У овом тексту нећемо се
освртати на тему култура и религија Срба пре Хришћанства, него ћемо обратити
пажњу на то шта Нам је Хришћанство донело?
„Бирајући Богове-ми бирамо судбину“ (Древни многобожачки римски песник)
Да ли смо изабрали правог Бога?
Да би нешто тачно одредили и оценили требамо га упоредити са нечим другим. Најпре да упоредимо Хришћанство са Нашом старословенском вером Родноверјем (Паганизам).
Најкраће одлике Родноверја: „ Паганство, то је леп, разгранат, богат, интересантан свет. Политеизам је оличавао разноликост света, разноврсност реалних космичких сила. Древни Срби су у својим Боговима видели реалне и разумне природне силе. Срби су живели у природи, себе су сматрали у њен део и растварали се у њој. То је реалистичка религија. Еколошки и биолошки разумна. Данашњи телевизори, компјутери, мултимедија, сав виртуелни свет, у коме ми проводимо већи део времена, губи нашу везу са реалним светом, са природом, прави од нас непуновредне људе, биороботе“.
Хришћанство је религија која се заснива на вери, док се Ведизам ( од речи веда- знање) базира на реалним знањима која се могу проверити.
Многобоштво – то је само заједнички вид за све Аријевце религије- Ведизма. Многобоштво је адаптирани Ведизам за конкретан народ за ниво његовог духовног и социјалног развоја.
Многобоштво је религија у складу са природом, она слави природу и живот. Лако је доказати да је природа једини прави и највиши креатор свега постојећег (мислимо на целокупан Космос). У многобоштву постоје једни, једини и непроменљиви закони-закони природе! Законе природе човек не може да контролише, природа иде путем који је сама себи одредила. Човек не може утицати на природни закон, закон гравитације, на закон који можемо окараткерисати као „Моћ је право“, само најјачи опстају, закон природне селекције (оно што није за природу, она сам то шкартира и одбацује), у природи важи закон „око за око, зуб за зуб“...
Човек не може променити ове природне законе, али зато може смилити накарадне моралне норме.
Хришћанство убија и слаби националну и расну свест једног народа. Кодекс Хришћанства гласи да смо сви једнаки пред Богом. Да не постоје расе, да не постоји национална припадност. Јер сви смо ми „Божје стадо“.
Погледајмо профил једног Хришћанина: бојажљив, повучен, смирен, отуђен, једнополни живот (монаси), дозвољава да га понижавају и пљују (Ако ти неко удари шамар, ти му окрени други образ), не убиј (свакако да није морално убијати, али ако неко жели твоју смрт и смрт твоје породице ви ћете му то дозволити?! Тешко, врло тешко, сем ако нисте заклети Хришћанин). Прави Хришћанин није борац, у њему нема живота. Док у природи ако се не бориш, као и да не постојиш! Појешћете, згазићете!
Логично питање, зашто се људи не придржавају свих заповести и свих савета из „Светих књига“?! Зато што су оне противприродне и зато што су природни нагони ЈАЧИ од религијских!
Зато је вечна религија природе неуништива!
Зато што је јача од накарадних и болесних Жидовских умова!
Дакле заклети хришћанин је ОВЦА у стаду Божјем како каже библија.
„Хришћани су стадо „Божје“, њихови пастири су Јевреји“ –
Врло једноставно, са овчије тачке гледишта пастир је њихов Бог! Зашто? Зато што пастир одређује када ће стадо јести, када ће пити, када ће шетати и када ће их заклати. Пастир кроји њихову судбину. Али он постаје њихов „Бог“ тек када их укроти и наметне им своју власт! А кроз Хришћанство, Жидови су то итекако успели! Србски народ је укроћен! Намтенуте су нам лажне вредности, али не у потпуности о томе сведочи наша историја у култура. Срби су витешки народ, док се витез никако не може уклопити у морални лик Хришћанина. Срби нису кукавички народ да би веровали у једнакост, опроштење грехова, самилост и остале кукавичке моралне норме. Те моралне норме су профил класичног СТАДА ОВАЦА. Хришћанство се никада неће укоренити у Србском народу! Сачували смо своју традицију, свој пркос, јунаштво и чојство захваљујући, (како би то Хришћани рекли) ПАГАНИЗМУ!
