Mnogi neuki ljudi medju nama smatraju da su Srbi kao Slovenski narod nekada bili svi odreda plavi sa plavim ocima,a da je toboznji danasnji novi izgled Srba posledica mesanja sa neslovenskim elementom,posebno se misli na Turke.
Prvo sto mi pada na pamet je Prokopije koji je pominjao "cernoliku Sereb" i pominjao fizicke razlike izmedju Slovena na Balkanu i njihovih zapadnih rodjaka. Mada Safarik misli da se taj izraz koristio za crne,nesrecne i jadne Srbe,a belo Srbi za cestite,srecne i slobodne Srbe.
Inace za Stare Slovene na Balkanu ima veoma malo podataka koji bi otkrili kojem su rasnom tipu dominantno pripadali,mada je cinjenica da se svi slazu da su bili "visoki i glavati" ,a jedina rasa koja odjedinjuje ta dve odrednice jeste Dinarska Rasa.Bio je takodje i interesantan intervju u NIN-u sa jednim antropologom ili geneticarem ne secam se sta je,koji je rekao da su Dinarci,srodnici sa Pelazgima-starosedeocima Balkana i da su i jedni i drugi nastali od kromanjonca.To me onda dovodi i do tvrdjenja srpske autohtonisticke skole koja govori da su Pelazgi ustvari Sloveni,tj. Srbi,sto bi znacilo da smo starosedeoci Balkana.Ako nista u jedno sam siguran-da je Dinarska Rasa autohtona na ovim prostorima.
Dvornikovic je imao teoriju po kojoj otprilike ksanto-dolihokefalni nordijski Sloveni kada su dosli na Balkan zatekli Romanizovane Ilire(koji su po njemu originalno takodje ksanto dolihokefali,ali su se pomesali sa crnomanjastim Pelazgima) i pomesali se sa njima i tako je poceo proces denordizacije tj.dinarizacije Srbo-Slovena.Znaci po njemu Srbi su crnomanjasti zbog pelaskog uticaja.Interesantna teorija.
Konkretno ono na cemu se moze raditi to su srednjevekovni Srbi iz doba dinastije Nemanjica,posto su nam ostale freske nasih vladara,ratnika,despota,slike bojeva itd...Medjutim treba biti oprezan jer se nase slikarstvo baziralo na vizantijskom rasnom idealu koje je uglavnom slikalo mediteranske i redje orijentalne ljude.Ali vecina nasih freski su prirodne sa malim uticajem vizantijskog freskoslikarstva,to tvrdi i Dvornikovic,analizirajuci veoma Dinarske portrete Svetog Save,Kralja Milutina,Dusana Silnog i Nordijski portret Despota Stefana Lazarevica.
Prvo sto mi pada na pamet je Prokopije koji je pominjao "cernoliku Sereb" i pominjao fizicke razlike izmedju Slovena na Balkanu i njihovih zapadnih rodjaka. Mada Safarik misli da se taj izraz koristio za crne,nesrecne i jadne Srbe,a belo Srbi za cestite,srecne i slobodne Srbe.
Inace za Stare Slovene na Balkanu ima veoma malo podataka koji bi otkrili kojem su rasnom tipu dominantno pripadali,mada je cinjenica da se svi slazu da su bili "visoki i glavati" ,a jedina rasa koja odjedinjuje ta dve odrednice jeste Dinarska Rasa.Bio je takodje i interesantan intervju u NIN-u sa jednim antropologom ili geneticarem ne secam se sta je,koji je rekao da su Dinarci,srodnici sa Pelazgima-starosedeocima Balkana i da su i jedni i drugi nastali od kromanjonca.To me onda dovodi i do tvrdjenja srpske autohtonisticke skole koja govori da su Pelazgi ustvari Sloveni,tj. Srbi,sto bi znacilo da smo starosedeoci Balkana.Ako nista u jedno sam siguran-da je Dinarska Rasa autohtona na ovim prostorima.
