Iako se često može čuti da su novu veru Srbi prihvatali masovno, dobrovoljno i sa radošću u srcu, činjenica je da je nametana „od vrha na dole", odnosno od vladara ka narodu. Da bi neki slovenski knez uopšte mogao da se proglasi kraljem, odnosno da bi od pape ili patrijarha mogao da primi krunu, najpre je morao da se pokrsti. Vladari su se i tada više brinuli za ugled i moć, nisu se preterano bavili duhovnim pitanjima, ali je sa podanicima bilo znatno teže. Ne želeći da se odreknu starih božanstava, mnogi su se opirali, a zbog toga često i bez glave ostajali. Istorija beleži primere da su čitave naseobine nepokornog naroda paljene i rušene do temelja, pri čemu su se prvi na udaru našli upravo kipovi i svetilišta nekadašnjih idola.
I pored svega, Srbi su sačuvali uspomene na slovenske bogove i način života. Mnogi hrišćanski sveci dobili su osobine bogova, a dane posvećene starom božanstvu preobratili su u dane posvećene svecu. Stoga i ne čudi što se u dane praznika i dalje praktikuju običaji koji sa hrišćanstvom, u suštini, nemaju dodirnih tačaka. Tako je, na primer, sveti Ilija Gromovnik odavno dobio osobine boga Peruna, zaštitnica žena - sveta Petka, preuzela je osobine boginje Mokoši, dok je tradicionalno polaganje badnjaka uoči Božića zapravo podsećanje na slovenskog boga Svaroga.
Pravoslavlje je srpska vedska religija,to je slavljenje staze Prava.Prav je sistem zakona koje je ustanovio Svarog to je ispravna hipostasija ljudskog bica.Srbi su bili pravoslavci i pre hriscanstva.Hriscanstvo nije pravoslavlje ono se samo kiti tudjim perjem!!!
http://www.youtube.com/watch?v=GlF7jXpOarE&feature=share
Jaša Tomić je napisao:
Hrišćanstvo u ono doba (6-12 vek) nije izlazilo pred Srbe kao čisto versko pitanje.
Nova vera, koju su širili iz Rima i Carigrada, bila je isprepletana sa novim redom, i to sa novim ekonomskim i političkim redom.
Filozofija onog hrišćanstva bila je ropstvo.
Prve pristalice hrišćanstva, živeli su u zajednici imanja, a vlasti su ih se plašile, te ih prikivale o krst i bacale u vodu.
No posle nekoliko vekova preobrazili su vuka u jagnje.
Oni, koji su među Srbima širili hrišćanstvo, nisu pričali o jednakosti, o bratstvu, o milosrđu. Nego su pričali o stradanju, a nagrada za stradanje je na onom svetu. A na ovom svetu treba biti pokoran, treba u prvom redu poštovati svetovne i crkvene vlasti, jer je svaka vlast od boga.
Zato su to hrišćanstvo i širili u srpskom narodu - od gore.
Vlasteli srpskoj godila je nova kultura i novi red, jer je ona pod tim novim redom postajala silna, moćna i bogata.
Sjajno materijalno stanje rimskih i vizantijskih vlastodržaca bljesnulo joj je u oči.
Sa starom Srpskom Verom bio je povezan stari srpski ekonomski i politički red.
Srbin u staroj svojoj postojbini nije naučio da bude na zemlji spahijski rob i da daje kuluk, i da mu odsecaju uši i nos. On je imao svoje zadruge, svoje porotne sudove, a imao je glasa kada se što zaključivalo ili se birali glavari.
Po novome, bajagi hrišćanskom redu, vladar je postajao ne po volji naroda, nego 'po milosti božijoj', a po milosti božijoj postojala su i sva sitnija gospoda, jer je svaka vlast od boga.
Versko pitanje je bilo samo na površini. Na dnu tog pitanja uhvatio se u koštac stari i novi ekonomski red. Na jednoj strani borilo se staro srpsko zadrugarstvo, a na drugoj strani ekonomsko ropstvo - feudalizam. Na jednoj strani borio se stari srpski demokratizam a na drugoj strani: samo-vlast svetskih i crkvenih moćnika.
Ovo je jezgro spora.
Samo je to jezgro bilo uvijeno s jedne strane u staru Srpsku Veru a sa druge strane u izopačeno hrišćanstvo.
I kad je stara Srpska Vera, stari srpski red počeo da pokleca, tada se javlja Bogumilstvo. Javlja se kao protest protivu novoga reda.
Takozvana borba između stare Srpske Vere i hrišćanstva bila je užasna i trajala je vekovima.
