogorcima, koji su sve do 1945. bili Srbi, i Muslimanima, kojima je samo u nekadašnjoj Jugoslaviji vera priznata za naciju…U XIX stoljeću na jugoslovenskim prostorima samo su Srbija i Crna Gora posjedovale atribute državnosti. Hrvatska je formalno bila nezavisna kraljevina u okviru Ugarske i sa ugarskim kraljem. Kako je taj kralj bio istodobno i austrijski car, to je Hrvatska uistinu bila dio višenacionalnog Austro – ugraskog carstva...

 

НАД-БИЋЕ

 До сада је сила природе у овом делу свемира створила најсавршеније биће за које знамо , а то је човек. Најуспешнији од свих примата. Пре неколико десетина година је почела ера генетике , и данас смо сведоци вештачки изазваних генетских мутација , и генетских манипулација . У даљем тексту ћу да се држим генетике , одабира најуспешнијих форми , и процене како ће то све да изгледа у будућности. Ако узмемо човека као генетски врхунац природног одабира свих бића која су икада постојала на земљи , онда се поставља питаље: Да ли човек сада сме да мења тај генетски код у жељи да направи још савршеније биће ? То биће би било супериорно у односу на нас , наравно уколико би се та успешност показала кроз дужи период , и у стварном окружењу . Ја сматрам не само да сме , већ да је то неопходно како би прескочили хиљаде година природне селекције , које би иначе довеле до истих резултата . Није важно сада како ће да изгледа то биће , важно је да су му карактеристике висока интелигенција , и свесност, а психофизичке способности му уопште далеко надмашују способности данашњег модерног човека . Наука данас такође напредује у осталим правцима , неки од њих нуде алтернативу генетском над човеку. Компјутери су толико напредовали да имамо супер компјутере који врше огромна израчунавања , врше симулације разних догађаја , и на прагу су свесности . Само је питање још неког броја година када ће да постану свесни. Врло брзо после тога ми ћемо да направимо електронски склоп који ће да нас надмаши у интелигенцији , а у физичком погледу можете само да замислите у какве све машине ће моћи да се угради . Нећу да га назовем Робот , јер он није само глупа машина из филма , назваћу га ничеовски , Надбиће . Надбиће ће веома брзо да створи још успешније облике постојања других савршенијих Надбића , а они следећа... У ова два примера сам покушао да вам покажем два алтернативна начина на која се убрзава еволутивна спирала ка савршеном Надбићу. Међутим у оба случаја се јављају социолошке препреке . Сигуран сам да се већ неки од вас противе неком од ових сценарија колико год да сте за тај напредак , али то није важно, јер тако ће да буде. Тај нови генетски човек ће можда да нас сматра драгим прецима, али ће провалија између нас да буде већа него између нас и мајмуна . Тај нови генетски човек ће да створи још савршеније облике од крви и меса , или ће и он да створи машинске,електронске склопове од нама данас непознатих материјала фантастичних особина , а само то Надбиће ће да буде корак близак савршенству . Свемирски вакум , и даљине које се мере стотинама и десетинама хиљада светлосних година за њих неће да представљају препреку. Тада ће да почне права свемирска ера и експанзија . У том тренутку ће само да се поставља једно питање : Зашто путовати у далека пространства свемира када смо овладали материјом до те мере да из било ког елемента можемо да створимо било који други елемент или изотоп . Тако да није потребно да се иде на друге крајеве свемира по рецимо злато , или уранијум , када можемо да га направимо од воде , или кречњака , или силицијума , и шта год. Одговор је : Треба путовати по материју , јер смо већ готово сву материју коју смо овде имали претворили у корисну материју. И тада ће се ићи у друге делове свемира по материју , или да би се тамо направило то исто . Ја видим ствари до ове тачке како ће да се одвијају , даље ми је нејасно ,али и ово је довољно . Из свега тога произилази да ми сви треба да се организујемо у правцу остварења тог напретка како би били део оних који су се уткали у напоре ка стварању савршенијег облика. Рећи ћу вам и ово , природа никад није хтела да направи од примата савршеног примата , или од мајмуна савршеног мајмуна, већ је у широкој лепези мутација направила увек најбољи избор , а то је увек ново биће , слично предходнику , али другачије . Тако ни човек никад неће да постане савршен човек , већ ће човек да нестане препуштајући место Надчовеку. Из тог разлога човек као до сад најсавршеније биће није важан природи као неко савршенство које је природа желела . Не ,он је за природу потпуно безначајан као што је буба или бактерија , али је за природу значајан као степен ка следећем и савршенијем , као степен ка Над-бићу .               Написао: Обрад Комазец

