Лирски записи из Акаше
(Посвета Марку и Александри – Белом Србину и Белој Србкињи!)
Данас ми стиже порука из Акаше, да нешто напишем о Ђенералу Милану Недићу.
Питао сам се, зашто да пишем о Ђенералу Недићу, када је толико омражен у србском народу, када су га многи Срби одавно заборавили, ако су икада ишта и знали о њему!
Можда се ови лирски записи не би ни догодили, да на нашем порталу нисам наишао на коментар врлог ми пријатеља Старог Словена, који у коментарима – управо по доброти и племенитости – спомиње Ђенерала Недића.
Ђенерал Милан Недић јесте светао лик у новијој србској повесници.
Заиста, један од ретких Срба.
Он је прави изданак расног, хиперборејског и аријевског Србства!
Свесно је жртвовао себе – а, можда, и своју породицу – за спасење Србског Бића.
Моји ми увиди из Акаше кажу, да би – да није било Ђенерала Милана Недића, који је попут Древних Белих Срба Аријеваца свесно жртвовао себе – већ у Другом светском рату било посве истребљено и затрто Србство.
То је Истина, а све друго су комунистичке лажи.
Комунисти су највећи отпадници од Белог хиперборејског и аријевског Србства; највећи изроди Расе и Рода, и најверније слуге људи-змија, лихвара, атлантиста и језуита.
Комунисти су црвени језути, црвени јудео-кршћани.
Греше они који комунисте називају неверницима и атеистима – не, они су највећи верници Ватикана, најпокорнији и најслуђенији поданици Црног Папе, највећи религијски јудео-кршћански фанатици двадесетог века!
Комунисти ни дан-дањи не могу да опросте Ђенералу Недићу што је спасао Србство, јер су они – југо-комунисти, црвени језуити и поклоници Црнога Папе – још 1928. године, у Дрездену, направили планове о потпуном уништењу и затирању Србскога Бића.
Ђенерал Нендић је покварио планове, не само ове ватиканске црвене погани, већ и свих иних заклетих непријатеља и душмана Србства, који већ вековима снују паклене снове и праве демонске планове о потпуном затирању Срба и свега што је србско.
Када су црвени језуити ушли у Београд, у јесен 1944. године, тада су отпочели погромни над расним, самосвесним и самобитним Србима, над Белим хиперборејским и аријевским Србима.
У сарадњи са усташијом, својом црном братијом, црвени су ватиканци затрли у Београду све што дише србски, све што говори србски, све што мисли србски, све што осећа србски.
Тада је и Ђенерал Милан Недић бачен кроз прозор са високог спрата, уз арлаукање и оргијање усташије и црвених језуита.
Али, Ђенерал Милан Недић није умро; он се само преселио у Вечност, у Сварогов Златни Ириј!
Умрла је црвена поган, умрла је усташија, умрли су сви непријатељи и душмани Србства.
Слава и Част Белом Србину – Ђенералу Милану Недићу!
Драган Симовић
Драган Симовић
