15.04.2014.

BIOPOLITIKA NAROD I RASA






Poslednjih godina u Rusiji i drugum slovenskim zemljama, ne bez našeg učešća, veliku popularnost je steklo shvatanje rasa. Ljudi su ranije objašnjavali svet koji ih okružuje socijalnim i klasnim kategorijama, kao što su demokratija, jednakost, pravednost i odjednom počeli da gledaju na društvo očima antropologa.

Bivši građani „bratskih republika“ naselivši sve naše gradove, predstavljaju se u sasvim drugačijem svetlu i u razgovoru su se ukorenili takvi pojmovi kao što su: „žutać, čivutin, čamuga, kosooki, mandov i drugi“. Rusi kod kojih se probudio rasni instinkt, konačno su shvatili da je dugogodišnje propagiranje internacionalizma, jednakosti, bratstva dovelo do toga da su oni iskonski Evropljani čiji su preci bili stvaraoci velike ruske imperije postali „Beli robovi“, „crnim gazdama“. I sada državni službenici pažljivo stavljaju u svojim objavama tzv. „etničke probleme“ i govore u štampi o „ksenofobiji“, uvode vizne režime, migracione kvote i novčane kazne; mladi skinhedi, ti obrijanih glava predstavnici Belog Otpora, napadaju protivnika po principu otvorenog delovanja.

Ovde i sada, na ulici i u školi, na tržnicama i na univerzitetima, u diskotekama i na internetu rasplamsava se planetarna borba za Čast i Krv. Mlada duša ne trpi laži i poniženja. Za svaku uvredu sledi žustar odgovor, udarac i nokaut. Isto tako stihijski, ali herojski napadi, pa čak i planirane specijalne operacije kao što je rat u Čečeniji, ne samo da ne rešavaju rasni problem, nego samo dolivaju ulje na vatru.

Moskovske četvrti su sada naseljene uljezima sa Kavkaza, više od polovine kapitala kontrolišu Jevreji i Jermeni a maloprodajne tržnice pleplavljene su azijatama. Ako se pri svemu ovome osvrnemo na katastrofalne statistike: smrtnosti, opšteg starenja stanovništva, raspad normalnih porodica i nedostatak porodica sa više dece, sveobuhvatna predstava je obeshrabrujuća. Neki pisci, koji vole da daju proročanske izjave, u vezi sa tim otvoreno objavljuju da je ruska nacija umrla i da više nikada neće vaskrsnuti. A oni ostaci što još uvek ispoljavaju neku pasioniranost su oni koje nazivamo ’’novim rusima’’ kod kojih je u pasošima umesto nacionalnosti upisano građanstvo.

Strašan demografski položaj je primorao najbolje i najpodozrivije umove da se zamisle o nacionalnim i rasnim problemima današnjice. Pojavljuju se odgovarajuća istraživanja i monografije. Na prvi pogled izgleda da to nije novi problem. Kod nas u Rusiji oni su stavljeni na akademski i državni nivo još krajem XIX i početkom XX veka, tj. do komunističke revolucije a na Zapadu njegovo izučavanje je još davno dovelo do formiranja organizacija tipa Kju Kluks Klana. Cela istorija Trećeg Rajha je u svojoj suštini bila rasni rat.

Rasna istraživanja nisu ekstremizam i nisu egzotika. U razvijenim zemljama izučavanjem uzajamnih veza genotipova sa naslednim karakteristikama čoveka bave se naučni instititi, kako građanskih tako i vojnih namena.

Istraživanja pokazuju da ljudi različitih rasa nemaju samo drugačiju boju kose, kože i očiju. Oni razmišljaju, govore, pišu, hodaju, vole, pa čak i mirišu drugačije. A od obima, težine i strukture ljudskog mozga zavise bukvalno sve osobine ličnosti Može se reći da između mlade lepotice sa severa i brzog mužjaka sa juga leži rasna propast. Faktički to su dva različita biolška tipa ljudi.

Samo shvatanje lepote menja se u zavisnosti od rase, arhetipa, složenog sistema vrednosti. Lepo i moderno odelo može obući čak i gradsko strašilo, ali svoju sortu ne može ni ulepšati ni sakriti. Više od toga zdrava rasa u oblačenju stremi ka jednostavnom i klasičnom stilu a poremećena, bolesna i izopačena, šarenilu, dekoraciji i maskiranju. U ovoj činjenici skriva se između ostalog paradoksalna situacija Rusa, jer socijalne razlike preovlađuju a rasne su jedva vidljive, siromašni mogu postati bogati, ali crni nikada ne mogu postati Beli.

Najrasprostranjenije shvatanje rasa svodi sve različite vrtste ljudi na četri osnovna tipa: belci, crnci, žuti i crveni, mada je ovo shvatanje uprošćeno.

U savremenoj nauci postoje najrazličitije podele i tipologije rasa.