Masa srpskoga naroda nije htela da pristane na ropstvo, nego se očajno borila protiv toga, i zato nije mogla tako dugo da postane srpska država.
Vidi se dakle šta su bili uzroci onome trenju.
To nije što je Srbin proklet, pa nije mogao da se složi, već što nije mogao da na svojoj zemlji i u svoj kući bude rob!!!
Hrišćanstvo se nikada nije utemeljilo kod Srba, Srbin je i danas najpre pagan-staroverac po sadržini svojih kultova i obreda (Krsna Slava,Badnjak,Božić,Vidovdan..) a tek po neki formalnim obeležjima hrišćanin (Sveto Pismo, Biblija...)
Voleti svoje neprijatelje, okretati drugi obraz, odreći se svega što imaš, ne opirati se zlu i ostale slične gluposti potpuno su suprotne zakonima prirode. Nigde nema stvorenja koje bi se na ovaj način štitilo.Verujte mi da nas ova učenja biblije nisu spasila od turske okupacije, nego upravo suprotno tom učenju.
Novija Srpska nesreća potiče od Nemanjića i hrišćanstva. Jer,kao što je Tito na silu narodima na južnoslovenskim prostorima nametnuo komunizam,tako su Nemanjići srpskom narodu na silu nametnuli hrišćanstvo. Ta dinastička loza porušila je sve spomenike slovenskog boga Vida,tako da danas nema ni jednog njegovog obeležja,osim onog koji su sačuvali sveštenici glagoljaši na ostrvu Visu,bežeći u to vreme iz Srbije.
Nemanjići su uništavali bogumile koji su tvrdili da Isus nije bezgrešno začet,nego da je prorok kao što su Mojsije,Buda ili Muhamed. To nije bilo dovoljno. Svi su na silu morali da prihvate ono što je rešeno na Nikejskom saboru,tako da su Nemanjići uništavali i bogumile i staroverce.
Srbija je u vreme Nemanjića imala oko 600.000 stanovnika,od čega su prema Ruskim izvorima Nemanja i njegovi potomci pobili 200.000 staroveraca i bogumila. Prodavali su ih na Dubrovačkoj i Splitskoj pijaci robova, i to mladiće Veneciji kao buduće galiote,a žene i decu kao Belo roblje na Bliski Istok. U arhivi Dubrovačkog muzeja o tome postoje precizni podaci,sa imenima prodatih robova.
Kada su Antu Pavelića na samrti pitali ko mu je bio uzor od državnika,on je odgovorio da je to bio Nemanja,koji je dao recept kako da se istrebljuju Srbi. Jedna nova duhovna elita Srbije mora da raščivija taj Srpski rubikon,a to su primanje Hrišćanstva i Nemanjići.
Slava Srpskim Bogovima!
.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
skinuto sa foruma Srpski Front
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
.
.
I pored svega, Srbi su sačuvali uspomene na slovenske bogove i način života. Mnogi hrišćanski sveci dobili su osobine bogova, a dane posvećene starom božanstvu preobratili su u dane posvećene svecu. Stoga i ne čudi što se u dane praznika i dalje praktikuju običaji koji sa hrišćanstvom, u suštini, nemaju dodirnih tačaka. Tako je, na primer, sveti Ilija Gromovnik odavno dobio osobine boga Peruna, zaštitnica žena - sveta Petka, preuzela je osobine boginje Mokoši, dok je tradicionalno polaganje badnjaka uoči Božića zapravo podsećanje na slovenskog boga Svaroga.
Pravoslavlje je srpska vedska religija,to je slavljenje staze Prava.Prav je sistem zakona koje je ustanovio Svarog to je ispravna hipostasija ljudskog bica.Srbi su bili pravoslavci i pre hriscanstva.Hriscanstvo nije pravoslavlje ono se samo kiti tudjim perjem!!!
http://www.youtube.com/watch?v=GlF7jXpOarE&feature=share
Jaša Tomić je napisao:
Hrišćanstvo u ono doba (6-12 vek) nije izlazilo pred Srbe kao čisto versko pitanje.
Nova vera, koju su širili iz Rima i Carigrada, bila je isprepletana sa novim redom, i to sa novim ekonomskim i političkim redom.
Filozofija onog hrišćanstva bila je ropstvo.
Prve pristalice hrišćanstva, živeli su u zajednici imanja, a vlasti su ih se plašile, te ih prikivale o krst i bacale u vodu.
No posle nekoliko vekova preobrazili su vuka u jagnje.
Oni, koji su među Srbima širili hrišćanstvo, nisu pričali o jednakosti, o bratstvu, o milosrđu. Nego su pričali o stradanju, a nagrada za stradanje je na onom svetu. A na ovom svetu treba biti pokoran, treba u prvom redu poštovati svetovne i crkvene vlasti, jer je svaka vlast od boga.
