02.01.2014.

Niklot


Niklot (1090-1160.) je bio knez Bodrića (Obodrita), a kasnije i svih baltičko-polapskih Slovena. Skoro 30 godina borio se protiv pokušaja osvajanja slovenskih teritorija od strane raznih nemačkih vladara. U isto vreme borio se i protiv nasilnog
pokrštavanja Slovena, ostavši do kraja odan slovenskim bogovima.
Posle smrti pokrštenog kneza Henrija, kneza Bodrića, Niklot zauzima njegovo mesto, odbacuje silom nametnuto hrišćanstvo i vraća se staroj veri. Njegova moć raste i kneževina vojno jača dovoljno da može da pruži jak otpor i na neko vreme prekine sve pokušaje neprijateljskih osvajanja. Nanevši nekoliko većih poraza Saksoncima donosi višegodišnji mir slovenskim zemljama.
Rimski papa Lotar Treći ne odustaje od slovenskih teritorija i nasilnog širenja nove vere. Poklanja zemlje Bodrića svom danskom vazalu Knutu Lavardu. Papa Lotar i Knut zajedno organizuju vojni pohod na Slovene. Ujedinivši se sa knezom Pribislavom, Niklot kreće u novi rat iz kojeg izlazi kao pobednik. 1131. godine danska vojska je razbijena, a papski vazal Knut ubijen. Niklot sklapa primirje i savez sa saksonskim vojvodama koje mu obezbeđuje duži mir. Prebacujući ratna dejstva na teritoriju neprijatelja, Niklot organizuje brojne osvajačke i pljačkaške pohode. Uskoro se slovenski brodovi iskrcavaju čak na obale Danske pljačkajući i donoseći velike prihode kneževini.
1147. počinje Drugi krstaški rat. Zbog nesuglasica između između franačkog kralja Luja Sedmog i nemačkog cara Konrada Trećeg veliki deo krstaške vojske vraća se kući odustajući od puta ka Jerusalimu. Vraćena vojska dobija novi cilj: porobljavanje i pokrštavanje baltičko-polapskih Slovena. Niklotova vojska ih je dočekala spremno. Jako krstaško uporište, Vagrija, iznenada napada slovenska vojska uništavajući ga potpuno. Uz Vagriju zapaljeno je i opljačkano još nekoliko nemačkih gradova. Ipak, posle dugih borbi Niklot ostaje u opkoljenom utvrđenom gradu Dobinu. Odbivši da se preda Niklotova vojska probija obruč i nanosi još jedan veliki poraz krstašima. Saksonci su prinuđeni na novo primirje.
1160. danski kralj Valdemar u savezništvu sa saksonskim vojvodama kreće u još jedan napad na Niklota. Napadnut sa kopna od Nemaca i sa mora od Danaca, stari Niklot gine u borbi u svom utvrđenom gradu do poslednjeg časa branivši narod i slovensku veru.
Njegovo mesto zauzima sin Pribislav koji postaje saksonski vazal, prihvata hrišćanstvo i dobija titulu „princ od Maklenburga“. Posledica Pribislavovog postupka, uz neslogu slovenskih vladara, je da potomaka baltičko-polapskih ratnika danas gotovo da nema. Ostalo je nekoliko desetina hiljada Lužičkih Srba, kojih je sve manje i opstanak im je ugrožen.

Teško je naći bilo kakav tekst na srpskom o knezu Niklotu. Jedan od retkih spomena Niklota imamo u pesmi Vojisava Ilića „Slovenski knez“ iz 1886. godine:

Na obali hučne Travne,
Gde se Nemac širi sad,
U iskonske dane tavne,
na obali hučne Travne
Dizao se tvrdi grad.

Hrabri Niklot vladao je
U tvrdome gradu tom,
sad urvine tamo stoje,
Pauk plete mreže svoje
U tihome poslu svom.

Jednog dana od Baltije
Podiže se ljuti vrag,
Diže vojske i galije
I uporno na grad bije,
Da mu zatre sami trag!

Šest meseci borba traje,
Ali Niklot ne da grad,
Šest meseci ne prestaje
Da za udar udar daje,
bol za bol i jad za jad!

A kad šesti mesec zađe,
I pobeđen dušman ljut,
da ranama leka nađe
Odbi vojske, krete lađe,
Na obratni, sramni put.

Hrabri Niklot tada uđe
U Perunov sveti hram,
Na kolena pred njim pada
I najlepše iz svog stada
Prinese mu jagnje sam.

Dugo vreme posle toga
Vladao je mirno on,
Poštujući silnog Boga,
I običaj roda svoga,
I slovenski sveti tron.

Na obali hučne Travne,
Gde se Nemac širi sad,
U iskonske dane tavne,
Na obali hučne Travne,
Dizao se tvrdi grad.

Hrabri Niklot vladao je
U tvrdome gradu tom,
Sad urvine tamo stoje,
Ruža svija grane svoje
I kupina cveta s njom.

Niklot je zaslužio mesto na livadama nebeskim uz bogove i pretke, isto kao što je zaslužio da se reči o njemu i danas čuju i šire. Slava Niklotu, slava slovenskim ratnicima!