U skladu sa nekim shvatanjima, rasa i njihovih podtipova ima na desetine. Samo u Evropi postoje takve rase kao što su: nordijska, istočno pribaltička, alpinska, dinarska, mediteranska, uralska itd. Čak i kod najokorelijih rasista Trećeg Rajha nikada nije bilo težnji da se sve prirodne različitosti svedu kao suprotnosti dve ili tri rase kako to pokušavaju da predstave kritičari rasizma. Npr. Hans Ginter je u svojim radovima upozoravao da će „blondinomanija“ ubiti Nemačku. Tako je i bilo. Kada je započeo totatalnu ofanzivu na istok Hitler se tamo sudario sa genetski vrednim narodom, bogatim plavokosim lepoticama ružičastih obraza. Za njih komunistička ideologija je bila samo površna odlika društvenih svatanja a rodna zemlja i istorijske svetinje osnovni smisao života.

Potpuno je jasno da unutar jedne rase postoje razni narodi sa svojom genetskom svešću, vekovnim tradicijama, sistemom vrednosti. Ovde je neophodno objasniti metod podele ljudi na antropološke tipove, u skladu sa rastom, formom lobanje, oblikom nosa itd. Navedeni metod je sinhroničan. On uzima u obzir samo one karakteristike koje su vidljive oku specijaliste i medicinskim priborom. Takav način se rodio u epohi novog vremena u nedrima empirijskih nauka. On je preovladavajući u shvatanju engleske, američke i nemačke rasologije, zasnovane na strukturno funkcionalnoj analizi.

Drugo shvatanje rase ima utočište u vedskoj tradiciji.

Ovde nema mesta površnom šematizmu, nego dubokom shvatanju mnogomernosti bića gde se genetske strukture javljaju kao spremišta bioloških predstava kosmičkih ravni. Sam princip genetske svesti ne svodi se (samo) na svet čoveka, on je antropocentričan. Zato u vedskim istočnicima shvatanje rasa je primenljivo takođe i prema životnim vegetativnim produktima svesti.

Rasa označava narod kvalitativnost uopšte. Rasno punovredni svet to je svet zdravlja i procvata gde vladaju rodni bogovi, principi prirodne hijerarhije i prirodnog odabira. Rod kod slaveno-Rusa, Arijevaca a šire kod svih indoevropljana nije samo porodična zajednica, on je pre svega vaseljenski princip rađanja života i plodnosti. U zemaljskoj dimenziji rod (rudra) simboliše se falusom a u kosmičkoj drvetom, ili osom sveta. Refleksijom tog nebeskog principa na zemaljskim carstvima nastao je simbol država (vadžr, bulav) koje na titularnim portretima drže carevi, kneževi i ketmani.

Rod ta druga dimenzija rase, njegova genetska, kosmogonijska osnova bez koje ne može biti nikakvog rođenja. Rod ne negira rasu nego je predpostavlja. Rasa ne opisuje rod u vidu porodičnog društva ili pojedinačnih individua. Zato mi netrebamo suprotstavljati rasni princip narodnom nego ih objediniti u jednu celinu.

Široko je poznato da se Nemci ponose svojom rasnom pripadnošću tj. porodicom. Isto tako sa istorijske tačke gledišta Nemci a tačnije evropski Germani minimum polovina sastoje se od potomaka severozapadnih slovena: Ljutića, Bodrića, lužičkih Srba, Rugova, Poljaka, Čeha, Retijaca i drugih plemena, koje su Nemci ranije nazivali jednim imenom Vendi. Zato ako bi služba Himlera pisala genetski pasoš za poslednja četiri pokolenja (otprilike jedan vek) ili za deset porodičnih kolena, ona bi otkrila pored Nemaca i nešto Jevreja, lako prepoznatljivih po svojoj spoljašnjosti i mnoštva germanizovanih Slovena, antropološki bliskih čistokrvnim normanima.

Sloveni kao iskonsko (autohtono) stanovništvo Evrope i značajan deo savremenih Evrpoljana predstavljaju sa genetske tačke gledišta zlatni fond Bele rase. To odlično znaju stratezi koji formiraju geopolitičku arhitekturu sveta, demografsku i imigracionu politiku.

Jastrebovi NATO-a koji su uticali na raspad Varšavskog pakta, SSSR, Jugoslavije i Čehoslovačke, koji streme tome da bez obzira na cenu razdele slovenski svet na onaj način kako bi najrazvijeniji deo na zapadu ušao u zonu Evropskog saveza (faktički u sferu germanskih interesa) a istočni odvojen od Rusije obrazovao bi „neutralnu“ ili tzv. „bufernu“ zonu. Rusija naprotiv nije zainteresovana za odvajanje njenih iskonskih zemalja, drevne Rusije, pošto pri takvom scenariju mi gubimo ne samo ogromne teritorije, nego i na desetine miliona slovenskog a posebno ruskog porekla. Zato slaveno-rusko geopolitičko prostranstvo, nova Rusija, predstavlja najbolju, najveću i najrazumniju alternativu zapadno-evropskom savezu a vojnopolitički savez slovenskih država koje imaju moćnu pozadinu u evroaziji dostojnu protivtežu NATO-u.

