02.04.2014.

Diktatori danas

Samo diktatura ima smisla u ovom sistemu kapilarno sprovedene mreze lazi. Primeri su brojni i nedvosmisleno poucni: od Viktora Orbana, Nikolasa Madura i Aleksandra Lukasenka do Kim Dzong Una, Hoze Muhike (covek iz naroda, predsednik Urugvaja) i Vladimira Vladimirovica Putina.
Iako medjusobno razliciti, svi oni su nakostreseni nacionalni jezevi sa prkosnim i ponosnim, ostrim i otrovnim bodljama koje ne dopustaju lukavim evroamerickim lisicama i prepredenim liscima da ih prevare i pojedu (ili prepariraju).
U slatkorecivoj mocvari sa zivim peskom i "demokratskim" misolovkama svih vrsta i oblika - jedino ima smisla volja samo jednog coveka, SUVERENA (citaj: "diktatora"), u svetu u kojem nikom van NATO zajednice nije dozvoljena ni mrvica nezavisnosti, ni trunchica slobode, ni "s" od istinske suverenosti.
Jedino su takozvani "diktatori" politicki neuslovljeni, neucenjeni i koliko-toliko slobodni u najneslobodnijem svetu ikada (od Hamurabija do danas).
Zato je tragikomicno danas se (posle svega) igrati liberalnim intelektualno-politickim pojmovnim igrackama za odraslu ali ne i misaono sazrelu decurliju iz redova fatalno prevazidjenih "slobodoumnih duhova" i "kriticke inteligencije" starog kova.
Liberali (dakle 99 posto sadasnje zapadnjacke i evro-prosvetiteljske "intelektualne kaste") opasno i suludo izjednacavaju onu slobodoumnu, zastitnu i preventivnu autoritarnost od one koja sluzi upravo suprotnoj svrsi - pokornom i "odanom" sluzenju tudjinskim, internacionalnim interesima.
Liberali naprosto nemaju unutrasnje mehanizme za razlikovanje jednog nacionalnog heroja (poput spasitelja Spanije, generala Franka) i banalnih kolaboracionista tipa ultra-soviniste Pavelica ili romanticnog zaludjenika Kvislinga.
Za liberalne intelektualce su svi oni samo - fasisti.
Tu nema osecaja (ni neophodnog kategorijalnog aparata) za osecanje razlike izmedju onog vaznog i onog samo dekorativnog, onog sustinskog i onog fetishisticko-ikonografskog, stvarno isceliteljskog i opasno fanaticnog, konkretnog i samo retorickog, formalno i zaista humanog.
Liberali nikada nece razumeti pravi poredak i siri kontekst stvari, magihski zarobljeni u hermeticki zatvorenoj istorijskoj galeriji sa uvelicavajucim i smanjujucim ogledalima u kojima vide samo izoblicavajuca preterivanja - ali ne i realni odraz licnosti o kojima tako nadobudno (i pogresno) pisu.
I njima (a oni formiraju javno mnenje) su apsolutno isti rezimski batinasi svetske vlasti i lideri spartanskih oaza otpora svevlasti (po citavoj planeti razlivajuceg) Zla.
I zato ne mogu da vide - ovi nadri-ucheni "branitelji gradjanskih sloboda i neotudjivih ljudskih prava" - da je ona aktivna i hrabra neposlusnost pravih politickih supermena i otadzbinskih heroja (u propagandno iskritikovanom prividu spoljasnje "diktature") nesto sasvim drugacije od bedne rezimske surovosti poslusnih (okupacionih) sluzbenika globalne imperije Zla.
Ne mogu da uvide razliku izmedju heroja i sadiste, zastupnika slobode i pobornika ropske poslusnosti, izmedju PLEMENITOG borca protiv izdajnika Otadzbine i unutrasnje "pete kolone" i MRACNOG protivnika svakog slobodnog iskazivanja rodoljublja i one organske narodne ceznje za drzavnom suverenoscu i duhovnom slobodom.
Suverene vodje su okrutne prema spoljasnjim neprijateljima svoje Otadzbine, a milosrdni i saosecajni prema svom narodu.
A kod medjunarodnih marioneta i krutih "olovnih vojnika" sa policijskim batinasima i udvorickim sudstvom i lokalnim medijima na raspolaganju - sve je upravo obrnuto.
Oni su mazni i nepodnosljivo... hm... "pitomi" prema gospodarima iz "velikog sveta", a beskrupulozno surovi i sadisticki raspolozeni prema svom narodu i njegovim istinskim interesima.
Dva prividna "sado-mazohizma" sa suprotnim polovima ispoljavanja onog mekanog i onog okrutnog rezimskog lica zaista suverene i kolonijalne vlasti.
Pravi vladari su nesto samo naizgled (iz kratkovide liberalne optike) slicno, ali sustinski razlicito od okupacionih guvernera, nadzornika i "kapoa".
Kao nebo i zemlja, spasenje i propast, crno i belo, put u buducnost i strmoglav u bezdan.
Treba nam nova svest.
I nova elita, po meri ovog vremena (ali i vecnosti).

Dragoslav Bokan

.