Zato su to hrišćanstvo i širili u srpskom narodu - od gore.
Vlasteli srpskoj godila je nova kultura i novi red, jer je ona pod tim novim redom postajala silna, moćna i bogata.
Sjajno materijalno stanje rimskih i vizantijskih vlastodržaca bljesnulo joj je u oči.
Sa starom Srpskom Verom bio je povezan stari srpski ekonomski i politički red.
Srbin u staroj svojoj postojbini nije naučio da bude na zemlji spahijski rob i da daje kuluk, i da mu odsecaju uši i nos. On je imao svoje zadruge, svoje porotne sudove, a imao je glasa kada se što zaključivalo ili se birali glavari.
Po novome, bajagi hrišćanskom redu, vladar je postajao ne po volji naroda, nego 'po milosti božijoj', a po milosti božijoj postojala su i sva sitnija gospoda, jer je svaka vlast od boga.
Versko pitanje je bilo samo na površini. Na dnu tog pitanja uhvatio se u koštac stari i novi ekonomski red. Na jednoj strani borilo se staro srpsko zadrugarstvo, a na drugoj strani ekonomsko ropstvo - feudalizam. Na jednoj strani borio se stari srpski demokratizam a na drugoj strani: samo-vlast svetskih i crkvenih moćnika.
Ovo je jezgro spora.
Samo je to jezgro bilo uvijeno s jedne strane u staru Srpsku Veru a sa druge strane u izopačeno hrišćanstvo.
I kad je stara Srpska Vera, stari srpski red počeo da pokleca, tada se javlja Bogumilstvo. Javlja se kao protest protivu novoga reda.
Takozvana borba između stare Srpske Vere i hrišćanstva bila je užasna i trajala je vekovima.
Masa srpskoga naroda nije htela da pristane na ropstvo, nego se očajno borila protiv toga, i zato nije mogla tako dugo da postane srpska država.
Vidi se dakle šta su bili uzroci onome trenju.
To nije što je Srbin proklet, pa nije mogao da se složi, već što nije mogao da na svojoj zemlji i u svoj kući bude rob!!!
Hrišćanstvo se nikada nije utemeljilo kod Srba, Srbin je i danas najpre pagan-staroverac po sadržini svojih kultova i obreda (Krsna Slava,Badnjak,Božić,Vidovdan..) a tek po neki formalnim obeležjima hrišćanin (Sveto Pismo, Biblija...)
Voleti svoje neprijatelje, okretati drugi obraz, odreći se svega što imaš, ne opirati se zlu i ostale slične gluposti potpuno su suprotne zakonima prirode. Nigde nema stvorenja koje bi se na ovaj način štitilo.Verujte mi da nas ova učenja biblije nisu spasila od turske okupacije, nego upravo suprotno tom učenju.
Novija Srpska nesreća potiče od Nemanjića i hrišćanstva. Jer,kao što je Tito na silu narodima na južnoslovenskim prostorima nametnuo komunizam,tako su Nemanjići srpskom narodu na silu nametnuli hrišćanstvo. Ta dinastička loza porušila je sve spomenike slovenskog boga Vida,tako da danas nema ni jednog njegovog obeležja,osim onog koji su sačuvali sveštenici glagoljaši na ostrvu Visu,bežeći u to vreme iz Srbije.
Nemanjići su uništavali bogumile koji su tvrdili da Isus nije bezgrešno začet,nego da je prorok kao što su Mojsije,Buda ili Muhamed. To nije bilo dovoljno. Svi su na silu morali da prihvate ono što je rešeno na Nikejskom saboru,tako da su Nemanjići uništavali i bogumile i staroverce.
Srbija je u vreme Nemanjića imala oko 600.000 stanovnika,od čega su prema Ruskim izvorima Nemanja i njegovi potomci pobili 200.000 staroveraca i bogumila. Prodavali su ih na Dubrovačkoj i Splitskoj pijaci robova, i to mladiće Veneciji kao buduće galiote,a žene i decu kao Belo roblje na Bliski Istok. U arhivi Dubrovačkog muzeja o tome postoje precizni podaci,sa imenima prodatih robova.
Kada su Antu Pavelića na samrti pitali ko mu je bio uzor od državnika,on je odgovorio da je to bio Nemanja,koji je dao recept kako da se istrebljuju Srbi. Jedna nova duhovna elita Srbije mora da raščivija taj Srpski rubikon,a to su primanje Hrišćanstva i Nemanjići.
Slava Srpskim Bogovima!
.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
skinuto sa foruma Srpski Front
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
.
.