„Бирајући Богове-ми бирамо судбину“ (Древни многобожачки римски песник)
Да ли смо изабрали правог Бога?
Да би нешто тачно одредили и оценили требамо га упоредити са нечим другим. Најпре да упоредимо Хришћанство са Нашом старословенском вером Родноверјем (Паганизам).
Најкраће одлике Родноверја: „ Паганство, то је леп, разгранат, богат, интересантан свет. Политеизам је оличавао разноликост света, разноврсност реалних космичких сила. Древни Срби су у својим Боговима видели реалне и разумне природне силе. Срби су живели у природи, себе су сматрали у њен део и растварали се у њој. То је реалистичка религија. Еколошки и биолошки разумна. Данашњи телевизори, компјутери, мултимедија, сав виртуелни свет, у коме ми проводимо већи део времена, губи нашу везу са реалним светом, са природом, прави од нас непуновредне људе, биороботе“.
Хришћанство је религија која се заснива на вери, док се Ведизам ( од речи веда- знање) базира на реалним знањима која се могу проверити.
Многобоштво – то је само заједнички вид за све Аријевце религије- Ведизма. Многобоштво је адаптирани Ведизам за конкретан народ за ниво његовог духовног и социјалног развоја.
Многобоштво је религија у складу са природом, она слави природу и живот. Лако је доказати да је природа једини прави и највиши креатор свега постојећег (мислимо на целокупан Космос). У многобоштву постоје једни, једини и непроменљиви закони-закони природе! Законе природе човек не може да контролише, природа иде путем који је сама себи одредила. Човек не може утицати на природни закон, закон гравитације, на закон који можемо окараткерисати као „Моћ је право“, само најјачи опстају, закон природне селекције (оно што није за природу, она сам то шкартира и одбацује), у природи важи закон „око за око, зуб за зуб“...
Човек не може променити ове природне законе, али зато може смилити накарадне моралне норме.
Хришћанство убија и слаби националну и расну свест једног народа. Кодекс Хришћанства гласи да смо сви једнаки пред Богом. Да не постоје расе, да не постоји национална припадност. Јер сви смо ми „Божје стадо“.
Погледајмо профил једног Хришћанина: бојажљив, повучен, смирен, отуђен, једнополни живот (монаси), дозвољава да га понижавају и пљују (Ако ти неко удари шамар, ти му окрени други образ), не убиј (свакако да није морално убијати, али ако неко жели твоју смрт и смрт твоје породице ви ћете му то дозволити?! Тешко, врло тешко, сем ако нисте заклети Хришћанин). Прави Хришћанин није борац, у њему нема живота. Док у природи ако се не бориш, као и да не постојиш! Појешћете, згазићете!
Логично питање, зашто се људи не придржавају свих заповести и свих савета из „Светих књига“?! Зато што су оне противприродне и зато што су природни нагони ЈАЧИ од религијских!
Зато је вечна религија природе неуништива!
Зато што је јача од накарадних и болесних Жидовских умова!
Дакле заклети хришћанин је ОВЦА у стаду Божјем како каже библија.
„Хришћани су стадо „Божје“, њихови пастири су Јевреји“ –
Врло једноставно, са овчије тачке гледишта пастир је њихов Бог! Зашто? Зато што пастир одређује када ће стадо јести, када ће пити, када ће шетати и када ће их заклати. Пастир кроји њихову судбину. Али он постаје њихов „Бог“ тек када их укроти и наметне им своју власт! А кроз Хришћанство, Жидови су то итекако успели! Србски народ је укроћен! Намтенуте су нам лажне вредности, али не у потпуности о томе сведочи наша историја у култура. Срби су витешки народ, док се витез никако не може уклопити у морални лик Хришћанина. Срби нису кукавички народ да би веровали у једнакост, опроштење грехова, самилост и остале кукавичке моралне норме. Те моралне норме су профил класичног СТАДА ОВАЦА. Хришћанство се никада неће укоренити у Србском народу! Сачували смо своју традицију, свој пркос, јунаштво и чојство захваљујући, (како би то Хришћани рекли) ПАГАНИЗМУ!
.
.