Dvornikovic je imao teoriju po kojoj otprilike ksanto-dolihokefalni nordijski Sloveni kada su dosli na Balkan zatekli Romanizovane Ilire(koji su po njemu originalno takodje ksanto dolihokefali,ali su se pomesali sa crnomanjastim Pelazgima) i pomesali se sa njima i tako je poceo proces denordizacije tj.dinarizacije Srbo-Slovena.Znaci po njemu Srbi su crnomanjasti zbog pelaskog uticaja.Interesantna teorija.
Konkretno ono na cemu se moze raditi to su srednjevekovni Srbi iz doba dinastije Nemanjica,posto su nam ostale freske nasih vladara,ratnika,despota,slike bojeva itd...Medjutim treba biti oprezan jer se nase slikarstvo baziralo na vizantijskom rasnom idealu koje je uglavnom slikalo mediteranske i redje orijentalne ljude.Ali vecina nasih freski su prirodne sa malim uticajem vizantijskog freskoslikarstva,to tvrdi i Dvornikovic,analizirajuci veoma Dinarske portrete Svetog Save,Kralja Milutina,Dusana Silnog i Nordijski portret Despota Stefana Lazarevica.
"Visoka i glavata", ovo je najprostiji opis Dinarskog rasnog pod-tipa i istovremeno vrlo precizan!
Visina je sigurno jedna od glavnih markera Dinarske rase. Poznat je činjenica da su Dinarci najviši od svih Arijevskih rasnih pod-tipova, naprimer naši Crnogorci se vode kao najviši narod u Evropi i jedan od najviših po visini u svetu. "Glavatost" je u stvari barhokefalija - širokoglavost. Brahokefalija je također i odlika i Alpinskog i Istočno-Baltičkog rasnog pod-tipa, ali ne i visina!
Vrlo je pogrešno mišljenje da su svi sloveni a naročito stari sloveni plavi, to jest da su Nordijskog ili još više Istočno-Batltičkog tipa.
Nemački rasolog Hans F. K. Guenther u svojoj knjizi "Rasni elementi evropske istorije" na jednom mestu opisuje pređašnje bavarsko stanovništvo kao "Dinarce koji su nekad govorili slovenskim jezikom"! Bolje reći nekada su bili Sloveni i zato su i govorili slovenskim jezikom! Tokom istorije ta Bavarska slovenska poulacija je germanozovana promenila je veru, zaboravila je svoj maternji jezik a prihvatila novi Nemački jezik i postala Nemcima. Promenili su naciju, ali ne i rasu. ostali su Dinarci. Zato i i američki antropolog Charlton Coon u svome kapitalnom delu tvrdi sa su srbi šumadici najsličniji sa - Bavarcima!
Ove stare freske sasvim jasno pokazuju da su naši stari kraljevi bili klasični dinarci, upravo kao i MI sada. Još ću da se nadovežem na ovu zaista interesantnu temu, jer se radi o slikama naših predaka od pre više od 500 - 700 godina, koje dokazuju da je naš narod i dalje ono što je i bio u prošlosti.
ДИНАРСКА РАСА НА СРПСКИМ ФРЕСКАМА
Ради се о злурадој причи како „Срби више нису прави Срби после пет стотина година отоманске окупације“. Непријатељ који ову глупост константно пласира, са циљем пљувања и понижавања српског народа, такође је увек склон и рад пребацивању наших људи из Српства у свој сопствени национални табор.
Тако уз помоћ хокус покус „кршћанског“ магичног ритуала и употребом „чудотворне“ свете водице, по католичким црквама од вајкада се дешавало антрополошко „чудо“ - од „монгрилског Србина“ или „православног Турчина“ (како често воле да нас називају припадници најодвратнијег комшиског народа, који тренутно док ово читате купује све живо по Србији или заузима важна места у српској власти!) добијамо праве „ариске и бјеле Хрвате“, и то ништа мање него нордијског-готског порекла.
Ако сте мислили да је устајање из мртвих или васкрсење неко велико чудо у хришћанској религији, преварили сте се - ово је тек право чудо код католика: неколико магичних молитви и мало шкропљења „светом водицом“ (такођер, гарантовано убија вампире и тера ђавле и врагове) и ненадано се дешава генетсак промена. Уколико припадници српског народа одбију да се подвргну овом католичком „чуду“ промене расе и индентитета, увек остаје „тјерање“, клање или у најблажем случају препуштање судбини остајања „православним Турчином“. Није него...