ВРАЧ

ВРАЧ, ЖРЕЦ, ВОЛХ(В), ЧАРОБЊАК


Врач је био народни лекар који је лечио магијским радњама , а по веровањима, могао је бити толико моћан да је врачањем утицао на природне појаве и људску будућност. Он је терао болести уз шапутање (бајањем и басмањем) прастарих басама, уз помоћ звоњења, галаме, кађењем запаљеног ароматичног биља и њихових смола, спаљивањем помоћу ватре и спирањем помоћу воде. Када дође до помрачења Сунца и Месеца, у народу се каже да је то дело неког врача. Он по длану прориче да ли ће се пронаћи нека изгубљена или украдена ствар, да ли ће болесник оздравити, итд. У руском народном предању чаробњацима (волхити, волшебники и др.) су називани народни лекари, бајачи, врачаре. Од 11. века лекарска улога врача издвојила се од чаробњаштва. У народу се тада говорило: „Што су пре били врачи, то су сада лечници"; „У млинара и у врача најбоља погача."
У старој словенској заједници врач је био жрец. Он је, уз лекарску улогу, управљао верским обредима и поворкама (од жрети: славити). То је била и особа која пали ватру (жарец, жарац, онај који жари, онај који рукује ватром). У једном руском средњовековном спису спомиње се жрец - чаробњак који се бринуо о кипу бога Велеса, а знамо да је Велес био заштитник и покровитељ магије. Поред кипа непрестано је горела ватра, одржавао је други жрец који се заветовао да ће се сам спалити ако се ватра угаси. У каснијим причама јављају се разни старци и свештеници који су умели да проричу помоћу пепела спаљених жртава. У народу се тврдо верује да душевне болести настају зато што се зао дух увуче у људско тело и нагриза га. Он се из тела изгони помоћу бајања и басмања. Примањем хришћанства, такви болесници вођени су у манастире, да им калуђери, који су наследили улогу жреца, читају молитве, како би им из тела измамили злог духа, или би га насилно, шибањем болесника, истерали из тела. Стари словенски свештеници су називани и волхвима, волшебницима, чаробњацима, док су обредни певачи били гуслари (код јужних Словена). У каснијим средњовековним изворима жреци, волхови и чаробњаци окривљују се за лоша дела, под којима се већ подразумевало и гатње по "одбаченим књигама" од којих је једна била позната као „Волховник“. Не зна се са сигурношћу да ли је један жрец био исто што и волхв. Не постоје историјски подаци ни како се улазило у занимање и звање старословенског многобожачког свештеника. Код старих Словена су морале постојати најмање три врсте свештеника, једна од њих је била задужена за обред, друга за певање обредних песама и песама у славу богова, трећа за чување и преношење мудрости. Обзиром да, према природи саме вере, сматрано да постоји више богова, постоји могућност да је свештенство било „специјализовано“ за једног одређеног бога али постоји могућност и да није било. О томе се не зна довољно. Нема никаквих историјских података о оспособљавању староверних свештеника за то занимање. Није забележено где су они стицали своја знања, нити како су стицали „квалификацију“ за свој посао. Али јасно је да су старословенски свештеници знали тачан календар својих празника. Како су га одређивали, то није забележено. Зато, морамо да се ослонимо на народно предање, које је за сада једини доступан извор који о томе може да нам донесе неке податке.



Литература:
Календар предака, Александра Бајић, 2012.
Словенска митологија, Енциклопедијски речник, група аутора, 2001.
Српски митолошки речник, група аутора, 1970.

O BIBLIJI I JUDEO-HRIŠĆANSTVU

 "KakK



 "Kako smo mi čudna bića: sedimo u paklu,na dnu tame,zato što se plašimo svoje sopstvene besmrtnosti" Rumi


                                                             Link:

                             http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/biblija.htm


.

