Већ је речено на овом блогу, да су наши преци били бољи од нас. Или ако желите: да смо ми сами били бољи у давно заборављеним животима. Такође је речено, да је јудео-хришћанство главни разлог за овај пад. Ипак, оно није једини разлог, можете рећи и да је мешање врста, које се догодило много пре античког периода, можда и важнији разлог за пад. Вероватно је да ћете да будете у праву. Мешање врста нас је уништило, свукло са нас наше природне одбране. Затим се јудео-хришћанство увукло у наш сломљен свет као неки црв и дотукло нас својим отровом – претварајући нас у покорне, кукавичке, бескорисне, безвредне и ружне сенке онога што смо некада били.
Наравно, стварност је компликованија од овога, постоји много различитих фактора који су допринели нашем паду. Вероватно је најгори онај фактор, који нас је натерао да све окренемо наглавачке: најдубљи и најмрачнији бунари су постали највише и најсветлије куле; најгаднији трол је постао најлепши вилењак; најдража браћа су постали најомраженији непријатељи; најнижа лењост је постала величина човечанства! “Хармонија” се претворила у “цивилизацију”. “Опстанак најспособнијих” се претворио у “опстанак најлењих”.
Авај, догодило се следеће: човек је почео са проналажењем нових ствари, не због тога што је био сјајан, креативан, или због тога што је имао велике визије! Не! Почео је да проналази због тога што је био лењ, због тога што више није могао да се избори са својом ситуацијом, био је заостао у трци са природом. Постао је пропали ловац, тако да је требао боље ловачке алате и боље ловачке технике. Постао је лош навигатор, тако да је требао алате да му помогну и у овом смислу. Постао је гори у свему, због мешања врста.
Са временом – док је европски човек настављао свој пад – наставио је да проналази нове ствари, које су служиле да му олакшају живот – све више и више. Што је више проналазио, мање му је било потребно сопственог квалитета за преживљавање, тако да како је време одмицало, наставио је да пада све брже и брже. Једном вешт, храбар и срећан ловац, постао је дебели подчовек, који проводи време једући хамбургере и гледајући ТВ, толико лењ да му је потребан ауто чак и да би покупио пошту која се налази 50-так метара од његових улазних врата. С временом постане толико дегенерисан, да неће моћи да се репродукује уопште, чак ни помоћу савремене медицине. Тада ће човеченство престати да постоји на овој планети.
Авај, ово су плодови цивилизације. Ово је неизбежни крај “цивилизованог” човека, наравно осим ако технологија не донесе скорији крај. Ми ипак славимо ове најдубље и најтамније бунаре, као највише и најсветлије куле…. Поносни смо на оно што смо стврорили! Будале међу нама чак користе ово како би доказале нашу (европску) супериорност у односу на друге.
Моја жена је неколико пута предложила, да је оно што смо створили данас, само замена за способности које смо некад имали. Пре мешање врста, све нам то није требало: ни рачунари, ни звездане карте, ни компаси, свакао ни кола, камере, струја. Ништа модерно. Имали смо осећај за правац, баш као што га и многе животиње имају. Могли смо да фотографишемо својим умовима. Могли смо да ускладиштимо огромне количине података у умовима. И тако даље. Мешање врста нас је оставило са емпатијом и унутрашњом празнином, коју од тада покушавамо да попунимо… са свом овом технологијом, не мање и уметношћу. Само се сећамо хармоније, коју више не можемо да постигнемо. Покушавамо, поново и поново, али нисмо способни за то. Тако да без обзира на то шта урадимо, на крају остајемо разочарани. Не постов постоји “спасење”. Не постоји бекство. Не постоји решење. Једноставно немамо оно што нам је потребно, да бисмо постигли оно што желимо: оно што што смо имали пре него што смо постали помешани.
Тако да се дегенеришемо. Са све више и више технологије, више и више мешања раса и врста, убрзавамо ка сопственом уништењу. Европски човек чини самоубиство… повућиће и друге врсте и расе у амбис са собом – без обзира на то шта оне радиле. Оне су већ неко време укрцане на исти брод са њим. Човечанству је одзвонило!
Па добро. Шта друго човек може да каже, већ да је можда и добро што је тако. Нећу да пролијем ни сузу за људима који својевољно јуре у сопствену пропаст. Пре ћу их охрабрити да то раде. “Трчите свиње, трчите у кланицу!”. Да видимо да ли ме је брига. Бољи смо без њих. Цела планета Земља је боља без њих.
Видите, човечанство је занимљив ентитет. Нема потребе за 7 или 8 милијарди људских бића да би постојало, опстајало и напредовало. У ствари, преживљавало и напредовао је много боље у прошлости, када је било сачињено од можда само 100.000 људских бића – на целој планети. Још увек је то било “човечанство”. Ако 99,99% данашњег “човечанства” скочи са литице и погине, “човечанство” сутрашњице ће вероватно бити много боље… због тога што они који нису скочили са литице не само да ће представљати мању претњу за хармонију на овој планети, већ ће вероватно бити сачињени од оних који су желели да живе, који нису желели да негују лењост, глупост или дегенерисаност. Ти који нису скочили, вероватно ипак неће моћи да досегну хармонију, али ће да имају мудрост да мисле: “Ако урадимо праву ствар, ако негујемо само оно јако, лепо, здраво и природно у човеку, једног дана ћемо успети.”
Већина данашњих људи скаче са те литице. Прате крдо у провалију, у пропаст, не размишљајући о томе. Уместо тога, као Одалиста, започећу дуг и тежак пут назад ка Хармонији; пут који води по зараслим стазама, кроз најгушће шуме и грмље, живот за животом, све док се једног дана коначно не вратим на место одакле сам дошао. Прочишћен. Побољшан. Обновљен.
HailaR WôðanaR!
Превео са енглеског Александар Маслар
skinuto sa bloga