Али најгоре од свега је тотално непознавање сопственог народа и историје код неких наших људи. Сасвим очигледан недостатак расне свести и неког основног познавања расног питања. Али зар нам недостатак расне свести не указује на потпун недостатак било какве свести? На ово се наилази код многих људи без обзира на њихово образовање или природну интелигенцију. Овакви су умислили да су стари Срби сви одреда били плавокоси и плавооки, малтене нешто као Швеђани (узгред речено, и код њих нису сви људи такви). Кад би ове српске незналице имали претаву како изгледа нордијски расни под-тип, оне би сасвим сигурно старе Србе препознали као такве.... Сад одакле они знају како су изгледали наши преци, и да су сви били управо такви „супер Аријевци“ са најплављим очима и готово жутим косама, никад нити један од ових „стручњака“ за антроплогију и историју није могао да ми рационално објасни... Чак и супротно од овога, већина су гледали празно и без речи попут уморних волова, што у суштини и јесу. Прошле године, је чак један такав „Србин“ био лично на овом форуму са својим усташким теоријама и са тврдњом да Срби имају „маслинасту“ кожу (Марсовци, шта ли је?) попут његовог вољеног Исуса бен Јахвеа/бен Пандира (Оооо, поздрав „Оточац“).
Дакле питање је како су изгледали Срби пре отоманског освајања? Где можемо да видимо њихове слике, а још горе у то време није било фотографија и антрополошких мерења...На сву срећу, има верних слика и престава ондашњих Срба. Остале се слике за успомену и дуго сећање потомцима.
То су слике или боље рећи фреске по манстирима и црквама немањичке Србије! Ето ко каже да је јудео-хришћанство тако лоше? Лепо кажу азијати да „у сваком злу има по мало добра“.
На тим сликама, можда „верни“ и верују да су престављени „светитељи“ за које ни тада нико жив није знао како су изледали или да ли су уопште и потојали, али чињница је да су ту насликани локални динарци, то јест ондашњи Срби. Тако тог фамозног расног мешања са азијатским Турцима није ни било, или га је било врло мало (што се види на минималном броју монгрила којих има у Србији, као и у свим другим белим змељама, нажалост). Људи престављени на фрескама по манастирима из тог периода су Динарци, индентични данашњним динаридима који насељавају Србију или српске земље, што ће рећи: Србима. Ко не верује, ево сада је лето и сезона годишњих одмора је кренула - такви нека изађу на аутопут и нека добро осмотре хорде турских страних радника који се вражају из немачке за своју родну турску. О разлике, и то драстичне!
Колега који је започео овај топик је дао одличан пример са фрескама ондашњих српских владара и феудалаца, код којих се јасно види чињеничћно стање: Динарци. Мада и код њих постоји једна ствар, коју је омашио да види уважени колега В. Динарац. Наиме, како се ради о краљевима и племству позната је чињеница да су многи од њих били ожењени са женама из Грчке, Мађарске, Бугарске, Влашке па шак и из Француске. То јест многи од њих су имали мајке из ових земаља, што ће рећи да су те жене, њихове мајке биле често не-динарске жене. То јест биле су нордијске, медитеранске, алпинске или источно балтичке расе. Тако да ондашњи краљеви и највиши племићи нису сигуран доказ динаризације као 100%. Тако остају нам слике обичних људи који су били модели за светитељске и апостолске фигуре, свети ратници и масе приказане на тим фрескама, или ктитори манастира који су припадали нижем племству.
Српски ратници манастир Ресавица
Једноставно, ондашњи фрескосликари, без обзира да ли су били Срби или Грци, сликали су оно што виде око себе. Као и сви други сликари и они су имали моделе за своје слике а ти модели су били људи около њих. А људи около њих били су управо динарски Срби: сељаци, пастири, војници, свештеници, ковачи, трговци или мањи племићи. Баш као што им је позирао за портрет ктитора манастира неки српски краљ од лозе Неманића, тако им је за неког светитеља позирао неки радник или сељак или српски војник. Чак и преставе Исуса Христоса по нашим манстирима и црквама (чак и сада) престављају динарског човека, што Исус или Исуси сигурно није био/били.