Raskol evropskog sveta i njegovo usitnjavanje na odvojene države kao što su: Belorusija, Ukrajina, Češka, Slovačka, Srbija, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, sa jedne strane i pojavanovih panslavenskih ili pseudo slovenskih organizacija, sa druge strane, dovode do neophodnosti da se preosmisli sam fenomen slovenstva. Sloveni kao i Germani nisu rasa, nego super etnos, tj. etnokulturna zajednica naroda. Pri njihovoj indentifikaciji, sučtinski značaj imaju opšti narodni koreni, sličnih antropoloških predznaka, slični jezici, religiozne tradicije, način života. Budući da je Bela rasa šire biološko društvo, sami Sloveni se dele na mnoštvo brojnih antropoloških tipova, plemenskih grupa i naroda, kadkada različitih samo po dijalektu i teritoriji gde žive. Tako i Sloveni, Slovenci i Slovaci budući da su bliski narodi umesto da teže ka super etnosu i rasnom tipu, oni teže dijalektu i teritoriji. Državne i političke granice, sada imaju samo administrativnu ulogu, i nikako ne utiču na ljudske rase.

U dohrišćanskom periodu naši preci su živeli u rodovskim zajednicama, po prirodnim zakonima i narodnim običajima, nezaboravljajući posebne svenacionalne ideje.Stvaranje njihovih zasebnih država i civilizacija odvijalo se u skladu sa istorijskim potrebama i duhom vremena.

Ideologija slovenstva ponikla je kao reakcija na podjarmljivanje Slovena od strane: Germana, rimokatoličke crkve i muslimansko turskim ropstvom a kasnije sovjetskim impreijalizmom. Ni Kijevska Rusija, ni Ruska imperija ni SSSR ni ZND nisu stavile sebi kao zadatak širenje ideologije slovenstva. Zvanični ruski panslavizam nije imao rasno etnički nego hrišćanski crkveno pravoslavni mesijanski karakter.

Sovjetski komunizam sa njegovim internacionalizmom i marksizmom-lenjinizmom, još je dalji od naših narodnih ideala.

Slovenski savez u etničkom smislu bio je državni eksperiment Jugoslavije. Ona je nikla kao rezultat oslobođenja Evrope od nemačko-fašističke agresije. Po mnogim pokazateljima komunistički prozapadni režim Josipa Broza Tita nije mogao da oformi širi i čvršći savez sa bratskim zemljama.

Danas ima 16 slovenskih naroda koji žive u 12 slovenskih država. Isto tako njihovi lideri su daleko od shvatanja zajednice koja jeste zadatak našeg super etnosa. Slovenski pokret, kako na nacionalnom tako i na međunacionalnom planu, razvija se stihijski i po volji onih privrženika iz redova učenih slavista koji veruju u narod, patriotski nastrojenih vojnika i političara.

Slovenstvo kao kulturno-političko društvo i kao ideologija imaju veliku budućnost. Ono nije ni reakcionarno, ni rasističko, ni ekstremističko, i deluje u okvirima međunarodnog prava, i državnih zakona, i nikoga ne ugrožava. Naši protivnici shvataju opasnost od konkurncije i preteće moći takvog saveza, i čine sve moguće kako nebi dozvolili saradnju slovenskih država. Oni pokušavaju da izoluju Belorusiju, da uvuku Ukrajinu u NATO, ometaju stvaranje slovenskih partija i njima sličnih organizacija.

Druga zakonomernost se sastoji u tome što Beli rasisti, posebno u anglo-germanskom svetu ignorišu slovenstvo a današnji političari proslovenske orijentacije, naprotiv plaše se reči rasa kao da je ona tabu. Da li je to razumno? Ne. Principijelno rešenje rasnoetničkih, demografskih i nacionalnih problema je, ne u uzajamnim optužbama etnocentrista, panslavista i rasista, ne u prišivanju ideoloških etiketa jedan drugome, nego u poštovanju hijerarhijskih principa.

Za svakog od nas na prvom mestu treba biti sopstveni narod, koji silom bioloških zakona sam po sebi predstavlja celu vaseljenu. Zatim slede interesi NACIJE tj. etnosa, koji obrazuju državu. Na trećem mestu po hijerarhiji nalaze se vrednosti SUPERETNOSA, narodne zajednice na međunarodnom nivou, koji u našem slučaju predstavlja slovenstvo. I na kraju slavni herojski ideali naše RASE, koji nas objedinjuju sa drugim Belim narodima. Na taj način spajanje interesa naroda, nacije, superetnosa i rase daje nam nove perspektive i snage za preporod.


Autor teksta: Pavel Tulajev
Prevod: Đorđević Igor
Preuzeto iz magazina: Srpski Front br.30


JEDINA PRAVA POLITIKA JE BIO-POLITIKA!