РОД / ROD - Slavic mythology souvenires

Cilj nam je da pod imenom ROD napravimo jak brend koji će svetu predstaviti i približiti slovensku mitologiju kroz pristupačne i svima dostupne suvenire (priveske, skulpture, odevne i predmete od kože).

Production and sale of souvenires inspired by slavic mythology and religion.
For all orders outside Serbia please visit our online shop
http://www.mods69.com/user/page.jsp?f_shop_id=39&f_lang_id=2&f_partner_id=0&f_page=front

Proizvodnja i prodaja suvenira inspirisanih slovenskom mitologijom.

Naručivanje:
Za Srbiju preko poruka ili na email adresu www.rodsrbski@gmail.com

Za inostranstvo preko online shop-a
http://www.mods69.com/


.

Teče Krvava Drina

Неке слике Момира Крсмановића прогањаће целог живота. Није имао ни пуних десет година када је октобра '41. бежао од помахниталих усташа док су у крвавом походу на српска села подно планине Сјемећа клали све што је мрдало, а било српско. Тада је изгубио мајку Јоку и шестогодишњег брата Радомира, а слика младе женераспореног трбуха која сама зашива властити стомак пратиће га док је жив. А вероватно и на оном свету.


 Link:

 http://www.momir-krsmanovic.com/



.

Niklot

Niklot (1090-1160.) je bio knez Bodrića (Obodrita), a kasnije i svih baltičko-polapskih Slovena. Skoro 30 godina borio se protiv pokušaja osvajanja slovenskih teritorija od strane raznih nemačkih vladara. U isto vreme borio se i protiv nasilnog pokrštavanja Slovena, ostavši do kraja odan slovenskim bogovima.
Posle smrti pokrštenog kneza Henrija, kneza Bodrića, Niklot zauzima njegovo mesto, odbacuje silom nametnuto hrišćanstvo i vraća se staroj veri. Njegova moć raste i kneževina vojno jača dovoljno da može da pruži jak otpor i na neko vreme prekine sve pokušaje neprijateljskih osvajanja. Nanevši nekoliko većih poraza Saksoncima donosi višegodišnji mir slovenskim zemljama.
Rimski papa Lotar Treći ne odustaje od slovenskih teritorija i nasilnog širenja nove vere. Poklanja zemlje Bodrića svom danskom vazalu Knutu Lavardu. Papa Lotar i Knut zajedno organizuju vojni pohod na Slovene. Ujedinivši se sa knezom Pribislavom, Niklot kreće u novi rat iz kojeg izlazi kao pobednik. 1131. godine danska vojska je razbijena, a papski vazal Knut ubijen. Niklot sklapa primirje i savez sa saksonskim vojvodama koje mu obezbeđuje duži mir. Prebacujući ratna dejstva na teritoriju neprijatelja, Niklot organizuje brojne osvajačke i pljačkaške pohode. Uskoro se slovenski brodovi iskrcavaju čak na obale Danske pljačkajući i donoseći velike prihode kneževini.
1147. počinje Drugi krstaški rat. Zbog nesuglasica između između franačkog kralja Luja Sedmog i nemačkog cara Konrada Trećeg veliki deo krstaške vojske vraća se kući odustajući od puta ka Jerusalimu. Vraćena vojska dobija novi cilj: porobljavanje i pokrštavanje baltičko-polapskih Slovena. Niklotova vojska ih je dočekala spremno. Jako krstaško uporište, Vagrija, iznenada napada slovenska vojska uništavajući ga potpuno. Uz Vagriju zapaljeno je i opljačkano još nekoliko nemačkih gradova. Ipak, posle dugih borbi Niklot ostaje u opkoljenom utvrđenom gradu Dobinu. Odbivši da se preda Niklotova vojska probija obruč i nanosi još jedan veliki poraz krstašima. Saksonci su prinuđeni na novo primirje.
1160. danski kralj Valdemar u savezništvu sa saksonskim vojvodama kreće u još jedan napad na Niklota. Napadnut sa kopna od Nemaca i sa mora od Danaca, stari Niklot gine u borbi u svom utvrđenom gradu do poslednjeg časa branivši narod i slovensku veru.
Njegovo mesto zauzima sin Pribislav koji postaje saksonski vazal, prihvata hrišćanstvo i dobija titulu „princ od Maklenburga“. Posledica Pribislavovog postupka, uz neslogu slovenskih vladara, je da potomaka baltičko-polapskih ratnika danas gotovo da nema. Ostalo je nekoliko desetina hiljada Lužičkih Srba, kojih je sve manje i opstanak im je ugrožen.