Сликари сликају оно што виде около себе + кроз њихов рад проговара расна душа. Тако на пример, наш Христос има браон светлу косу и браон очи, код Грка и Италијана је махом приказан као медитеранац са изразито црном косом и тамним очима; у протестанским црквама севера Исус већ има плаве очи (!) и светло смеђу косу, док је код Кинеза већ престављен са благо косим очима. Тако раса (расна душа) проговара кроз рад уметника, баш као што он слика по моделима које види око себе.
.
Visina je sigurno jedna od glavnih markera Dinarske rase. Poznat je činjenica da su Dinarci najviši od svih Arijevskih rasnih pod-tipova, naprimer naši Crnogorci se vode kao najviši narod u Evropi i jedan od najviših po visini u svetu. "Glavatost" je u stvari barhokefalija - širokoglavost. Brahokefalija je također i odlika i Alpinskog i Istočno-Baltičkog rasnog pod-tipa, ali ne i visina!
Vrlo je pogrešno mišljenje da su svi sloveni a naročito stari sloveni plavi, to jest da su Nordijskog ili još više Istočno-Batltičkog tipa.
Nemački rasolog Hans F. K. Guenther u svojoj knjizi "Rasni elementi evropske istorije" na jednom mestu opisuje pređašnje bavarsko stanovništvo kao "Dinarce koji su nekad govorili slovenskim jezikom"! Bolje reći nekada su bili Sloveni i zato su i govorili slovenskim jezikom! Tokom istorije ta Bavarska slovenska poulacija je germanozovana promenila je veru, zaboravila je svoj maternji jezik a prihvatila novi Nemački jezik i postala Nemcima. Promenili su naciju, ali ne i rasu. ostali su Dinarci. Zato i i američki antropolog Charlton Coon u svome kapitalnom delu tvrdi sa su srbi šumadici najsličniji sa - Bavarcima!
Ove stare freske sasvim jasno pokazuju da su naši stari kraljevi bili klasični dinarci, upravo kao i MI sada. Još ću da se nadovežem na ovu zaista interesantnu temu, jer se radi o slikama naših predaka od pre više od 500 - 700 godina, koje dokazuju da je naš narod i dalje ono što je i bio u prošlosti.
ДИНАРСКА РАСА НА СРПСКИМ ФРЕСКАМА
Ради се о злурадој причи како „Срби више нису прави Срби после пет стотина година отоманске окупације“. Непријатељ који ову глупост константно пласира, са циљем пљувања и понижавања српског народа, такође је увек склон и рад пребацивању наших људи из Српства у свој сопствени национални табор.
Тако уз помоћ хокус покус „кршћанског“ магичног ритуала и употребом „чудотворне“ свете водице, по католичким црквама од вајкада се дешавало антрополошко „чудо“ - од „монгрилског Србина“ или „православног Турчина“ (како често воле да нас називају припадници најодвратнијег комшиског народа, који тренутно док ово читате купује све живо по Србији или заузима важна места у српској власти!) добијамо праве „ариске и бјеле Хрвате“, и то ништа мање него нордијског-готског порекла.
Ако сте мислили да је устајање из мртвих или васкрсење неко велико чудо у хришћанској религији, преварили сте се - ово је тек право чудо код католика: неколико магичних молитви и мало шкропљења „светом водицом“ (такођер, гарантовано убија вампире и тера ђавле и врагове) и ненадано се дешава генетсак промена. Уколико припадници српског народа одбију да се подвргну овом католичком „чуду“ промене расе и индентитета, увек остаје „тјерање“, клање или у најблажем случају препуштање судбини остајања „православним Турчином“. Није него...
