10.10.2015.

Вера народа Шуме




Познато је да су наши преци поштовали дрвеће и да су веровали да је Универзум космичко Дрво. Зашто је то било тако, откриће нам следеће историјске чињенице... Некад давно, како причају први историчари и хроничари, стара Европа била је прекривена шумама. Шуме су се протезале преко целе њене територије и људима су требали дани и недеље да прођу кроз неку од њих. Рецимо, Херценска шума старе Германије простирала се источно од Рајне, а шума Андериде прекривала је трећину Енглеске. Још једна џиновска шума, Кимиријанска, налазила се између старе Италије и Етрурује и Римљанима је требало два месеца да прођу кроз њу. Шуме и данас прекривају велики део Русије (и европски и азијски део) а у овој земљи се налази чак једна петина светских шума!
Наши преци су, дакле, били окружени дрвећем, осећали су њихову моћ и енергију и због тога су своје религијске обреде вршили у светим гајевима. Из тог периода потиче религијски концепт обожавања дрвећа― дрво се сматрало светињом и његово уништавање повлачило је за собом смртну казну. Џејмс Фрејзер спомиње бруталне обреде таквог кажњавања чији је циљ био да крв и месо човека замене сок и кору уништеног дрвета.
Познато је да је обожавање храста било раширено међу европским народима. Словени и данас користе храст за бадњак, а келтским друидима је ово дрво такође било светиња. Келтски календар био је подељен на 13 месеци лунарног календара при чему је сваки месец био представљан одређеним дрветом, а дрво повезано с неким божанством. Финцима је, пак, јасен био свето дрво а исто дрво поштовано је и међу Германима. Јасен је и уједно дрво које представља германски Универзум― Игдрасил.
Појам светог дрвета налазимо и у вери шаманских народа Азије (сибрирско-алтајски шаманизам и веровање у Космичко дрво, обреди иницијације током којих се шаман пење на дрво- симбол Свемира итд.). За народе који не живе у шумским пределима није карактеристично поштовање дрвета нити је, у овим религијама, дрво икад било објекат обожавања.. Стога не чуди што оним који су прихватили семитске религије (јудаизам, хришћанство, ислам) уништавање Природе не представља проблем. Као ни сеча „записа”. Јер, за њих, „Дрво није светиња”, како се изјаснио један домаћи црномантијаш (поп).