Teško je naći bilo kakav tekst na srpskom o knezu Niklotu. Jedan od retkih spomena Niklota imamo u pesmi Vojisava Ilića „Slovenski knez“ iz 1886. godine:

Na obali hučne Travne,
Gde se Nemac širi sad,
U iskonske dane tavne,
na obali hučne Travne
Dizao se tvrdi grad.

Hrabri Niklot vladao je
U tvrdome gradu tom,
sad urvine tamo stoje,
Pauk plete mreže svoje
U tihome poslu svom.

Jednog dana od Baltije
Podiže se ljuti vrag,
Diže vojske i galije
I uporno na grad bije,
Da mu zatre sami trag!

Šest meseci borba traje,
Ali Niklot ne da grad,
Šest meseci ne prestaje
Da za udar udar daje,
bol za bol i jad za jad!

A kad šesti mesec zađe,
I pobeđen dušman ljut,
da ranama leka nađe
Odbi vojske, krete lađe,
Na obratni, sramni put.

Hrabri Niklot tada uđe
U Perunov sveti hram,
Na kolena pred njim pada
I najlepše iz svog stada
Prinese mu jagnje sam.

Dugo vreme posle toga
Vladao je mirno on,
Poštujući silnog Boga,
I običaj roda svoga,
I slovenski sveti tron.

Na obali hučne Travne,
Gde se Nemac širi sad,
U iskonske dane tavne,
Na obali hučne Travne,
Dizao se tvrdi grad.

Hrabri Niklot vladao je
U tvrdome gradu tom,
Sad urvine tamo stoje,
Ruža svija grane svoje
I kupina cveta s njom.

Niklot je zaslužio mesto na livadama nebeskim uz bogove i pretke, isto kao što je zaslužio da se reči o njemu i danas čuju i šire. Slava Niklotu, slava slovenskim ratnicima!

Moji preci

Moji preci

Zabranjivali su precima mojim
da slave Boga kroz sunce i vatru,
al' ja, njihov unuk, evo, još postojim.
Nisu uspjeli vjeru da im zatru.
Branili su mojim pra-pradjedovima
da poštuju nebo, vjetar, zemlju, vodu...
ali, hvala Bogu, evo, još nas ima.
Mi ćemo trajati i kad oni odu.

Oni su mislili da sunce postoji,
i voda i zemlja..., da posluže njima,
poslušno i ponizno, njih jadnike, koji
sad kukaju, u strahu, da se mijenja klima...

Rugali su nam se, da je naša vjera
bezbožnička i da sve nam je prokleto,
ali Svetovida niko ne istjera
iz nas, ni slamu, badnjak – drvo sveto...

Mi još uvijek bojimo i šaramo jaja,
isto k'o i prije hiljada godina...
Svaki stari detalj nam je od značaja,
da bi se čuvala vjera od starina.

Naše staro znanje, kao vatra sveta,
predaje se oduvijek, iz ruke u ruku
i svako se drži svetoga zavjeta,
da prenosi znanje sinu, il' unuku...

Prenosili smo ga pjesmom i guslama,
kojima djedovi još unuke uče,
i našim starim i mudrim babama:
svaka od njih prenosi znanje na unuče.

Ako Bog da bi'će koga da prenosi
ono što se, evo, do sad sačuvalo,
znajuć' da će biti starac sjedokosi,
jednom, što sad sluša, ovo dijete malo.

Dok nam je jezika i starih pjesama,
koje nam govore o davnim precima,
bi'će časti, hrabrosti i sreće u nama...
Čuvat' ime i jezik, zavjet nam je svima!

Dobrica Erić