Али најгоре од свега је тотално непознавање сопственог народа и историје код неких наших људи. Сасвим очигледан недостатак расне свести и неког основног познавања расног питања. Али зар нам недостатак расне свести не указује на потпун недостатак било какве свести? На ово се наилази код многих људи без обзира на њихово образовање или природну интелигенцију. Овакви су умислили да су стари Срби сви одреда били плавокоси и плавооки, малтене нешто као Швеђани (узгред речено, и код њих нису сви људи такви). Кад би ове српске незналице имали претаву како изгледа нордијски расни под-тип, оне би сасвим сигурно старе Србе препознали као такве.... Сад одакле они знају како су изгледали наши преци, и да су сви били управо такви „супер Аријевци“ са најплављим очима и готово жутим косама, никад нити један од ових „стручњака“ за антроплогију и историју није могао да ми рационално објасни... Чак и супротно од овога, већина су гледали празно и без речи попут уморних волова, што у суштини и јесу. Прошле године, је чак један такав „Србин“ био лично на овом форуму са својим усташким теоријама и са тврдњом да Срби имају „маслинасту“ кожу (Марсовци, шта ли је?) попут његовог вољеног Исуса бен Јахвеа/бен Пандира (Оооо, поздрав „Оточац“).
Дакле питање је како су изгледали Срби пре отоманског освајања? Где можемо да видимо њихове слике, а још горе у то време није било фотографија и антрополошких мерења...На сву срећу, има верних слика и престава ондашњих Срба. Остале се слике за успомену и дуго сећање потомцима.
То су слике или боље рећи фреске по манстирима и црквама немањичке Србије! Ето ко каже да је јудео-хришћанство тако лоше? Лепо кажу азијати да „у сваком злу има по мало добра“.
На тим сликама, можда „верни“ и верују да су престављени „светитељи“ за које ни тада нико жив није знао како су изледали или да ли су уопште и потојали, али чињница је да су ту насликани локални динарци, то јест ондашњи Срби. Тако тог фамозног расног мешања са азијатским Турцима није ни било, или га је било врло мало (што се види на минималном броју монгрила којих има у Србији, као и у свим другим белим змељама, нажалост). Људи престављени на фрескама по манастирима из тог периода су Динарци, индентични данашњним динаридима који насељавају Србију или српске земље, што ће рећи: Србима. Ко не верује, ево сада је лето и сезона годишњих одмора је кренула - такви нека изађу на аутопут и нека добро осмотре хорде турских страних радника који се вражају из немачке за своју родну турску. О разлике, и то драстичне!
Колега који је започео овај топик је дао одличан пример са фрескама ондашњих српских владара и феудалаца, код којих се јасно види чињеничћно стање: Динарци. Мада и код њих постоји једна ствар, коју је омашио да види уважени колега В. Динарац. Наиме, како се ради о краљевима и племству позната је чињеница да су многи од њих били ожењени са женама из Грчке, Мађарске, Бугарске, Влашке па шак и из Француске. То јест многи од њих су имали мајке из ових земаља, што ће рећи да су те жене, њихове мајке биле често не-динарске жене. То јест биле су нордијске, медитеранске, алпинске или источно балтичке расе. Тако да ондашњи краљеви и највиши племићи нису сигуран доказ динаризације као 100%. Тако остају нам слике обичних људи који су били модели за светитељске и апостолске фигуре, свети ратници и масе приказане на тим фрескама, или ктитори манастира који су припадали нижем племству.
Српски ратници манастир Ресавица
Једноставно, ондашњи фрескосликари, без обзира да ли су били Срби или Грци, сликали су оно што виде око себе. Као и сви други сликари и они су имали моделе за своје слике а ти модели су били људи около њих. А људи около њих били су управо динарски Срби: сељаци, пастири, војници, свештеници, ковачи, трговци или мањи племићи. Баш као што им је позирао за портрет ктитора манастира неки српски краљ од лозе Неманића, тако им је за неког светитеља позирао неки радник или сељак или српски војник. Чак и преставе Исуса Христоса по нашим манстирима и црквама (чак и сада) престављају динарског човека, што Исус или Исуси сигурно није био/били.
Сликари сликају оно што виде около себе + кроз њихов рад проговара расна душа. Тако на пример, наш Христос има браон светлу косу и браон очи, код Грка и Италијана је махом приказан као медитеранац са изразито црном косом и тамним очима; у протестанским црквама севера Исус већ има плаве очи (!) и светло смеђу косу, док је код Кинеза већ престављен са благо косим очима. Тако раса (расна душа) проговара кроз рад уметника, баш као што он слика по моделима које види око себе.
.
